KAKVE POUKE SMO IZVUKLI IZ TRAGEDIJE: Šta će biti sa školom Ribnikar? Kako pristupiti deci?

Koliko god dana, meseci, godina, da prođe sećanje na masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" mora da ostane živo. Nijedna tema ne sme da zaseni stravičnu tragediju koja nije uvila u crno samo porodice žrtava, već je uvukla zebnju u čitavo društvo. A samo jedna rečenica Milanke Negić, majke ubijene devojčice Sofije (13), u ispovesti Kuriru: "Zašto sam ikada vikala na tebe... Da sam znala da ćeš živeti samo 13 godina, još više ljubavi bih ti dala", dodatno slama svako ljudsko biće. Njene reči za naš medij, opisuju sav bol i svu prazninu, ali i šalje ogromnu opomenu i otvaraju pitanje: Šta posle zločina sa školom Ribnikar?

Ona kaže da od 3. maja u školu Ribnikar više ne treba da kroči nijedno dete da bi pohađalo nastavu, već da na tom mestu treba napraviti memorijalni centar. Poziva na razvijanje empatije, bliskosti, drugarstva, učenje međusobnog poštovanja, a ne na puko trčanje za ocenama.

A kako sve to uraditi?

Koliko vremena je potrebno da se urušeni sistem vrednosti ispravi? Da li takozvano suočavanje koje propagira struka, latentno vodi ka potiskivanju zdravih, najprirodnijih emocija koji podstiču na beg od tog mesta?

Gosti Usijanja:

Biljana Ćulafić, psihološkinja

Mina Zirojević, članica Saveta roditelja OŠ "Vladislav Ribnikar"

Urednica i voditeljka Silvija Slamnig

(Espreso/Promo)