DA LI POSTOJE ZNACI UPOZORENJA U PONAŠANJU DETETA KOJE JE ZLOSTAVLJANO? Psiholog kaže da je OVO najčešći SIGNAL!

Pedofil I. O. iz Bogojeva polno je uznemiravao veliki broj dece u PU "Poletarac" u Odžacima gde je bio zaposlen kao pedagoški asistent. Prema nezvaničnim informacijama, za sada je policiji prijavljeno najmanje 15 slučajeva. Koji su znaci upozorenja u ponašanju dece koja mogu da ukažu da su ona žrtve seksualnog uznemiravanja odnosno zlostavljavanja? Kada roditelji uoče te signale, kako da reaguju?

Deca su bila izložena seksualnom nasilju za vreme boravka u vrtiću. Za "Blic" je iz ove predškolske ustanove rečeno da je po saznanju o čitavom slučaju pokrenut disciplinski postupak i da je I.O. (26) udaljen sa posla. Za jezive detalje saznalo se kada je jedan dečak od četiri godine prijavio roditeljima da ga je nagog fotografisao I. O. Kada je psiholog potvrdio verodostojnost iskaza mališana, ovaj "vaspitač" je priveden, a ubrzo je u njegovom telefonu pronađeno mnoštvo fotografija i snimaka nage dece iz vrtića. Nakon što su ostali roditelji razgovarali sa mališanima, broj zlostavljane dece postao je dvocifren. Pedofil I.O. je neke dečake fotografisao, druge je neprimereno dodiriva, ispričali su roditelji.

Na meti pedofila I. O. bila su muška deca od tri, četiri godine, dok je stariju decu fotografisao tokom i nakon obroka.

"Deca tog uzrasta ne shvataju u potpunosti šta im se dešava, oslanjaju se na procene odraslih o tome šta je ispravno, a šta nije. Ako im vaspitač kaže da je u redu ono što im se događa, ona to prihvataju kao njegovo vrednovanje. Deca osećaju nelagodnost i neprijatnost, i pokušavaju da to stave do znanja široj okolini. Najčešće se radi o odstupanju od ubičajenog ponašanja deteta. Nauopšteniji kriterijum je odstupanje od toga kako se dete do tada ponašalo i kako je reagovalo", kaže psiholog Brankica Stanojević.

Individualno je kako će dete ispoljiti ono što mu se dešava ali znaci upozorenja koje izdvaja psiholog mogu biti sledeći: dete se povlači u sebe, odbija komunikaciju, ima probleme sa spavanjem, sa ishranom, postaje izuzetno nervozno, reaguje burno, ima probleme sa koncentracijom i pažnjom, menja se njegov način reagovanja.

"Dolazi do promene u ponašanju, dete može da postane agresivnije ili da prestane da se druži sa ostalom decom, odbija saradnju, odbija da se igra sa odraslima ako se ranije igralo sa roditeljima, traži dodatnu pažnju, ima problem da zaspi uveče pa ne želi da se odvoji od roditelja a pre je odlazilo na spavanje bez ikakvih problema. Signali mogu da budu i kada više ne želi da ide u vrtić, kada pred odlazak u vrtić postaje uznemireno, nervozno - ne želi da se odvoji od mame i tate, kada postoji razlika u ponašanju u danima kada ide u vrtić i u danima kada ostaje kod kuće. Može se žaliti na telesne simptome da ga ne bi vodili u vrtić. To su reakcije na koje roditelji moraju da obrate pažnju. Znaci su i emocionalni ispadi, panični napadi, tantrumi (napadi besa) kojih ranije nije bilo, plakanje, interesovanje za teme koje su neuobičajene za uzrast deteta, dodaje psiholog i ističe:

"Ponašanje dece je njihov način komuniciranja da se nešto dešava. Ne treba paničiti ako se primete pomenuti znaci, ali ih treba obavezno ispitati. Treba uzimati za ozbiljno ono što nam dete govori ili pokazuje ponašanjem. Polazi se od toga da postoji uzrok za svako ponašanje. Dete ne može namerno da proizvodi takva osećanja nego su ona odraz onoga što ono doživljava. Najgore je odbaciti signale i reći da je dete tvrdoglavo, razmaženo, da će to proći i slično".

Kako da roditelji razgovaraju sa decom kada uoče pomenute signale?

"Treba negovati poverenje sa decom. Treba prihvatiti to kako se osećaju pa im reći "vidim da si ljut/a, da ti je teško, da ne želiš da ideš u vrtić". Nikako ne kritikovati dete zbog toga kako se oseća ili odbacivati njegova osećanja. Treba razgovarati sa detetom bez pritiska, kada je ono smireno i opušteno i to ne treba da se odvija poput nekog istraživačkog razgovora. Prvi korak je da se dete oseti sigurno, da može da kaže se oseća. Roditelji treba da zatim razgovaraju sa drugim roditeljima, nadležnima u vrtiću kako bi proverili šta je u pitanju. Savet je i da potraže pomoć psihologa ili pedagoga ako ne znaju kako da postupe", savetuje naša sagovornica.

Kada dete doživi seksualno nasilje, treba potražiti pomoć stručnjaka. Podrška i pomoć neophodni su i roditeljima zlostavljane dece.

Kako piše "Blic", I.O. je ućutkivao decu govoreći da je to njihova mala tajna, te da će dobiti batine ako nekome nešto budu rekli.

Među zlostavljanom decom bio je i sin vaspitačice vrtića u Odžaku. Iako je roditeljima na sastanku rečeno da se I. O. jedini javio na konkurs za zapošljavanje, te da je prošao psihološki test, ostaje nejasno po kom osnovu je uopšte primljen na poziciju pedagoškog asistenta, i koje su kvalifikacije potrebne za navedenu poziciju, budući da se navodi da je imao završenu samo srednju školu. Kako navodi sagovornica "Blica", roditelji su tražili ostavku direktorke jer smatraju da je to najmanje što može da učini.

Bonus video:

(Espreso / Blic Žena, Jelena Milenković)