HITNO SE OGLASIO BATUT: Najviše se tiče dece

Traumatični događaji donose sa sobom izazove koji su stresogeni, izazivaju jake emocije i izmene u ponašanju kako dece, tako i odraslih. Reakcije mogu da budu dugotrajne i nekontrolisane, upozorava Institut za javno zdravlje "Dr Milan Kovanović Batut".

Naime, Batut je objavio preporuke ponašanja i načina reagovanja kada je reč o traumatičnim događajima. Ističu da je u ovim trenucima prioritet u zdravstvenoj zaštiti zbrinjavanje povređenih i pružanje psihološke pomoći.

- Dobijanje adekvatne zaštite i podrške može pomoći u smanjenju neprijatnih osećanja i simptoma, bržem upostavljanju kontrole nad ponašanjem i vraćanje uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima i obavezama.

Traumatični događaji izazivaju fizičke simptome i emocionalne reakcije osobe, od kojih su najčešće:

• Neverica
• Osećaj straha, šoka, besa, tuge, brige, ukočenosti, bespomoćnosti i frustracije
• Pojava paničnih napada - Ne uspostavlja se socijalna interakcija, osoba se povlači u sebe
• Smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti
• Ponovno proživljavanje traumatičnog događaja kroz prisećanje
• Izbegavanje nepoželjnih misli i osećanja
• Promene u apetitu (pojačan ili oslabljen)
• Poteškoće sa spavanjem (noćno buđenje i košmari), koncentracijom i donošenjem odluka
• Fizičke reakcije, kao što su glavobolja, bolovi u telu, stomačni problemi i osip na koži
• Pogoršanje hroničnih zdravstvenih problema
• Povećana upotreba duvana, alkohola i drugih supstanci
• Batut je objavio i preporučene načine kako se suočiti sa traumatičnim događajem.
• NE PROPUSTITE
• SRBIJA OPLAKUJE SVOJU DECU: Trodnevna žalost za žrtavama oružanog napada u osnovnoj školi na Vračaru
• Pokrenite razgovor sa osobom. Ukoliko nije spremna ne insistirati, već pokazati zainteresovanost za razgovor kada osoba za to bude spremna.
• Pitati osobu kako se oseća povodom traumatičnog događaja. - Dopustiti osobi da izrazi svoja osećanja i postavlja pitanja. - Ne minimizirajte problem kao da se ništa nije dogodilo.
• Recite da se svi ljudi uplaše kada se nađu u nekoj opasnoj situaciji.
• Recite da su osećanja kao što su ljutnja, bes, bespomoćnost, tuga, strah, zabrinutost prirodni. - Recite osobi da je uz vas sigurna.
• Osobu koja je doživela traumatično iskustvo ne izlagati medijskom sadržaju o toj temi.
• Ne očekivati da će se osoba koja je doživela traumatično iskustvo brzo prilagoditi novonastaloj situaciji, već pokazati strpljenje.
• Trudite se da vi kao podrška ne pokazujete nervozu i nesigurnost.

Kako pomoći deci da se izbore sa traumatičnim događajima

Batut ističe i da bez obzira na uzrast deteta, ono se može osećati uznemireno ili imati druge jake emocije posle traumatičnog događaja kome je prisustvovalo, ili o njemu saznalo.

- Neka deca reaguju odmah, dok druga mogu pokazati izmenjen način razmišljanja i ponašanja mnogo kasnije. Način na koji dete reaguje i uobičajeni znaci uznemirenosti mogu da variraju u zavisnosti od uzrasta, prethodnih iskustava i načina na koji se dete nosi sa stresom.

Deca reaguju na ponašanje odraslih u svom okruženju. Kada se roditelji i staratelji mirno i samouvereno suočavaju sa traumatičnim događajem, mogu deci pružiti najbolju podršku.

Potrebno je da roditelji razgovaraju sa decom o tome šta se dešava i ohrabre ih da pričaju o svojim strahovima i postavljaju pitanja. Posle traumatičnog događaja, važno je da deca osete da mogu da podele svoja osećanja i da roditelji razumeju njihove strahove i brige. Svaka promena u ponašanju može biti znak da dete ima problem i da mu je potrebna podrška.

Teško je predvideti kako će neka deca reagovati na traumatične događaje. Pošto roditelji, nastavnici i drugi odrasli vide decu u različitim situacijama, korisno je da deluju zajedno kako bi podelili informacije o tome kako se svako dete suočava sa traumatičnim događajem - objavio je Batut.

(Espreso/Kurir)