Ovo ni ne pomišljajte da uradite danas ili ćete cele godine biti bez prebijenog dinara!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Đurđic, praznik posvećen prenosu moštiju Svetog Georgija.

Danas su Vrači, oni leče sve bolesti! Znate li ko su Vračevi?

Sveti Georgije, Đorđe ili Đurađ veoma je poštovan kod Srba i slavi se dva puta godišnje - 6. maja, Đurđevdan, kada se obeležava dan njegove smrti i 16. novembra, Đurđic, sećanje na prenos svetiteljevih moštiju u Lidu palestinsku.

Veruje se da se na Đurđic ništa ništa se ne daje iz kuće jer će u tom slučaju domaćin cele godine imati samo troškove ili vam, narodski rečeno, neće moći ništa da zaradi i biće bez prebijenog dinara.

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate (24. novembra) nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

Ko je bio Georgije? Najpre je služio kao rimski vojnik u gardi cara Dioklecijana, ali je tokom progona hrišćana 303. godine stao na stranu potlačenih i odbio poslušnost caru. Propovedao je novozavetnu veru i prema predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo.

Na ikonama i freskama sveti Đorđe je predstavljen kako kopljem ubija aždaju, koja je simbol paganske vere, ili kao vojnik koji stoji na poljani, sa kopljem u desnoj ruci. Srbi su, naravno, i od toga napravili sprdnju, pa se često kaže kako je Georgije jedini svetac koji se na ikonama "prikazuje sa taštom" (aluzija na aždaju).

Najpoznatija legenda o Svetom Đorđu je ona kako je pomogao meštanima grada Virita da se spasu zmaja. Taj zmaj je izlazio iz jezera i proždirao ljude koji bi se našli u blizini jezera. Pored toga, zmaj je imao i otrovan zadah od koga su se ljudi razboljevali i često i umirali. Žitelji tog kraja su se najzad obratili i svom vladaru za pomoć, ali on im zapovedi, kako da bi se rešili svojih problema, da svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dete. Narod to prihvati i svakog jutra je po jedno dete bilo ostavljano kraj jezera i ubrzo i proždirano. Na kraju je došao red i na ćerku-jedinicu tog vladara. Dok je uplakana devojka stajala kraj jezera, pred njom se ukazao sveti Georgije, jašući na konju, sa kopljem u ruci. Tad je i zmaj izašao iz jezera a Georgije je pojurio ka njemu i zabio mu koplje u čeljust. Po Georgijevom naređenju, devojka vezuje svoj pojas zmaju oko vrata i vodi ga prema gradu. Gradski vladar i svi žitelji zbog toga primiše hrišćanstvo a u gradu ubrzo bude izgrađena i velika crkva posvećena presvetoj Bogorodici i svetom Georgiju.

(Espreso.co.rs)