OVAJ OBIČAJ JE BIO JEZIVIJI OD CRNE SVADBE: Dolazilo i do INCESTA, a tu su često bili i RODITELJI!

Srpska istorija puna je najrazličitijih običaja koji bi u današnje vreme bili nepojmljivi.

Jedan od običaja iz prošlosti, na koji većina danas ne gleda blagonaklono, je svakako običaj strndžanje.

Danas je ovaj običaj, zbog neslaganja etnologa, ostao da lebdi između mita i stvarnosti.

Neki etnolozi su u svojim istraživanjima došli do zaključka da je ovaj običaj na istoku Srbije, u okolini Homolja, kod Vlaha ipak postojao.

Ovaj "zaboravljeni" način flertovanja u savremenom svetu poslužio je kao predmet za nadogradnju maštovitim detaljima sa mnoštvom seksualnih konotacija.

Sam naziv potiče od rumunske reči "strange", u prevodu - stegnuti, a strndžanje predstavlja grljenje i milovanje.

Smatra se da običaj vodi poreklo iz doba vladavine Turaka. Naime, momci i devojke bi se sakupili u centru sela. Zatim bi momci prilazili devojkama i odvodili ih na mesta gde mogu da se osame, a devojke bi obavezno prihvatale poziv. Neretko su dolazili u pratnji roditelja koji su imali ulogu savetnika.

Pipanje, ljubljenje i maženje bilo je dozvoljeno samo u gornjem predelu tela, dok seksualni odnos nije bio dozvoljen. Taj čin su, u tom slučaju, zvali „veliko strndžanje“.

Seoska sredina i roditelji na ovaj običaj u to vreme gledali su blagonaklono, jer je imao važnu sociološku funkciju i bio je jedna vrsta inicijacije i pripreme za brak.

Roditelji su posebno bili ponosni na svoje ćerke koje su momci često birali. S druge strane, devojke sa malo udvarača izazivale su podozrenje i bile ogovarane. U seoskim pričama i ogovaranjima najgore su prolazile devojke koje su retko birane ili se uopšte nisu "strndžale".

"Reč je o istraživanjima u severoistočnoj Srbiji, oblasti koja je poznata po većoj slobodi u muško-ženskim odnosima i maloletničkim brakovima. Da bi pripremila decu za rani brak zajednica se trudi da ih kroz običaje uvede u svet odraslih i ubrza njihovo polno sazrevanje. Naime, o pojedinim praznicima bilo je običajno utvrđeno i javno odobreno, slobodnije ponašanje mladih i njihovo intimno upoznavanje, mada su istovremeno važila stroga pravila patrijarhalnog morala, koja su nalagala smernost u ponašanju mladih u svakodnevnom životu. Običaji stradžanja o belim pokladama, tokom uskršnjih praznika, na Biljni petak i sl., imali su i funkciju kontrolisanja seksualnog ponašanja, jer se dozvoljavanjem ovakvih kontakata sprečavao, ustvari, potpun seksualni život sa svim mogućim posledicama", navodi Zorica Divac u naučnom radu „Predbračni odnosi - ulazak u svet odraslih", objavljenom u Glasniku Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

U pojedinim izvorima može se naići i na onu "tvrđu" verziju ove priče. U vlaškim krajevima, navodno, mladi bi se okupili u pećini pod maskama gde bi "išli do kraja", a to bi činili čak menjajući partnere.

Po završetku "strndžanja" mladići i devojke bi se oblačili i izlazili sami iz pećine, krijući maske koje su u "igri strasti" nosili. Svake godine se pravila nova maska, a u mraku pećine, u naletu strasti, dolazilo je čak i do incesta.

Pojedini etnolozi negiraju ovakvu verziju i za ovaj običaj kažu da je kulturološki mit.

Bilo kako bilo, verujemo da se "strndžanje", iz ovih verzija priče, u Srbiji više ne praktikuje. Mada, pretpostavljamo da i danas, u savremenom svetu, postoje razne varijacije ovakvog običaja.

Šta vi mislite, šta bi danas bilo moderno "strndžanje"?

(Espreso / Blic žena)