MILENA JE MOGLA DA ODE U NEMAČKU, ALI JE ODLUČILA DA OSTANE U SRBIJI: Nije bila bitna plata, već OVO!

Anesteziološkinja u Klinici za anesteziju i intezivnu terapiju Kliničkog centra Niš Milena Stojanović u vreme kada je završila Medicinski fakultet nije ni razmišljala o zaposlenju jer je bila aktuelna zabrana zapošljavanja za lekare. Međutim, rešila je da ne odustaje, da ne napušta rodnu Srbiju trbuhom za kruhom, a trud se isplatio.

“Nisam ni razmišljala o zaposlenju, jer je veliki broj mojih starijih kolega bio bez posla, pa zašto bi mene neko zaposlio? Iz tog razloga iste godine sam upisala postdiplomske studije i postala stipendista ministarstva. Na završnoj godini fakulteta na poziv prof. Radmila Jankovića učestvovala sam u organizaciji naučnog simpozijuma iz anestezije i intenzivne terapije. Tada sam se prvi put susrela sa anesteziolozima, kako našim tako i inostranim“, priča nam Milena.

Ova mlada devojka kaže da u vreme dok je “vladala zabrana zapošljavanja” većina njenih kolega, kao ni ona sama nisu smeli da maštaju o specijalizaciijama.

“Međutim, te 2014. Ministarstvo je posle dužeg niza godina omogućilo volonterske specijalizacije iz deficitarnih oblasti medicine. To je značilo da birate, ali i sami plaćate ono što želite da specijalizirate. Anestezija je već tada bila među njima. I dalje je na listi… Nisam razmišljala ni o jednoj drugoj na ponuđenoj listi. Ali, bila sam jako razočarana što sam kao jedan od najboljih studenata svoje generacije morala da dodatno plaćam svoje usavršavanje i što država nije imala mogućnosti da me zaposli. Ipak sam odlučila da upišem anesteziju, ali i krenula da aktivno učim nemački jezik“, rekla je Milena.

Dodaje, da je tada već određeni broj njenih kolega otišao u neku od stranih zemalja, pre svega u Nemačku, a manji broj u Norvešku. Na zaposlenje je čekala sve do 2018. godine.

“Kada sam položila nemački jezik, zaista je bilo dvoumljenja oko odlaska u inostranstvo, čak sam boravila desetak dana kod drugarice u Nemačkoj, ali sam ipak odlučila da ostanem. Znam i zašto sam ostala. Nije mi prioritet bio novac niti visina plate u Nemačkoj, već da što bolje savladam veštine i znanje koje dobar anesteziolog mora posedovati. A za to sam imala prilike i u Srbiji. Imala sam mentora od koga mogu mnogo da naučim i odlučila sam da to bude baš on prof. dr Radmilo Janković“, kaže Milena.

Danas u UKC Niš ima dosta mladih lekara i svi su uglavnom upisali neku od specijalizacija.

“Mislim da ipak treba napraviti reorganizaciju u smislu broja onih koji upišu određenju specijalizaciju, jer opet dolazimo do toga da se veći broj odlučuje za neku čije bi znanje i veštine mogli da iskoriste i u privatnom sektoru, a opet se u nekim drugim oblastima pravi deficit. Pored toga, moram da napomenem da bi bilo važno, pa čak i imperativ, uvođenje bilo kakve vrste evaluacije znanja mladih lekara pre upisa na određenu specijalizaciju“, ističe Milena.

Od nje danas uče mlađe kolege i ona smatra da je važno da se na nove generacije koje jesu potkovane teorijskim znanjem prenese i osećaj empatije za pacijente, manuelne veštine i kolegijalnost.

“Ono što bih poručila mladim kolegama je da, ukoliko ozbiljno žele da se bave ovim poslom moraju imati empatiju prema pacijentima, ali i prema svom poslu. Anestezija zahteva dosta požrtvovanja i odricanja, puno neprospavanih sati, dežurstava, neviđanja sa porodicom i puno učenja. Pandemija korona virusom nas je podsetila da smo svi samo ljudi, da je često borba sa bolešću dugotajna, mukotrpna i neizvesna, da možete dati i 150 odsto sebe, a da ishod ipak bude onaj koji svi mi najmanje priželjkujemo. Ali, sa istim žarom i entuzijazmom, borimo se za svaki život. Nada ostaje da će sreća ipak biti na našoj i strani naših pacijenata“, zaključila je Milena.

(Espreso/24sedam)