VELIKO IME MALOG NARODA: Poreklo je nepoznato, ali ga nose UMETNICI, MUZIČARI I PESNICI!
Beba, Foto: Mitar gavric / Alamy / Alamy / Profimedia

POREKLO I ZNAČENJE

VELIKO IME MALOG NARODA: Poreklo je nepoznato, ali ga nose UMETNICI, MUZIČARI I PESNICI!

Praznik "Sretenje Gospodnje", koje u svom nazivu nosi koren ovog imena, dan je kada Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici (15. februara) slave uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu

Objavljeno:

Izbor imena deteta je slatka muka svih roditelja. Da li će ime biti internacionalno, moderno ili tradicionalno? U moru prelepih imena, teško je doneti pravi izbor.

Staro srpskoslovensko ime Sreten izvedeno je od staroslovenske osnove reči "sreten", koje u prenosnom smislu znači "nađen" ili "dobijen". Postoji verovanje da značenje imena dolazi i od prideva "sretan", ali nema puno izvora koji potvrđuju taj koren.

Poreklo imena je nepoznato, ali se nekada verovalo da će dete biti bezbedno ukoliko ostane samo na raskrsnici i da će ga "krstiti" prolaznik koji ga prvi sretne, odnosno pronađe - i da će snaga i zdravlje prolaznika-namernika preći na to dete.

Otud je dete Sreten, odnosno onaj na kojeg se naišlo, koji se sreo.

Drugi oblici ovog imena su Sretoje, Sreta, Sretenka, Sretko i Sreto, a svi se smatraju ljudima blage, nežne i miroljubive prirode. Oni, veruje se, imaju umirujuće dejstvo na okolinu i uvek su puni reči utehe za druge.

1 / 3 Foto: Profimedia

Osobe sa imenom Sreten su obično umetnici, muzičari i pesnici. Oni su šarmantni i dopadljivi, ali i pomalo nestabilni. Vole lepotu i interesuju se za ljude i prirodu.

Praznik "Sretenje Gospodnje", koje u svom nazivu nosi koren ovog imena, dan je kada Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici (15. februara) slave uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Sretenje u tom smislu predstavlja prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac.

Ovaj praznik se slavi još od vremena cara Justinijana i carice Teodore (544. godina), a kao slava je veoma česta u srpskom narodu.

Za Sretenje se vezuju i mnoge tradicije i običaji, kao i verovanja da je to je dan i kada se "sreću zima i leto", onda kada s nestrpljenjem iščekujemo da li će se mečka uplašiti susreta sa svojom senkom. Veruje se i da mlade devojke tada treba da paze koga će ujutru prvog da sretnu, jer im sledi takav mladoženja po izgledu i karakteru.

Dan Sretenja 1804. godine je takođe bio presudan i za istoriju srpskog naroda, jer je tada Karađorđe Petrović podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak, dok je na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav. Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti.

(Espreso / Ona.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.