ŠTA BI SE DESILO SA ZGRADAMA UKOLIKO BI NAS POGODIO ZEMLJOTRES? Stručnjak za Espreso otkrio kako bi SRBIJA PROŠLA
Foto: Printscreen/youtube/RTS Beogradska hronika Jutarnji program, Ana Paunković, EPA

ZEMLJOTRES KAO U TURSKOJ MOGUĆ KOD NAS?

ŠTA BI SE DESILO SA ZGRADAMA UKOLIKO BI NAS POGODIO ZEMLJOTRES? Stručnjak za Espreso otkrio kako bi SRBIJA PROŠLA

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović za Espreso je otkrio šta bi se desilo sa građevinama ukoliko bi jači zemljotres pogodio Srbiju i koji objekti bi bili najugroženiji

Objavljeno:
Marina Letić

U zemljotresu koji je pogodio Tursku i Siriju nastradalo je više od 9.000 ljudi, a veliki broj osoba je i dalje pod ruševinama.

Sada su sve oči uprte u spasioce koji pristižu iz svih delova sveta i grčevito se bore kako bi iz ruševina izvukli preživele.

Ovaj razorni zemljotres iza sebe je ostavio katastrofalne posledice, ali i nametnuo pitanje - može li zemljotres takve magnitude zadesiti Srbiju, i ukoliko se može, kakve bi bile posledice?

S obzirom na to da je pojava zemljotresa prirodan proces koji se odvija u zemljivnoj kori i da je geologija Turske slična geologiji Balkana, preventivno treba da budemo spremni i da znamo kako da se ponašamo u slučaju potresa.

Ipak, prema rečima stručnjaka, zemljotres katastrofalnih razmera kao ovaj na anadolijskoj ploča ne bi trebalo da pogodi našu zemlju.

Kako kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović za Espreso, za sada se u Srbiji ne može desiti zemljotres iste jačine kao onaj u Turskoj.

- Istorijski i na osnovu dosadašnjih, a i prema geološkim saznanjima, građi i tektonskom sklopu ovog područja, ne očekuju se tako jaki zemljotresi u Srbiji. Na osnovu statistike, većina bi trebalo da bude najviše do 6 ili 6,5 stepeni po Rihteru. Takvih je bilo, vrlo su retki ali su se događali. Ako to imamo u vidu da je najveća vrednost, onda bi većina zgrada u slučaju potresa, ukoliko su rađene po zakonskoj regulativi, bila bez značajnih oštećenja, navodi profesor Milovanović za Espreso.

Dragan Milovanović
Dragan Milovanovićfoto: Printscreen/youtube/RTS Beogradska hronika Jutarnji program

Koje građevine u Srbiji bi bile najugroženije u slučaju zemljotresa?

Što je zemljotres bliži površini, to više njegove energije pogađa infrastrukturu i građevine.

Razorni potresi, onaj ranojutarnji magnitude 7,8 i kasniji od 7,5 rušili su zgrade u Turskoj kao da su od papira.

Posledicama jakog potresa prvo je podlegla novogradnja, a iz turskog grada Malatja objavljen je snimak koji prikazuje rušenje novoizgrađene zgrade u pokrajini Kahramanmaras.

S obzirom na to da poslednjih decenija u Srbiji zgrade "niču" kao pečurke i da "divlja gradnja cveta", postavlja se pitanja da li bi takve građevine izdržale jače zemljotrese.

Prilikom gradnje projektanti imaju obavezni minimum koji moraju prema propisima da ispune tako da u tom slučaju problem može biti podcenjenost inteziteta seizmičkog hazarda u seizmički aktivnim područjima.

Ukoliko bi zemljotres jačine do 6 stepeni po Rihteru pogodio Srbiju, kako navodi profesor Milovanović, trebalo bi da većina zgrada izdrži potres bez nekih značajnijih oštećenja.

Ipak, u zavisnosti od građevinskog materijala koji je upotrebljen prilikom gradnje pojedini objekti bi bili ugroženiji.

- Za svaku gradnju postoji zvanični dokument koji je izdao Seizmološki zavod i njega se treba pridržavati. Napravljena je reonizacija prostora naše zemlje, pa čak i Beograda. Na osnovu toga se u svakom delu moraju preduzeti odgovarajuće mere zaštite, odnosno odgovorajući način gradnje. Naši objekti nisu predviđeni za tako velike zemljotrese, ali jesu do oko 7 stepeni po Rihteru. To je i radi sigurnosti. Dakle, usled zemljotresa kod nas objekti bi trebalo da izdrže. Da li će oni da izdrže, naravno, zavisi od savesti i odgovornosti. Verujem da su ljudi dovoljno odgovorni. Trebalo bi da većina novih zgrada izdrži (zemljotres), naravno i većina starijih građevina, rekao je naš sagovornik i dodao koji objekti bi bili najugroženiji u slučaju jačeg zemljotresa:

- To su one zgrade koje nemaju armaturu ili su rađene sa blokovima, ciglom, malterom i betonom. Dakle, sve one stare kuće koje su najlakše i najpodložnije jer su najstarije. Sve to zavisi od još mnogo faktora i od jačine zemljotresa. Zavisi i od toga u kom delu bi njih talas zemljotresa zahvatio. Ukoliko objekti "ulete" u pik, onda i daleko jače građevine pucaju, objasnio je profesor Milovanović i dodao da je najbolji primer toga Japan gde su građevine pravljene da izdrže potres do 9 stepeni po Rihteru, ali su tokom razornog zemljotresa i one devastirane kao i putevi.

1 / 8 Foto: Arnaud Andrieu / Sipa Press / Profimedia

Mogu li se zemljotresi predvideti i da li je Balkan trusno područje?

Na Balkanu postoji stalni rizik od zemljotresa zbog jadranske i dinaridske ploče, a najtrusnija područja u Srbiji su Centralna Srbija i Šumadija, okolina Kraljeva i okolina Kopaonika

Profesor kaže da se zemljotresi nažalost ne mogu predvideti i da se Srbija nalazi u prostoru koji je potencijalno u drugoj zoni. Naš prostor jeste i biće više zahvaćen zemljotresima u odnosu na Nemačku, Austriju, Poljsku i neke druge evropske zemlje.

- Nalazimo se u Alpsko-himalajskom pojasu koji je nekada bio vrlo aktivan. Sada su to "stare rane" koje su zalečene, ali to je prostor u kom može da se oslobodi velika količina energije i u trenucima ako se to dogodi ona će prvo da se manifestuje u tom delu tih starih prostora, odnosno starih, velikih reversnih dislokacija koje markiraju granice ploča koje su se zatvorile krajem doba krede, pojasnio je profesor Dragan Milovanović za Espreso.

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.