ZAŠTO OVE SRPSKE PLANINE NEMA NA GEOGRAFSKIM KARTAMA? Meštanima zdrava sredina važnija od NOVCA! (FOTO)

I dok je masovna gradnja sve češća slika na planinama širom Srbije, Bobija kraj Ljubovije i dalje je netaknuti biser prirode – nepoznat čak i stanovnicima tog dela zemlje. Za njenu tajanstvenost zaslužni su meštani kojima je zdrava sredina važnija od novca, ali i događaji iz prošlosti zbog kojih je Bobija izbrisana sa mnogih mapa.

Borove šume na više od hiljadu metara nadmorske visine, i pogled do Romanije privilegija su samo retkih stanovnika Bobije. Svoju dedovinu i zdravu životnu sredinu od masovne gradnje i velikog broja turista i dalje ljubomorno čuvaju.

„Ovo je visina, čist vazduh, zdravo mesto, svi usevi uspevaju, krompir, pasulj, malina, kupina, šljiva, razno voće”, kaže Milan Maletić.

„Većina planina je, kao što svi znamo, izgrađena, dosta vikendica ima, dosta je urbanizovano, a planina Bobija je sačuvala svoj prirodni izgled i sve svoje prirodne lepote”, ističe učitelj Nenad Simić. „Stanovnici koji žive ovde, većina ljudi, nisu za to da se ovde gradi.”

Za tajnovitost Bobije vezuju se i događaji posle Drugog svetskog rata, kada je tadašnji jugoslovenski režim naložio da se sruši crkva brvnara koju su na jednom od njenih vrhova izgradili pripadnici četničkog pokreta. U narodu se i dalje prepričavaju tri neuspela pokušaja rušenja, a zbog poslednjeg, Tito je navodno u znak osvete naredio da se ime te planine izbriše sa svih geografskih karata.

„Prvi put je jedan službenik Ozne dobio zadatak da za vreme liturgije minira crkvu, kada je došao unutra video je da tu ima puno naroda, da je tu bio i njegov otac, nakon čega je odustao. Posle toga su pokušali da je ruše traktorom, sajlama, završilo se nesrećno da je jedan od tih vozača traktora izgubio život. A treći put su poslali i mašine da je sruše, pa je pretilo da to preraste u neku vrstu narodnog bunta. Posle toga, da bi se sprečila intervencija vojske, ostalo je da je ime Bobije bude uklonjeno iz svih geografskih karata", navodi istoričar Vasilije Đukanović.

Sa preko stotinu izvora pijaće vode, na desetine vidikovaca i tri kanjona – Tribuće, Ljuboviđe i Trešnjice koja je i jedno od retkih staništa beloglavog supa, Bobija predstavlja veliki dar prirode. Na mnogim mapama njeno ime i dalje nije ucrtano, a jedini gosti su planinari.

(Espreso / RTS/ Slavica Džinović)