niko ne čuje vapaj!
MALOLETNIK ME JE UDARAO USRED BOLNICE, HTEO JE DA ME UBIJE: Medicinska sestra Aleksandra o nasilju koje je doživela
Sva deca koja su smeštena žive sa teškom životnom pričom i do sada je imala razumevanja
Medicinska sestra Aleksandra Srećo (50), tvrdi da je umalo nastradala od ruke maloletnog delikventa na odeljenju dečje adolescentne psihijatrije UKC Vojvodine 29. decembra prošle godine.
Zaposleni godinama unazad pokušavaju da ukažu upravi na probleme sa kojima se suočavaju, a ovo nije prvi put da trpi nasilje od strane pacijenata.
- Tog dana mi je jedno dete reklo da drugi tinejdžer (17) ima cigarete, roditelji su mu ih doturili u paketu, u kutijici od keksa. Zatražila sam da mi ih preda. Shvatio je ko mi je odao informaciju i napao je to dete. Isprečila sam se. Udario me je u oko, besno počeo da baca i lomi inventar. Spasla me je koleginica, koja je tad stigla da preuzme smenu. Okomio se i na nju. Otrčala sam da zovem dežurnu patrolu. Dojurili su, ali nisu mogli da dođu brže nego za pet minuta, jer dežuraju na ulazu u urgentni prijem. Taj dečak je razuzdano mahao i udarao, hteo je da me ubije - priča ona.
Postali smo vređe za udaranje.
- Odranije pokušavamo rukovodstvo da upozorimo na to da će neko stradati, molimo upravu da nam pomogne, da nam da čuvara. Nemamo ga već tri godine. A ovo je jedina ustanova u Vojvodini za prihvat mladih psihijatrijskih pacijenata. Kad radim drugu smenu, a tada sam sama od 14 do 19 časova, moram da motrim, na primer, kad devojčica od 12 godina ode u toalet da za njom ne uđe dečak od 19 godina. A za to vreme je neki drugi konflikt možda u toku. To nisu samo deca sa zdravstvenim problemima, tamo ima i nekih od 23 godine s kojima nadležni i centar za socijalni rad ne znaju kud će. Ima i mališana! A neki momci su unosili noževe, svega smo se nagledali. Apelovali smo da se kod nas ne dovode deca koja su iz kriminalnog miljea, ali se na to svi oglušuju. I na sve to, radimo same u smenama, nezaštićene - priča ona.
Kako kaže, sva deca koja su smeštena žive sa teškom životnom pričom i do sada je imala razumevanja. Ovo nije žalba na posao, već na uslove u kojima rade ona i njene kolege, ali i na uslove u kojima borave pacijenti.
- Ovo se dešava po stoti put, da se dešava prvi put ne bih reagovala. Ne mogu više da tolerišem, neko mora da ispriča šta se dešava na odeljenju za psihijatriju UKC Vojvodine. Ljudi su u strahu, kolege su u strahu, njihovu podršku imam privatno, ali ne i javno. Vapimo da nam se pomogne, ali niko ne reaguje. Nisu bili obavešteni do juče, 30. decembra sam tražila povrednu listu, svi su bežali od mene, hteli su da se sve to zataška. Mi stradamo zbog uslova u kojima radimo, nisu nama problem pacijenti. Poslednjih godina primaju se deca koja nisu kriva za svoje životne okolnosti, najmanje psihijatrije ovde imamo. To su deca iz razrušenih porodica, dečko koji je mene udario kod nas je već 2-3 godine, dete koje je odgojeno kod nas, ima 7 krivičnih prijava, ima prijavu za incest nad rođenom sestrom. Kad primimo njegovu sestru, onda njega mora da prebacimo na muško odeljenje jer ne mogu da budu zajedno. A on ne pripada muškom odeljenju jer nije punoletan, dodaje Srećo.
Niko ne reaguje na molbe zaposlenih
- Sav kriminalni milje tinejdžera je kod nas, gde rade jedna sestra i tehničar u smeni. Dakle, uslovi za rad su problem, ne sam rad. Radila sam i sa 25 pacijenata na šizofrenom odeljenju sama, da ne pričam o epidemiji kad smo radili 24 sata sami. Niko iz uprave Kliničkog centra nije došao da nas poseti. Problem je što da te večeri koleginica nije naišla, on bi mene ubio. Ja sam branila drugo dete od njega, to se dešava najmanje 3 puta sedmično tamo ali se zataškava, dodaje.
Aleksandra i njene kolege nisu samo medicinski radnici, već i obezbeđenje, stražari, policajci...
- Dečija psihijatrija na koju dolaze deca i adolescenti iz cele Vojvodine ima dve sobe i četiri kreveta, kad imam više od 10 pacijenta, ta deca leže na hodniku. Godinama molimo da nas prošire. Ja moram da pazim kad će neko od njih da uđe u wc, da ne bi došlo do silovanja, kao pre par godina, kaže Aleksandra.
Mogla je da plati glavom
- Svaki udarac u glavu za mene može biti opasan jer se godinama lečim od sistemskog vaskulitisa, zapaljenja krvnih sudova, laser mi je rađen već 30 puta. Krvare mi oba oka, sutra ponovo idem na laser očiju, ne mogu da mi zaustave unutrašnje krvarenje očiju. Iz Uprave nisu pregledali nijedan izveštaj lekara, zakazan mi je magnet glave zbog udarca, imam jake vrtoglavice, pregledao me je neurolog, ORL je je konstatovao povredu uva, dodaje.
Najnovi slučaj nasilja nad medicinskim osobljem dogodio se danas
- Danas je pacijent ujeo medicinsku sestru na odeljenju dečje adolescentne psihijatrije , policija je morala da interveniše. A ujed je bio tako jak da je koleginica završila na Urgentnom. Ovo se kod nas dešava svaki drugi dan, samo neko mora da reaguje, zaključila je Aleksandra Srećo.
Iz UKC Vojvodina nisu odgovorili na upit portala Espreso.rs, jedina izjava koju su dali jeste za Kurir ranije danas.
Imamo obezbeđenje, ali ne može biti stalno i svuda prisutno
- Taj događaj je registrovan kao neželjeni događaj. U izveštaju stoji da se desila manja dečja tuča, da je sestra probala da ih razdvoji i da je zadobila udarac Upućena je u urgentni na pregled, a o događajima su obavešteni svi nadležni u bolnici. Klinički centar ima svoje obezbeđenje, ali ono ne može stalno i svuda biti prisutno.
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!