"STRAHUJEM OD TEŠKOG SNEGA, DA NAS NE ZATRPA": Evo kako žive Bradići na Pešterskoj visoravni (FOTO)

Zahvaljujući dobrim ljudima Vukola Bradić i sin Vučeta, iz sela Blato na Pešterskoj visoravni, sa manje zebnje čekaju zimu. U trošnoj brvnari zamenjeni su im kreveti, kupljen šporet, frižider, a regulisana im je i socijalna pomoć.

Dok nije pao s nogu, kako kaže Vukola, nije ga brinulo valjanje teških oblaka preko Peštera. I u 88. godini, namicao je dinar po dinar za sebe i sina narušenog mentalnog zdravlja. Žive u Blatu, selu Blatu, koje se s razlogom tako zove, na Pešteri, srpskom Sibiru zimi, sa niskim temperaturama i velikim snegom.

Vukola kaže da ne može ništa da radi, ni da ode do lekara u Sjenici, a kamoli da pomogne detetu.

"Ko kuva, ko sprema, ko će osim mene? Ponekad ne bude ničega, eto... Strahujem da ne bude teškog snega, da mi ne sruši ovo, da nas ne zatrpa", kaže Vukola.

Babe, kako ih ovde zovu, koje podupiru kuću, satrulile su, ali, dodaje Vukola, bar im je toplo. Dobri ljudi, na apel prvog komšije, za pomoć kupili su im šporet, krevete, frižider, koji su napunili i televizor – zimsku razonodu.

"Pošten čovjek bio cijeli vijek, komšija bio pravi.... Malo su tu nešto dobri ljudi donirali, ali nije to još ništa... nema gdje da se postavi, malo ova kuća oslabila", kaže Tikomir Diko Barać, komšija.

Na poziv komšija, iz sjeničkog Centra za socijalni rad stigli su brzo sa paketom namirnica, pomogli Bradićima u izradi dokumenata i novčane socijalne pomoći.

"Dopremaćemo im hranu i s vremena na vreme, neki kuvan obrok iz Narodne kuhinje, kuhinje Crvenog krsta. Gerontodomaćice koje su i danas bile sa nama dolaziće da pomažu kod održavanja prostorija, spremanja hrane", kaže Ana Babić iz Centra za socijalni rad u Sjenici.

Samo da trošna brvnara izdrži do proleća. Vukola i Vučeta od života ne traže mnogo, i malo im je dosta, ali ni to malo nemaju.

(Espreso / RTS)