ISPOVEST SRBINA KOJI ŽIVI U AUSTRALIJI VAM SE NIKAKO NEĆE DOPASTI: "Naših ljudi se treba KLONITI!"

"S obzirom da mi ostaje manje od tri meseca do završetka školovanja, moraću da napravim jednu od najznačajnijih odluka u svom životu. Ukoliko odlučim da se vratim kući, znam da ću pronaći posao u svojoj struci, jer je naša zemlja u deficitu sa radnom snagom mog profila.", reči su Predraga, muškarca iz Srbije koji je trbuhom za kruhom krenuo put Australije.

Da preko ipak nije sve ipak med i mleko, najbolje govore reči naših ljudi koji su sreću potraži izvan granica Srbije. Jedno u nizu iskustava jeste i ono od Predraga Đelevskog, koji je u autorskom pismu za dnevni list "Politika" unutar rubrike "Moj život u inostranstvu", podelio teskobe i razmišljanja sa kojima se suočio tokom boravka u Australiji.

"Ova godina u Australiji bila je u znaku skidanja maski i otvaranja granica. Studenti iz celog sveta počeli su lagano da se „dovlače” u zemlju kengura. Zbog zatvorenih granica i restriktivnih mera, Australija se suočila sa manjkom radne snage što je nama studentima dobro došlo. Sada imamo pravo da radimo neograničeno dok smo pre korone bili ograničeni na 20 sati nedeljno.

Ljudi poput mene koji dolaze iz manje razvijenih delova sveta, na žalost više su okrenuti ka poslu i novcu nego samom studiranju. Studentski život u Australiji za nekoga ko „bane” sa oskudnim znanjem engleskog jezika ponekad je zabavan, ponekad stresan, ali uvek zanimljiv.

Vreme u Kvinslendu tačnije Brizbejnu, ako zanemarimo tri vrela meseca, u ostatku godine skoro je pa savršeno. Temperatura u proleće i na jesen ne prelazi 30 stepeni, a zima je umerena, niske temperature noću spuštaju se do pet stepeni. Brizbejn je pravo mesto za svakoga ko voli toplu klimu.

S obzirom da mi je engleski bio na niskom nivou odmah po dolasku u Australiju spojio sam se sa našim ljudima kako bih lakše došao do posla. Kao građevinski inženjer tražio sam posao u struci jer sam imao ideju da naučim građevinske termine i istražim njihove načine gradnje.

Krenuo sam da radim sa našim ljudima ali sam ubrzo shvatio da su tačne priče koje sam čuo pre nego što sam ovde došao, da se baš njih treba kloniti. Prvo nikad nećeš početi da govoriš jezikom zbog koga si došao a drugo kad nemaš veliki izbor poslova, naši to namirišu i odmah počnu da te potcenjuju i ne plaćaju dovoljno. Zbog njihovog bezobrazluka, nekoliko puta sam napuštao poslove i doživeo prvo veliko razočarenje „našim” ljudima u Australiji.

Samostalno sam pronašao posao u magacinu građevinskih materijala. Tu sam morao da više komuniciram sa Australijancima, pa mi je i usavršavanje jezika sve bolje išlo.

Počeo sam da pobeđujem strah od nepoznatog i polako samostalno počeo da upoznajem grad i okolinu u kojoj živim. Vremenom moj engleski je ozbiljno napredovao, i upoznavao sam neke nove ljude, uglavnom „Ozije”, kako Australijanci nazivaju sami sebe.

Ljudi koje sam upoznao uglavnom su nižih socijalnih slojeva i žive životom od danas do sutra. Bio sam iznenađen njihovim oskudnim obrazovanjem, čak ni tablicu množenja ne znaju, a kamoli neke druge, osnovne stvari.

Tela su im „ukrašena” mnogobrojnim tetovažama i pirsinzima, pa mi je trebalo dosta vremena da počnem da ne primećujem „ukrase” već ljude. „Oziji” imaju potpuno drugačiji pogled na svet i veoma je teško ostvariti bilo kakvu dublju konekciju sa njima. Slobodno mogu reći da je solidarnost i empatija kod Australijanaca jednaka nuli.

Posle nekoliko meseci, zbog zime i manjka posla u magacinu, morao sam da potražim novi posao. Dobio sam novi posao, opet u magacinu. Ovoga puta sarađivao sam sa velikim brojem Latinoamerikanaca.

Slični su nama, dolaze sa istom nadom, istim snovima i istim željama u Australiju. Vole druženje, žurke, imaju dobru hranu, vole fudbal i pravi su hedonisti.

Neki su došli sa planom da se nikad ne vrate u domovinu, a neki da zarade nešto novca i da se vrate kući. Družeći se sa njima shvatio sam da su kolumbijska i brazilska zajednica u Australiji dosta jake.

S obzirom da mi ostaje manje od tri meseca do završetka školovanja, moraću da napravim jednu od najznačajnijih odluka u svom životu. Ukoliko odlučim da se vratim kući, znam da ću pronaći posao u svojoj struci, jer je naša zemlja u deficitu sa radnom snagom mog profila.

Ako odlučim da ostanem još neko vreme u dalekoj Australiji, otvoriće se pitanje da li će žal za domovinom na kraju ipak prevagnuti. Dilema u glavi postoji i videću na koju ću stranu nagnuti.", napisao je on unutar svog pisma za rubriku "Moj život u inostranstvu".

(Espreso / Blic)