DALI SVOJE ŽIVOTE DA BI ODBRANILI UŽICE PA DOBILI SPOMENIK KAKAV SU ZASLUŽILI: Кadinjača čuva krvave tajne rata
Kadinjača, Foto: RINA

Memorijalni kompleks

DALI SVOJE ŽIVOTE DA BI ODBRANILI UŽICE PA DOBILI SPOMENIK KAKAV SU ZASLUŽILI: Кadinjača čuva krvave tajne rata

Posmrtni ostaci branilaca Kadinjače kasnije preneti u spomen-kosturnicu na najvišoj koti Kadinjače

Objavljeno:

Na 14 kilometara zapadno od Užica smešteno je brdo Kadinjača na kojem je 29. novembra 1941. godine ispisana istorija, kada su na tom mestu poginuli borci Radničkog bataljona, Posavci i Orašani braneći odstupnicu Vrhovnom štabu NOPOJ, partiznaskim odredima i partizanskoj bolnici koji su se povlačili iz Užica ka Sandžaku.

- Posmrtni ostaci branilaca Kadinjače prvobitno su bili sahranjeni u zajedničku grobnicu pored seoskog groblja, a zatim preneti u spomen-kosturnicu na najvišoj koti Kadinjače (k.808), iznad koje je 1952. godine podignuta spomen-piramida. Spomenik je napravljen od mermera „plavog toka“ iz Karana, u vidu četvorostrane piramide visoke 11 metara. Pri njegovom vrhu nalazi se urezana zvezda petokraka, a u središnjem delu na mermernim pločama uklesan je tekst „Herojima Kadinjače“ i stihovi poeme „Kadinjača“ pesnika Slavka Vukosavljevića. Povodom otkrivanja spomenika predsednik FNR Jugoslavije, Josip Broz Tito, odlikovao je Radnički bataljon Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom - izjavio je Goran Novaković, istoričar-kustos Narodnog muzeja u Užicu.

1 / 4 Foto: RINA

Kako je vreme odmicalo, sve češće se postavljalo pitanje da li je spomen-obeležje piramida dovoljan podsetnik na žrtvu koju su podneli branioci Kadinjače. Sve je ukazivalo na to da je neophodno podići novi spomenik koji bi bio centralni deo, zajedno sa piramidom i kosturnucom, jednog šireg i potpunije uređenog prostora. Nakon višegodišnjih pokušaja u vidu dogovora i konkursa, Opštinski odbor SUBNOR-a Titovo Užice poverio je realizaciju projekta Memorijalnog kompleksa Kadinjača, akademskom vajaru Miodragu Živkoviću i Aleksandru Đokiću, diplomiranom inženjeru arhitekture. Sa izgradnjom se započelo 1. jula 1977. godine.

- Kompozicija Spomenika sastavljena je iz niza elemenata, različitih oblika i veličina. Čine ga tri osnovna dela: Amfiteatar „Užička republika“, „Aleja radničkog bataljona“ i „Plato slobode“. U sklopu spomeničkog kompleksa izgrađen je prihvatni centar, tj. Spomen dom sa platoom za posetioce, česmom i parking prostorom. Osim novčanih sredstava koja su prikupljena na lokalnom i saveznom nivou, Kadinjača se gradila organizovanjem radnih akcija - rekao je Novaković.

Memorijalni kompleks Kadinjača svečano je otvoren 23. septembra 1979. godine od strane predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, u prisustvu oko 100.000 ljudi. Za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja proglašen je 1979. godine, a svake godine na dan 29. novembra održava se poseban komemorativni program obeležavanja godišnjice borbe na Kadinjači uz prisustvo počasnog voda vojske.

(Espreso / RINA)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media