KAKO ŠKOLA MORA DA POSTUPI KADA JE VRŠNJAČKO NASILJE U PITANJU: Stručnjak i Zakon rešili sve DILEME!

Kada se bilo koji oblik vršnjačkog nasilja dogodi u školi svima je jasno da ta obrazovna ustanova mora da reaguje po zakonom i pravilnicima tačno utvrđenim koracima za zaštitu žrtve nasilje i sankcionisanje malih siledžija.

Međutim, iskustvo govori da roditelji, ali i mnogi prosvetni radnici, imaju nedoumicu oko toga da li je škola u obavezi da preduzima mere u situacijama kada ima saznanje da se vršnjačko nasilje desilo van ustanove, dakle van škole i školskog dvorišta, i u vreme kada nije bilo nastave.

Dakle, dilema je da li škola mora da reaguje na nasilje koje se desi nad njenim učenicima na primer u dvorištu, ili pak na putu od kuće do škole, u autobusu, daleko od obrazovne ustanove?

Međutim, u Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje izričito se navodi sa je "ustanova dužna da interveniše uvek kada postoji sumnja ili saznanje da dete i učenik trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, bez obzira na to gde se ono dogodilo, gde se događa ili gde se priprema".

Takođe, i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja članom 111 koji se tiče zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja jasno navodi da je "ustanova dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta, učenika ili odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja".

Taj zakon predviđa da za slučajeve vršnjačkog nasilja, direktor škole pokreće vaspitno-disciplinski postupak. Direktor je taj koji vodi postupak i okončava ga rešenjem. Tokom vaspitno-disciplinskog postupka učenik uz prisustvo roditelja i ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i dati pisanu izjavu. Ukoliko se roditelj ne odazove, direktor postavlja psihologa ili pedagoga da zastupa interese škole i obaveštava centar za socijalni rad.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola za Kurir objašnjava kako nasilje može da se prijavi ako se dogodi van škole.

- Kada su deca u autobusu i idu kući iz škole, oni nemaju nadzor nastavnika. Nastavnik ne zna da li se desila posle škole neka tuča ili nasilje, ali dete zato to može sa svojim roditeljem da prijavi u školi. Kada ispriča u pranji roditelja da ga je neko na primer maltretirao, škola je dužna da reaguje i dalje obavesti o tome sve nadležne - MUP, ministarstvo i školsku upravu tog grada u kojoj je škola - kaže Antić i dodaje da iako nastavnik na primer ne može da vidi neko maltretiranje koje se dešava van škole, nastave i blizu kuća, ipak može da prepozna nasilnike.

- Pedagozi, nastavnici i direktori znaju ko su potencijalni učenici za vršnjačko nasilje i pravljenje problema inače. Nije problem napraviti jednu takvu evidenciju i strategiju kako reagovati. Problem je što se primećuje manjak volje kod prosvetnih radnika da ovakve stvari prijavljuju jer će potom biti marginalizovani.

Kada se na primer nasilje dešava u dvorištu škole, objašnjava naš sagovornik, škola je opet svakako dužna da reaguje, a prvi koji to treba da uradi je dežurni nastavnik.

- Nastavnici sada dežuraju i oni prvi primete čarke, tuče. Ako se primeti problem, to se prijavljuje školskom policajcu, dalje direktoru škole koji potom o tome obaveštava nadležno ministarstvo i školsku upravu.

Vršnjačko nasilje postalo je ozbiljan problem srpskog društva i obrazovnih institucija, a ispostavilo se da mnoge škola u Srbiji na to žmuri i ne primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji jasno definiše mere koje škole treba da preduzmu radi rešavanja slučajeva vršnjačkog nasilja.

Kurir ovim putem poziva roditelje čija su deca žrtve vršnjačkog nasilja da se jave našoj redakciji na e-mail redakcija@kurir-info.rs ili na broj telefona 011/6357-100 kako bi zajedničkim snagama naterali nadležne institucije da učine sve što je potrebno da žrtve zaštite, a nasilnici iz školskih klupa budu adekvatno sankcionisani i resocijalizovani.

A kada se nasilje desi u školi, svakako da škola na to ne sme da zažmuri.

- Zna se tačno koje dete maltretira druge, gura na hodniku, izbija sendviče drugoj deci iz ruku. Nastavnici to ne prijavljuju uvek, ali bi morali. Škole su pod video nadzorom te bi i to neko morao dodatno da kontroliše - kaže naš sagovornik.

Zakonske mere i kazne za vršnjačko nasilje

Za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (vršnjačko nasilje) direktor škole obavezan je da pokrene i vodi vaspitno-disciplinski postupak o kojem obaveštava roditelja/staratelja

Vaspitno-disciplinske mere za vršnjačko nasilje mogu biti (1) ukor direktora ili ukor nastavničkog veća; (2) premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja/staratelja; (3) za učenika srednje škole - isključenje iz škole

Škola, uporedo sa izricanjem vaspitno-disciplinske mere, određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada

Škola je dužna da svaki oblik vršnjačkog nasilja prijavi nadležnom organu i o tome odmah obavesti roditelje i uključi ih u odgovarajući postupak

Roditelj/staratelj deteta obavezan je da na poziv škole učestvuje u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom i odgovoran je za nasilje koje učini učenik

Od 100.000 do 1.000.000 dinara je prekršajna kazna za školu ako ne preduzima ili neblagovremeno preduzima mere u slučajevima vršnjačkog nasilja

Za isti prekršaj kazniće se i direktor škole novčanom kaznom od 25.000 do 100.000 dinara

Od 30.000 do 100.000 dinara je propisana kazna za roditelje/staratelje učenika koji učini vršnjačko nasilje.

(Espreso / Kurir)