DRVO SA KRSTOM: Meštani ovog srpskog sela strepe, jedan čovek ga NAMERNO OŠTETIO i desilo mu se nešto STRAŠNO

Jedni mu se dive, a drugi strepe pred njim. Meštani vekovima prepričavaju legende o njemu koje se prenose sa kolena na koleno, ali se svi u jednom slažu - gledaju ga kao svetinju.

Hrast koji se nalazi tik pored puta u ovom seocetu navodno je posadila carica Milica. Na prvi pogled izgleda kao i bilo koje drugo drvo, međutim, u njemu se kriju tajne koje stanovnici nikada neće zaboraviti.

Legenda kaže da će onoga ko poseče drvo pratiti velika nesreća. Pored njega se čitaju molitve i prolaze krstonoše, a sujevernih priča o drvetu meštani se prisećaju sa dozom sumnje.

Dejan i Dragojlo Gavrilović ipak su odlučili da pojasne šta je ono što je uteralo stanovnicima strah u kosti. Dejan navodi da je njegov otac imao neprijatan susret sa hrastom posle kog niko iz porodice nije hteo da mu prilazi i iskušava sreću.

- Hrast se nalazi na imanju mog oca. Pre 40 godina jedna grana je smetala imanju. Otac je pokušao da je odseče, ali lanac na testeri se istupio. On je ipak nekako uspeo da odseče tu granu. Međutim, tokom noći usledili su košmari, nije mogao da spava. Noćne more su trajale šest dana - navodi Gavrilović.

Dodaje da je hrast za njega svetinja i predstavlja simbol sela.

- Gledamo ga kao sveto mesto. Kad god prođemo pored njega prekrstimo se. Osećamo sigurnost i neku povezanost sa Bogom - objašnjava Dejan.

Oba meštana spomenula su događaj koji je celo selo uznemirio. O tome Osonica šapuće već godinama, ali niko od stanovnika ne može sa sigurnošću da tvrdi da li je nezgodu "prouzrokovao" hrast. Međutim, kako kažu, ne bi se usudili da drvetu naude.

- Kad je pre skoro decenije čišćen put od velikog snega desio se jedan incident. Na tom mestu na drvetu bile su neke slike političke propagande. Vozaču se očigledno nisu svideli posteri pa je mašinom za čišćenje pokušao da skine plakat i tako i oštetio drvo i napravio rupu. On je odmah posle toga ubio nekog čoveka u selu i završio u zatvoru - priča Gavrilo napominjući da bi rupu trebalo sanirati.

Tradicija proslavljanja seoske slave, prema rečima sagovornika, započeta je još pre 80 godina, u jednom periodu je prekinuta, ali meštani nisu dopustili da padne u zaborav. Kako kaže Dragojlo, potrudli su se da ožive simboliku hrasta i vrate istoriju u selo.

- Pre 80 godina u Osonici smo započeli proslavljanje seoske slave Spasovdan kako bismo radili na napretku sela, domaćinstva i svega ostalog. Međutim, od 1945. godine pa nadalje, slava se više nije obeležavala. Ja sam insistirao prvo 2020. godine da je vratimo, ali neuspešno, a onda sam da vratim slavu u selo godinu dana kasnije. Pozvao sam sveštenika, sazvao narod i obavili smo običaj ostavljanja molitve kod hrasta. Bilo je oko 60 ljudi. Nadam se da sam uspeo da oživim tradiciju kako bi ostala u sećanju i našeg potomstva - kaže Dragojlo.

Spisak običaja vezanih za drvo je dugačak. Sudeći po pričama stanovnika hrast igra važnu ulogu u svakom segmentu njihovih života pa tako čak i kada su u pitanju ispraćaji u vojsku ili sahrane.

- Za svakog ko premine morala je da se očita molitva kod hrasta. Takođe imamo običaj i za ispraćaj u vojsku. Za svakog regruta smo pravili slavlje pod šatrom, a kolo se igralo celom ulicom duž sela i pored hrasta - navodi Dragojlo.

Ipak, stanovnike Osonice i dan danas buni jedna stvar. Za simbol krsta uklesan na deblu hrasta niko nema objašnjenje. Kako kažu, mogu samo da nagađaju o njegovom poreklu, ali to ne umanjuje njihovo poštovanje prema drvetu.

- Od kada znam za drvo znam i za krst i još je isti. Možda bi ga trebalo obnoviti, ali još nije izbledeo i nije promenjen. Ne zna se ko ga je uklesao, postoje razne priče o tome, pretpostavlja se da je neko svešteno lice - kaže Dragojlo Gavrilović.

Iako će sujeverne priče o drvetu živeti dokle god živi i ovo selo, meštani ne dopuštaju da ih one zastraše. Dragojlo i Dejan odlučni su u ideji da sačuvaju uspomenu na njega čak i kada ga više ne bude bilo. Smatraju da je bitno da pokoljenja znaju priču o mističnom hrastu i da ga zauvek pamte kao sveto mesto.

- Jednoga dana kada ga više ne bude bilo naša deca će posaditi ovde neko novo drvo. Trebalo bi ostaviti neki amanet ili simbol kako bi se zauvek pamtilo gde je nekada bio simbol našeg sela - zaključuju meštani Osonice.

(Espreso/Telegraf)