DANAS SLAVIMO VELIKOG SVECA KOG SRBI POSEBNO POŠTUJU ZBOG JEDNE STVARI: Ne zaboravite na ovo!
Ilustracija, Foto: Printscreen

SPC

DANAS SLAVIMO VELIKOG SVECA KOG SRBI POSEBNO POŠTUJU ZBOG JEDNE STVARI: Ne zaboravite na ovo!

Demoni su ga plašili raznim strašilištima, no on ih je molitvom Bogu i krsnim znamenjem vazda pobeđivao i odgonio

Objavljeno:

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Ilariona; Svetog Ilariona Meglinskog i Svetog Visariona Ispovednika.

Svetac koji je molitvom razgonio demone. Danas je Ilarion Veliki-Prepodobni

Kao što ruža izraste na trnju, tako se ovaj veliki svetitelj rodi od roditelja neznabožačkih, u selu Tavati blizu Gaze Palestinske. Dadoše ga roditelji na nauke u Aleksandriju, gde daroviti mladić brzo primi i svetsku učenost i duhovnu mudrost. Poznavši Hrista Gospoda i krstivši se, poželi svecelo predati se Gospodu na službu. S tom željom u srcu poseti Ilarion sv. Antonija u pustinji, i posta njegov učenik. Potom se vrati u svoju postojbinu i podvizavaše se blizu Majuma, kod Gaze.

1 / 4 Foto: Aleksa Petrović

Demoni su ga plašili raznim strašilištima, no on ih je molitvom Bogu i krsnim znamenjem vazda pobeđivao i odgonio. Oko njega se sabra mnoštvo ljubitelja duhovnog života, i sv. Ilarion posta za Palestinu ono što je za Egipat bio sv. Antonije. Božestven učitelj, neoslabni podvižnik, divan čudotvorac, Ilarion je bio uvažavan ne samo od hrišćana nego i od neznabožaca.

No bojeći se pohvale ljudske - i govoreći kroz plač: "teško meni, primih na zemlji platu svoju!" - on je begao iz mesta u mesto samo da bi se ukrio od ljudi i ostao sam sa svojom dušom i Bogom. Tako se nastanjivao i izvesno vreme živeo u Misiru, u Siciliji, u Dalmaciji i najzad na Kipru, gde je i skončao svoj mnogotrudni život okolo 372. g. u 80. godini svoga života. Čudotvorne mošti sv. Ilariona prenese učenik njegov Isihije u Palestinu i položi u manastir njime osnovani.

Sveti Ilarion episkop Meglenski

Rođen od roditelja znatnih i pobožnih. Njegova bezdetna majka dugo se molila Bogu da joj da jedno dete, i po molitvi njenoj javi joj se Presveta Bogorodica i uteši je rečima: "ne tuguj, rodićeš sina, i on će obratiti mnoge k svetlosti istine". Kad je Ilarionu bilo tri godine, iz njegovih usta čula se neprestano pesma: "svjat, svjat, svjat Gospod Savaot!" Dobro školovan on se zamonaši u 18 godini, i osnova manastir sa tipikom sv. Pahomija.

1134. god. rukopoloži ga za episkopa Meglenskog Jevstatije arhiepiskop Trnovski. Veliku borbu vodio je sv. Ilarion skoro celog života protiv bogumila i jermenskih jeretika. No svojom učenošću duhovnom i svetošću nesravnjivom posramio ih je sve, i mnoge od njih priveo Pravoslavlju. Upokojio se mirno i preselio u carstvo Gospoda svoga 1164. god.

Prepodobni Filotej

Rođen u Hrisopolju u Makedoniji. Turci ga otmu od majke mu udove, i zajedno sa još jednim mu bratom bace u tamnicu. Iz tamnice ih čudesno spase Presveta Bogorodica i prenese u jedan manastir u Neapolisu Maloazijskom. Njegova majka docnije nađe svoje sinove kao monahe, pa se i sama zamonaši. Filotej pređe u sv. Goru, gde se podvizavao najpre u man. Dionisijatu, a potom u pustinji.

Čudesan podvižnik i veliki pobeditelj sile demonske. Upokojio se mirno u 84. god. života. Naredio da se ne sahranjuje nego da mu se telo baci u šumu pticama i zverovima. Docnije jedan ribar noću vide veliku svetlost u šumi i ozebao pođe da se ogreje, misleći da je vatra. No svetlost ne beše od vatre nego od čudotvornih moštiju sv. Filoteja.

Sveti Ispovednik Visarion

Prepodobni ispovednik i mučenik Hristov Visarion Saraj rođen je 1714. godine u mestu Majdan u Bosni, od roditelja Maksima i Marije. Kršteno mu je ime bilo Nikola. Još od detinjstva beše pobožan i naklonjen povučenom i molitvenom životu. U svojoj osamnaestoj godini otišao je U Svetu Zemlju da poseti Sveta Mesta. Tamo se u manastiru Svetog Save Osvećenog zamonašio i dobio monaško ime Visarion. Po povratku iz Svete Zemlje, posetio je manastire Svete Gore.

Po povratku pak u svoju otadžbinu, stupio je u manastir Pakru u Slavoniji, gde je kao đakon služio sedam godina. Tu je bio rukopoložen i u čin sveštenika. Ovde se prepodobni Visarion pročuo po narodu po svom pobožnom i svetom životu, a takođe i po tome što je divno i slatkorečivo propovedao reč Božju. Pokrenut ljubavlju prema onim mestima gde je živeo i propovedao Gospod njegov, prepodobni je zatim još jednom posetio Sveta Mesta, pa se vratio među svoj pravoslavni narod da svedoči i propoveda Hrista Raspetoga i Vaskrslog.

U to vreme pravoslavni narod na Balkanu, osobito na teritoriji Austrougarske monarhije, stradao je veoma od rimokatoličke unijatske propagande. Jer su Latini nastojali milom i silom da prinude pravoslavne da se odreknu svoje otačke vere i da umesto poslušnosti Hristu, Apostolima i Svetim Ocima, podčine se Rimskom papi.

Ovaj pritisak na pravoslavne osobito je činjen u vre.me Marije Terezije (1741-1780 g.), i to naročito u Banatu, Erdelju i Transilvaniji (u Rumuniji). Pre toga, u ovim krajevima vršena je nad pravoslavnima kalvinistička (protestantska) propaganda i nasilje, no pravoslavni Srbi i Rumuni ostali su nepokolebljivi i nisu odustali od svoje svete vere.

Beseda o bogonadahnutom srcu i jeziku Otrignuće srce moje riječ dobru. Jezikje moj trska knjižnika hitropisca (Ps. 44, 1).

Evo nadahnuća Duhom Božjim! Prorok hoće da govori o Hristu Gospodu, i srce mu nabujalo silom i mudrošću. Zato on ne kaže: rećiće ili iskazaće srce moje reč dobru, nego otrignuće, kao da deo svoga sopstvenog srca iznosi napolje. Kao mlaz vode iz prepunog izvora. Bujna voda tesni se u teskobi podzemnoj, i kad stigne na otvor izvora izbija u velikim mlazevima. Takvo je srce proroka, kad hoće da govori o Hristu.

Takva je sila blagodati, stešnjene u srcu ljudskom. Ako se ne projavi u moćnim rečima, ili ako se ne projavi u čudotvornim delima, ona će unutra u čoveku svetliti i čudesa činiti. A kad ishodi u rečima jezik prorokov postaje kao trska, kao pero književnika hitropisca. Jer se tu ne muči čovek da sastavi misao, niti se muči da misao obuče u odelo reči, nego blagodat sama navire na jezik sa gotovim mislima i rečima. Otkuda takva sila u čoveku? Od Boga Duha Svetoga.

Zašto tolika sila? Jer prorok hoće da govori Caru o samome Caru. Izrećiću ja djela moja caru. Delo i reč ovde se istovetuju, kao što to češće biva u Svetom Pismu. Gde Duh govori tu i deluje; i gde deluje tu i govori. Najsilnije se govori kroz dela.

Prorok uzima od Hrista Cara i daje Hristu Caru. On govori oduševljenjem ljubavi prema Spasitelju sveta; govori iz srca navrelog oduševljenjem ljubavi božanske. Iz daljine vremena on vidi vaploćenog Sina Božjeg, i srce mu igra od radosti. Kao namučeni putnik u noći kad sagleda krasnu zoru na istoku!

O Gospode Bože Duše Sveti, ne uskrati i nama blagodat Tvoju svetu i silnu, da se možemo očistiti od greha i udostojiti carstva Hristovog. Tebi slava i hvala vavek. Amin.


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.