ČOVEK SE ŠLOGIRAO U AUTOBUSU, NIKO NIJE POMOGAO: A onda je humanitarka postavila pitanje zbog kog su POCRVENELI!

Humana sugrađanka Tamara Marković Subota sa kolegom je pritekla deki koji je samo ležao i tresao se, a onda su pozvali Hitnu pomoć

"A šta da je to bio vaš otac?"

Ovim pitanjem, a istovremeno i važnom porukom, počinje potresna priča sugrađanke i novinarke Tamare Marković Subote o prizoru koji neće zaboraviti dok je živa.

Nije ni slutila da će juče prisustvovati vrhuncu ljudske bezobzirnosti, kada su mladići iz gradskog prevoza samo izneli deku kome je pozlilo, ostavili ga da leži na ulici, vratili se u autobus i otišli.

- U 10.10, kolega i ja izlazimo iz 85-ice na stanici Blok 42, preko puta Buvljaka. Drugi autobus staje iza, otvaraju se zadnja vrata i dvojica mladica iznose starijeg muskarca iz autobusa, bukvalno na rukama. Spuštaju ga na ulicu, on ostaje da leži. Njih dvojica se vraćaju u bus, vrata se zatvaraju i autobus odlazi. Bukvalno, pred našim očima - napisala je Tamara na svom Fejsbuk profilu, tužna zbog onoga što je videla.

Muškarac kog su ostavili da leži na ulici, navela je dalje, bezuspešno je pokušavao da ustane.

- Celo telo mu se trese. Stariji gospodin, sedamdesetak godina, sed, čist, uredan. Pored njega kesa u kome je crevo za mašinu. Pokušavamo da mu pomognemo, svestan je, ali ne može da govori. Vidi nas, ali ne reaguje na naše glasove. Uz pomoć još jednog prolaznika ga podižemo na klupu. Zovemo Hitnu. Javljaju se posle deset minuta... Kažu da dolaze brzo - piše dalje Tamara.

Za to vreme se, dodaje, okupilo još nekoliko prolaznika. Žene. Jedna ga poliva vodom da se povrati, a kolega i Tamara ga drže da ne padne.

- Hitna dolazi posle 20 minuta. Dvojica mladića i devojka. Pregledaju ga. Jedan momak kaže: "Šlog". Stavljaju ga na kolica i u vozilo... Eto, samo sam htela da obavestim vozača GSP, onu dvojicu koji su čoveka ostavili na ulici da leži, putnike koji nisu reagovali... I da ih pitam: "A šta da je to bio vaš otac" - poručuje na kraju Tamara.

Ceo dan je, priznala nam je, bila tužna. A mi poraženi čim smo pročitali njen tekst. Poraženi i uplašeni, jer živimo u gradu sa više od dva miliona stanovnika, a kad je pitanje života i smrti, ljudi nema na vidiku. Samo nekih hladnih srca koja produže dalje. I ne osvrnu se.

(Espreso / Telegraf)