SRPSKI BIOLOG OTKRIO KAKO SPREČITI DA SMRDIBUBE ULEĆU U DOMOVE: Najezda OVIH insekata ponovo aktuelna

Proteklih dana svedoci smo prave najezde omraženih smrdibuba.

Ima ih svuda: i u baštama, i na voću i povrću, u kućama i stanovima. Napadaju zreo paradajz i papriku, ima ih na kruškama i jabukama, mladim tikvicama, ali i na opranom vešu i to na trećem, četvrom spratu pa i više. Osim što haotično lete, prave štetu na jesenjim plodovima.

„Smrdibube na ovim prostorima oduvek žive, ali sada imamo i dve invazivne vrste – mramorasta azijska i etiopska. One su kod nas došle pre petnaestak godina, nemaju prirodnih neprijatelja i šire se nekontrolisano“, objašnjava Željko Tomanović sa Biološkog fakulteta za RTS.

Krajem jeseni ih više primećujemo jer ne vole zimu i pokušavaju da se sklone u tople domove.

- Najviše ih ima u Beogradu i Vojvodini, ali zbog klimatskih promena i povećanja temperature, možemo da ih očekujemo i u ostalim delovima Srbije - objašnjava Tomanović.

Iako nisu opasne po ljude, mada ispuštaju smrad, smrdibube su štetočine u poljoprivredi, pa se tako u evropskim zemljama šteta meri u stotinama miliona evra.

Uzgajivači kažu da su smrdibube u stanju da isisaju ceo paradajz, da izbuše jabuke ili da ostave žute fleke po paprici.

- Osim velikih gubitaka, uništavanja letine, mogu da oštete plodove koje je onda teško prodati i prave veliku štetu u voćnjacima i povrtnjacima. Napadaju na stotine različitih biljaka i veliki broj gajenih biljaka. Insekti ne vole jake mirise, tako da postoje registrovani preparati kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, ali što se tiče njihovog tretiranja nekim hemikalijama protiv drugih insekata, mislim da to nema nikakvog efekta. Hrana koja je bila u kontaktu sa smrdibubama nije opasna po ljude, ne mogu da izazovu ni alergijske reakcije. One su vam u kući da svaki dan prskate, pitanje je i da li ima registrovanih preparata za njih. Spas je mreža, ne treba ih uzimati rukama, ali ih treba izbaciti i imati strpljenja - zaključuje Tomanović.

Zbog toga su u mnogim evropskim zemljama počeli da uvoze njihove prirodne neprijatelje, pa su tako u Italiji već rašireni neki paraziti koji napadaju njihova legla. Njima će biti potrebno duže vreme da se rašire i do nas.

Sličan primer je sa puževima golaćima koji su ovde oduvek živeli i predstavljali sezonsku napast i štetočinu, ali je pre 20 godina u Srbiju stiglo nekoliko invazivnih vrsta, poput velikog crvenog golaća sa Iberijskog poluostrva.

(Espreso / RTS)