STRAŠNE STVARI ISPLIVALE IZ ŽIVOTA NIKOLE TESLE: Da li je moguće da je srpski naučnik BAŠ OVO RADIO?

Tokom prošle decenije, Nikola Tesla napokon je doživeo priznanje u popularnoj kulturi. Njegova životna priča je inspirisala popularni članak Oatmila, najsmešniju epizodu "Pijane istorije" ("Drunk History") svih vremena i iznenađujuću ulogu Dejvida Bouvija kao genija u filmu "Prestiž".

Postao je nezaobilazan u popularnoj kulturi, a Teslino memorijalno društvo je na dobrom putu da njegov rođendan, 10. jul, proglasi Danom Nikole Tesle.

Ovaj talas ljubavi prema Tesli poslednjih godina potvrđuje njegov doprinos kao jednog od najuticajnijih mislilaca svih vremena. Takođe je i dirljiv, s obzirom na neslavan završetak njegovog života kada je usamljen i siromašan preminuo 1943, dok je njegov rad decenijama kasnije gotovo potpuno zaboravljen. Sličan fenomen se trenutno događa i matematičaru Alanu Tjuringu, čije su poslednje godine bile još tragičnije od Teslinih, a doprinosi podjednako uticajni. Ali, za razliku od Tjuringa, Tesla je imao neke "mrlje" u svojoj naučnoj karijeri.

I dok je zakasnelo poštovanje Tesle ugodno, nema ničeg zabavnijeg od nalaženja prljavih detalja. A koji je bolji način od skidanja Tesle sa pijedestala od podsećanja na njegove stavove o eugenici? Pa, to su bile 1930-te, mogli biste reći. Eugenika je tada bila popularna. Ali, svako ko brani Teslu "istorijskim kontekstom" nikada zapravo nije pročitao šta je on rekao o ovoj temi.

- Godine 2100, eugenika će biti univerzalno uspostavljena. U prošlim vremenima, zakon jačeg je iskorenjivao manje poželjan korov. Čovekov nov osećaj sažaljenja je počeo da se meša u surov način funkcionisanja prirode. Zbog ovoga i dalje održavamo u životu nesposobne - napisao je Tesla u izdanju "Liberty magazina" iz februara 1935. godine u okviru članka u kojem predviđa budućnost. Najproblematičniji deo ovog citata je Teslina upotreba reči "manje poželjan korov" i njegov jasan prezir prema "novim osećajem sažaljenja". Ali njegove ideje takođe odaju problematično razmišljanje o prirodnoj selekciji na naučnom nivou.

Tesla je napravio uobičajenu grešku poistovećivanja "preživljavanja najjačih" i preživljavanja pojedinaca koji zaslužuju da prenose svoje gene, koji su nekako zaslužili pravo na reprodukciju. Ali kao što svaki evolucijski biolog zna, "selekcija" nije ni približno aktivan proces, kako sama reč nagoveštava. "Najjači" su delimično srećom; kada se novo utočište oslobodi, organizam s najboljom kombinacijom atributa za upotrebu tog okruženja će tokom vremena biti uspešniji od drugih. Dinosaurusi su bili više nego sposobna grupa koja je živela milionima godina, ali bacite jedan asteroid na njih i odjednom su ptice i sisari bolje opremljeni za preživljavanje.

Nažalost, Teslini stavovi postaju još ekstremniji.

- Jedina metoda kompatibilna našoj predstavi civilizacije i rase je sprečavanje razmnožavanja nesposobnih sterilizacijom i svesno vođenje instinkta za parenjem. Nekoliko evropskih i američkih zemalja sterilišu kriminalce i lude. Ovo nije dovoljno. Eugenici teže ka tome da se oteža stupanje u brakove - napisao je.

- Svakako nikome ko nije pogodan roditelj ne treba dopustiti potomstvo. Jedan vek od danas, biće podjednako neverovatno da se normalna osoba pari s eugenički nepodobnom osobom kao i da se uda za kriminalca - nastavio je.

Šta znači "pogodan"? Ko je "eugenički nepodoban"? Činjenica da Tesla izdvaja "lude" takođe pokazuje manjak samosvesti. Imamo čoveka koji je kompulzivno gnječio prste na nogama po sto puta tokom noći, računao kubikažu svakog obroka i zaljubio se u goluba. On je jednostavno bio arhetip ludog naučnika i lako bi potpao pod kategoriju "ludaka" koju navodi.

I dok je neobjašnjiva podrška eugenike bila Teslina najveća mrlja, nije mu bila i jedina. Smatrao je da su stimulansi poput kafe i čaja "otrovi" i da će nestati do 2000. godine, ali je u istom paragrafu hvalio alkohol kao "raznovrsni eliksir života". Iako ga je na početku karijere svakako finansijski prešao Tomas Edison, njegovi kasniji problemi s novcem su isključivo njegova krivica. Da ni ne spominjemo njegove tvrdnje da je napravio mašinu za potres koji mu je uništio laboratoriju. Nema sumnje da su Tesline genijalne ideje bile brojnije od njegovih loših stavova i da zaslužuje posthumnu slavu koja mu se ukazuje. Ali ne bi bilo fer da prođe Teslin rođendan, a da mu se ne udeli po koja packa, zaključuje autorka teksta na portalu "Motherboard".

(Espreso/Srbijadanas)