KAKO DA SRCE DUŽE KUCA: Obratite pažnju na ove simptome , 520 miliona ljudi boluje od KARDIOVASKULARNIH BOLESTI!

Širom sveta obeležava se Svetski dan srca ustanovljen od strane Svetske federacije za srce, sa namerom da upozori javnost da su kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane bolesti i moždani udar, vodeći uzrok smrti na planeti, koji oduzima više od 18 miliona života svake godine.

Danas u svetu živi 520 miliona ljudi sa kardiovaskularnim bolestima. Poslednja istraživanja pokazuju da svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta koronarnu bolest srca ili anginu pektoris. Zdravstveni stručnjaci širom sveta apeluju da se u najvećoj mogućoj meri poveća obuhvat pacijenata koji su pod terapijom kojom je moguće smanjiti pojavu ili izbeći komplikacije. Kardiovaskularne bolesti su često hronična stanja, koje je potrebno lečiti doživotno. Savremena terapija za lečenje kardiovaskularnih bolesti, osim što leči, smanjuje i broj invalidnosti i bolovanja. Na taj način, se rasterećuje kapacitet zdravstvenog i socijalnog sistema.

Povodom obeležavanja Svetskog dana srca kompanija Actavis, članica Teva grupe, organizovala je skup pod nazivom „Kako da srce što duže kuca?“ sa fokusom na promovisanje zdravog stila života, važnosti ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja kardiovaskularnih bolesti i pripadajućih faktora rizika. Skup je okupio vodeće lekare iz područja kardiologije u Srbiji, a prezentacije su održali prof. dr Arsen Ristić, kardiolog KCS Beograd, prof. dr Petar Otašević, kardiolog IKVB Dedinje Beograd i prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević IKVBV Sremska Kamenica.

Prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević je naglasila da svaki dan svi treba sa se ponašamo kao da je Dan srca.

- Regulisanjem faktora rizika možemo smanjiti obolevanje i umiranje od kardiovaskularnih bolesti. Srce može biti zdravo, naglasila je prof dr Stojšić Milosavljević.

Prof. dr Arsen Ristić je istakao da je neophodna intenzivnija edukacija lekara, pacijenata, njihovih porodica ali i celokupnog stanovništva o značaju kardiovaskularnih bolesti kao o zdravstvenom problemu broj 1. Preventivni programi kojima bi se sistematski radilo na smanju kardiovaskularnog rizika i ranom prepoznavanju ovih bolesti se moraju što pre napraviti i obuhvatiti celokupnu populaciju naše zemlje, kaže prof. dr Ristić. Pored toga je neophodno da svi lekovi za koje je nedvosmisleno dokazano da produžavaju život bolesnicima sa kardiovaskularnim bolestima budu dostupni svim bolesnicima kojima su neophodni. Dobrim preventivnim programom i boljom terapijom bi broj od 60 ljudi koji svakoga dana umire od kardiovaskularnih bolesti mogli da smanjimo barem za trećinu što je cilj koji zajednički možemo da postignemo, dodao je prof. dr Ristić.

Prof. dr Petar Otašević, je podsetio na način nastanka koronarne bolesti. Posebnu pažnju je posvetio simptomima ove bolesti i podvukao značaj da bolesnici prepoznaju da se može raditi o srčanim problemima kako bi se na vreme javili radi dalje dijagnostike i lečenja. Posebno je važno rano prepoznati simptome akutnog infarkta miokarda jer je kod ovog oboljenja izuzetno važno da se lekaru javite čim pre, kako bi se primenila odogovarajuća terapija i smanjila smrtnost i kasnije komplikacije.

Brigita Tetičkovič, generalna direktorka Actavisa, povodom Svetskog dana srca je izjavila: “Kao kompanija posvećeni smo pacijentima i trudimo se da redovno naglašavamo važnost preventivnog delovanja i usvajanja zdravih životnih navika. U saradnji sa zdravstvenim stručnjacima ulažemo velike napore u verodostojno informisanje javnosti putem naših digitalnih kanala kako bi se smanjio negativan učinak kardiovaskularnih poremećaja. Svesni smo toga da kardiovaskularne postaju sve rašireniji problem, ne samo u Srbiji već i globalno. Ovaj skup dodatni je korak u svemu što radimo na području prevencije i smatramo kako su promocija i usvajanje zdravih životnih navika najispravniji put prema zdravlju.”

Radi boljeg razumevanja važnosti ove teme, u nastavku su navedeni primeri nekih od najčešćih kardiovaskularnih poremećaja:

O arterijskoj hipertenziji

Arterijska hipertenzija sa svojim komplikacijama (ishemijska bolest srca, kardiomiopatije, cerebrovaskularna oboljenja) je vodeći faktor kardiovaskularnog mortaliteta. Danas se smatra najčešćom nezaraznom bolešću u svetu od koje boluje oko milijardu ljudi sa očekivanim porastom na 1,56 milijardi stanovnika do 2025. godine. Statistika u Srbiji je još poraznija, jer prema poslednjim podacima oko polovine odrasle populacije ima ovu bolest. Danas u Srbiji, svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a samo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Od povišenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji boluje 46,8% stanovnika, čime se potvrđuje podatak da 1,1 milion građana pije lekove za pritisak.

O srčanoj insuficijenciji

Srčana slabost (insuficijencija) je stanje u kojem srce ne može dovoljno da potiskuje krv kroz telo i omogući rad drugih organa. Organi i tkiva ne dobijaju dovoljnu količinu krvi, dolazi do nagomilavanja tečnosti u plućima i drugim delovima tela, gušenja, zamaranja i otoka potkolenica. Srčana slabost može da nastane u bilo kom životnom dobu, ali se učestalost povećava sa godinama.

Postoji više oblika srčane slabosti u odnosu na srčano oboljenje koji je uzrokuje. Hronična srčana slabost je češća i kod nje se simptomi javljaju postepeno. Akutna srčana slabost nastaje iznenada i spada u veoma opasna urgentna stanja. Hronična srčana slabost nastaje zbog oštećenja srca bolešću krvnih sudova srca (angina pectoris, prethodni srčani udar), visokim krvnim pritiskom ili bolešću samog srčanog mišića (miokarditis ili kardiomiopatije) i srčanih zalistaka. Suženje krvnih sudova koji hrane srce (koronarnih arterija) nastaje zbog nakupljanja masnih naslaga (plakova) u zidu arterije. Ono smanjuje protok krvi koja dolazi u taj deo srčanog mišića i izaziva pojavu angine pektoris (bola u grudima), često prilikom fizičkog napora. Neadekvatno lečen visok krvni pritisak (arterijska hipertenzija) vremenom takodje izaziva srčanu slabost, jer srce mora da radi jače da bi savladalo veći otpor u krvnim sudovima.

Akutna srčana slabost se najčešće razvija nakon srčanog udara (infarkta miokarda) ili fulminantne upale srčanog mišića (miokarditis), jer telo ne može da kompenzuje naglo nastali gubitak kontraktilnosti većeg dela miokarda. Od ukupne populacije srčana slabost se javlja kod 7% osoba starih 75-84 godine, a kod 15% kod starijih od 85. U svetu ima ukupno oko 40 miliona osoba koje se leče zbog srčane slabosti, a svake godine se otkrije 7 miliona novih. U Srbiji sa srčanom slabošću živi više od 200 000 osoba.

Dijabetes dvostruko povećava rizik za sve najvažnije kardiovaskularne komplikacije u odnosu na osobe bez dijabetesa, pre svega za srčani i moždani udar, ali i za srčanu slabost nezavisno od uzroka srčane slabosti. Šećerna bolest ubrzava i pogoršava aterosklerozu koja leži u osnovi ključnih kardiovaskularnih oboljenja. Povišen šećer u krvi sem efekta na ubrzanje ateroskleroze za koji su potrebne godine ima i direktan toksični efekat na srčani mišić pa dovodi do dijabetične kardiomiopatije koja uzrokuje srčanu slabost, nezavisno od koronarne bolesti. Savremena terapija koja je dostupna i u Srbiji može značajno smanjiti komplikacije šećerne bolesti.

Srčana slabost se danas ranije prepoznaje nego ranije zbog šire dostupnosti laboratorijskih testova i ultrazvučnih aparata. Bolesnici najčešće osećaju zamaranje, gušenje, oticanje nogu, na plućima se čuju pukoti, a srčani rad je obično ubrzan a srčani tonovi su tihi, a nekada se čuju i dodatni tonovi ili šum na srcu. Prisustvo aktivne virusne infekcije ili drugih bolesti srčanog mišića se može utvrditi biopsijom, a nasledne bolesti srca ili bolesti metabolizma se mogu dokazati genetskim testovima koji se rade iz krvi, a od pre dve godine su takodje dostupni našim bolesnicima.

Adekvatna primena i interpretacija ovih dijagnostičkih metode presudno utiče da se razume osnovi uzrok srčane slabosti i identifikuje „ime i prezime“ bolesti koja stoji u pozadini ovog sindroma. Bez adekvatne etiološke dijagnoze nema ni adekvatne terapije.

Postoji veliki broj lekova koji se primenjuju za lečenje srčane slabosti, od kojih većina smanjuje simptome i poboljšava kvalitet života. Vrsta terapije zavisi od simptoma, udruženih bolesti, opšteg zdravstvenog stanja bolesnika i načina života. Kod većine bolesnika je neophodna primena više lekova, a doziranje i način upotrebe moraju biti precizni. Kada se jednom daju, ovi lekovI se najčešće uzimaju doživotno. Novi lekovi za srčanu slabost posebno popravljaju prognozu bolesnika sa šećernom bolešću ili rizikom da je razviju. Bolesnik sa umerenom formom srčane slabosti dobija najmanje tri leka, a najteži bolesnici i više od 10 različitih lekova za srčanu slabost.

O akutnom koronarnom sindromu

Prema podacima populacionog registra za akutni koronarni sindrom iz 2020. godine, akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini. Dok je dijagnoza akutnog koronarnog sindroma (AKS) postavljena kod 20.434 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 196,2 na 100.000 stanovnika.

(Espreso)