OVO SVI SRBI IMAJU U KUĆI, A NEMAJU POJMA KOLIKO JE OPASNO: Budite oprezni, mnoge stvari su ZABRANJENE U EVROPI

Sredstva za čišćenje, kozmetički preparati, termometri, boje i lakovi, razređivači, skidači boja, lepkovi, hemijski zaštitni proizvodi, sredstva za automobile … Nema domaćinstva u Srbiji koji nešto od ovoga nema u kući. Većinu ovih hemikalija redovno koriste i kupuju.

Retki su, međutim, oni koji čitaju oznake na ovim proizvodima. Mnogi se nisu ni potrudili da obrate pažnju na to šta te hemikalije sadrže i da li su i koliko opasne. Još manji broj je onih koji znaju šta uraditi sa ispražnjenom ambalažom. Na žalost, ona u 90 odsto slučajeva završi u „običnom“ kontejneru sa ostalim komunalnim otpadom.

Opasnost koja preti zbog ovakvog poteza ima nesagledive razmere. Ugrožena je životna sredina, a samim tim i zdravlje ljudi. Zato i ne čudi što se kućni opasan otpad definiše kao otpad ili njegova kombinacija koja predstavlja potencijalnu opasnost za ljude ili druge žive organizme zbog toga što je nerazgradiv ili inertan u prirodi, može da se uveća biološkim putem, može biti smrtonosan i uzrokovati kumulativne efekte štetne po zdravlje.

Uzmimo samo primer termometra ili štedljivih sijalica. Oni u sebi sadrže živu i u slučaju da se neki od ovih predmeta razbije, ona predstavlja veliku opasnost, posebno ako dospe u organizam čoveka ili životinje. Živa može da izazove velike i ozbiljne posledice po zdravlje poput oštećenja centralnog nervnog sistema, jetre ili bubrega.

Opasan kućni otpad klasifikovan je na osnovu zapaljivosti, korozivnosti, reaktivnosti, toksičnosti i kancerogenosti. Zbog toga je veoma važno njegovo pravilno odlaganje. Sprečavanje zagađenja ovom vrstom otpada najveći efekat ima samo onda kada je odvojeno prikupljen. Tu, međutim, nastaje problem. U Srbiji skoro da nema posebnih mesta za odlaganje i prikupljanje opasnog kućnog otpada, pa prazne boce od kozmetičkih preparata i kućne hemije, ili kante sa ostacima boja i lakova završe u kontejnerima za odlaganje komunalnog otpada.

Prema Programu upravljanja otpadom u periodu od 2022-2031. godine Srbija planira da u svakoj opštini ima po jedan centar za sakupljanje ove vrste otpada. Pre toga je, međutim, potrebno izgraditi infrastrukturu. Neophodno je uspostaviti mrežu centara za sakupljanje otpada širom zemlje za razni komunlani otpad, uključujući opasni otpad iz domaćinstva.

Plan je da se izgradi po jedan centar za sakupljanje otpada u svakoj opštini i jedan centar za sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstva. To bi omogućilo odvojeno sakupljanje reciklabilnih materijala i posebnog otpada iz domaćinstva. Ove lokacije bi imale adekvatno osoblje za prihvat opasnog otpada iz domaćinstva, a sakupljeni otpad bi se redovno isporučivao operaterima za upavljanje otpadom koji imaju odgovarajuće dozvole ili regionalnim skladištima opasnog otpada. Do 2029. godine Srbija bi trebalo da uspostavi odvojeno sakupljanje frakcija opasnog otpada koje proizvode domaćinstva.

Ovome, međutim, prethodi još nekoliko neophodnih koraka. Prema podacima nevladine organizacije Alternativa za bezbedinje hemikalije ALHem, Zakonom o hemikalijama i Zakonom o biocidnim proizvodima i odgovarajućim podzakonskim propisima uspostavljen je sistem upravljanja hemikalijama po principima Evropske unije (EU). U pogledu ažuriranja propisa, međuti, stalo se. Novi zakon o biocidnim proizvodima još nije usvojen, čak nisu ažurirane ni liste supstanci koje izazivaju zabrinutost.

Tako na primer, u EU je već stupila na snagu zabrana korišćenja određenih ftalata (to je porodica hemijskih jedinjenja koja se obično koriste kao “plastifikatori” - materijali koji omekšavaju polimere, čineći ih manje lomljivim i sklonim pucanju i nalaze se u širokoj paleti svakodnevnih proizvoda od boja do laka za kosu i nokte) u potrošačkim proizvodima, dok zbog kašnjenja u ažuriranju propisa, Srbija još uvek nije usvojila ovu zabranu. Zbog toga postoji opasnost da će se proizvodi za opštu upotrebu koji sadrže zabranjene ftalate sa EU tržišta preliti na srpsko tržište, jer su u Srbiji još uvek dozvoljeni, upozorava ALHem.

Lista kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost, prema Zakonu, trebalo bi da se ažurira na svakih šest meseci. ALHem podseća da lista treba da bude pokazatelj potrošačima i industriji koje su to supstance koje izazivaju zabrinutost. Firme koje proizvode ili uvoze proizvode koji sadrže ove supstance u koncentraciji iznad 0,1 masenog procenta proizvoda, zakonski su obavezni da informišu sve snabdevače u lancu o prisustvu te supstance u proizvodu i kako da ga koristite bezbedno. Takođe, i potrošači moraju da budu informisani, ali da bi se to ostvarilo, sami potrošači bi trebalo da imaju svest o tome da traže i čitaju te podatke.

Sve to nas vraća na početak. Propisi i zakoni o odlaganju opasnog kućnog otpada ne mogu se poštovati u potpunosti pre nego se precizno odredi šta sve potpada pod ovu vrstu otpada. Redovnim ažuriranjem lista kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost, menja se i lista svega što spada u opasan kućni otpad. Da bismo živeli u zdravijoj sredini, moramo voditi računa o tome šta koristimo u domaćinstvu, šta kupujemo i što je još važnije gde i kako odlažemo iskorišćena sredstva.

(Espreso / Blic)