ROMI IZ LESKOVCA U CRKVI POD ŠATOROM PEVAJU MOLITVE BOGU: Za Espreso su OTKRILI sve o svojoj ZAJEDNICI! (VIDEO)

Čuvena crkva pod plavo-belim šatorom u naselju Slavko Zlatanović u Leskovcu dve decenije je okupljala na stotine Roma, pripadnika Protestantske evanđeoske crkve.

Tu se propovedalo, krštavalo, molilo, pevalo u isti glas nišući se u ritmu muzike... Baš kao u američkim filmovima koji su u Srbiji bili jedini prozor u svet gospel hora.

Ova crkva pod šatorom sa jednostavnim krstom na vrhu bila je jedinstvena u svetu i kao takva predmet interesovanja domaćih i stranih medija. Kao Prva romska hrišćanska crkva postala je simbol velikog romskog naselja na zapadu Leskovca i utočište onih koji su u njoj maltene odrastali.

Zato i ne čudi što su neki od njih pustili suzu kada je šator razmontiran kako bi se podigli temelji crkve od cigle, cementa i betona.

O onome što se upisalo u istoriju ove zajednice, njenim običajima i navodnim čudima razgovarali smo sa Hristijanom Alijevićem, verskim službenikom.

- Protestantska evanđeoska crkva nastala je još pre mnogo godina, negde oko 60ih, još kada su Romi počeli da posećuju crkvu koja je bila u jednoj kući, u ulici Maksima Gorkog, u centru Leskovaca. Crkva je zvanično otvorena 1986. godine, broj vernika se povećao i zato smo morali da imamo veći prostor jer smo misu održavali u toj maloj prostoriji gde smo imali nedeljom tri mise od 15h, od 17h i od 19h. Zato što je crkva bila mala, a narod je počeo masovno da posećuje crkvu, onda smo 2000. godine kupili plac u naselju Slavko Zlatanović. Godine 2001. donacijom vernika iz Francuske postavljamo poznati plavo- beli šator i gde od tada počinjemo, pa sve do juna meseca 2022. godine kada šator skidamo i započinjemo izgradnju crkve, kaže za Espreso Hristijan Alijević.

Bog je, kako tvrde pripadnici crkve, činio velika čuda u ovoj zajednici, pa se zbog tih navodnih ozdravljenja broj romskih vernika značajno uvećao.

- U našoj crkvi ljudi su dolazili sa raznim oboljenjima - tumorom, poremećajem rada limfnih žlezda, probema sa srcem. Dolazili su radi operacije tumora glave i drugih bolesti. Mi smo samo molili Boga, a Bog koji je živ, velik i milostiv je dotakao i iscelio ljude, jer nema od ljudi koji je icelitelj ili cini cuda. Mi se Bogu molimo, a Božije ono što on čini, jer čovek ne može ništa činiti svojom snagom, jedino Bog koji je svedržitelj svega vidljivog i nevidljivog, Bog koji je stvorio čoveka, zemlju, On može činiti sve! Zato pozivam sve ljude dobre volje da dođu i posete naše mise bogosluženja, objašnjava naš sagovornik.

A mise koje su okupljale najviše vernika počele su upravo u onom šatoru sa početka priče koji je bio pun, i po ciči zimi i na plus 40 stepeni.

Pevači na podijumu, uz prepoznatljiv romski ritam i melodiju, sada jednom nedeljno predvode hor - masu koja zaneseno peva na romskom i srpskom jeziku.

Sve je poteklo od ideje da se mladi iz zajednice uključe u neku aktivnost. Vremenom je ta ideja prerasla prvobitnu zamisao i počela da okuplja ljude svih uzrasnih kategorija.

- Na ideju smo došli radi hora. Zato što smo imali dosta mladih ljudi koji nisu imali nikakve druge aktivnosti u svom okruženju i zato smo organizovali hor gde je i po 50 mladih pevalo i bilo organizovano u hor. Interesovanje ljudi za hor je jako dobar, jer vole da pevaju i proslave Boga a takođe je odziv ljudi na misu jako dobar jer vole da dolaze i slave Boga i slušaju iz reči Božije (Svetog Pisma), ističe Hristijan koji dalje objašnjava koliko se često okupljaju:

- Okupljamo se za sada jednom nedeljno radi izgradnje, jer se skupljamo u manjoj prostoriji i to nedeljom od 18h, ali takođe imamo u toku nedelje i naše druge aktivnosti a to su rad sa decom (nedeljna škola ), rad sa mladima, tinejdžerske časove i dr.

Pesmama o patnji do blagoslova Božjeg

Misa obično počinje izlaskom pastora Selima Alijevića koji uz tihe zvuke klavijature pozdravlja punu prostoriju vernika koji ustaju i započinju pesmu.

Repertoar je na srpskom i romskom, a uz prepoznatljivi melos gotovo je nemoguće sakriti bilo kakvu emociju. Masa se njiše u ritmu, pljeskajući dlanom o dlan.

Pevači pevaju u glas "Olakšima, olakšima, erat loćarma. Loćarma erat erat devla, erat devla, đivdeja", dok pastor diže ruke ka nebu, žmureći.

Svaki stih ima svojevrsno značenje i inspirisan je patnjama iz ličnog života.

- Pesme koje se pevaju na našim misama uglavnom su naši muzičari komponovali iz svog ličnog života kroz patnje koje su prošli kako ih je Bog izvukao iz patnje, kako ih je iscelio kada su bili bolesni, kako ih je utešio kada su bili žalosni. Pesmama proslavljamo Boga i kroz pesme rečima pokazujemo ljubav prema Bogu, a pevamo i pesme koje su prevođene sa engleskog jezika koje se godinama pevaju poput pesme na srpskom - “Divna milost” na engleskom “Amazing grace” i druge, pojašnjava Hristijan za Espreso i dodaje:

- Ljudi vole Boga i vole da dolaze u crkvi i dok smo bili pod šatorom, šator je bio prepun gde je unutra stajalo oko 500 ljudi. Ljudi rado dolaze, na misama pevaju u glas, a kada idu na sezonske poslove ako mogu naći crkvu idu I posećuju i tamo ako ne, sami organizuju uveče molitve i pevaju i proslavljaju Boga, ističe sagovornik.

Pastor Alijević tokom svoje propovedi govori na romskom, a na srpskom jeziku čita delove Svetog pisma. Svojim govorom, duhovitošću i energijom pažnju vernika "kupuje" na par sati.

U zajednicu su svi dobrodošli, jer kako kaže Hristijan, njihova crkva okuplja i druge narode.

- Pastor se obraća vernicima uglavnom na romskom jeziku, ali ako ima neko ko nije Rom a došao je u našu zajednicu govori se i na srpskom jeziku zato što crkva nije samo za Romski narod već je crkva za sve narode gde nam dolaze i druge nacionalnosti i mi smo jako radosni zbog toga, jer Bog je Bog za sve a takođe i crkva je crkva za sve narode, ne samo za Rome nego za svaku naciju, pojašnjava naš sagovornik.

- Pastor priča i propovedi iz Svetog Pisma – Biblije, i to su razne teme koji se govori o “Božijoj ljubavi” “Mir/Uteha koji Bog daje” I drugo. Naša vera se temelji na osnovu Svetog Pisma, i nijedna propoved ne može biti pričana bez citata (stiha/stihova) iz Svetoga Pisma. Verujemo u Boga Oca, Boga Sina I Boga Duha Svetoga, kaže Hristijan.

Vernici koji nisu u prilici da fizički prisustvuju službi ili propovedi, mogu pratiti prenos uživo na Fejsbuk stranici Prva Romska Hriscanska TV.

- Na ideju smo došli davne 2007/8 godine kada smo otvorili Hrišćansku radio stanicu u Leskovcu koja se zvala “Emanuel” što znači Bog sa nama na frekvenciji 98.2mhz koja je obuhvatila 10 km oko Leskovca. Na tom radiju mi smo svakog dana puštali hrišćanske duhovne pesme, svedočanstva, propovedi i dr., a svake nedelje kada smo imali bogosluženje onda je to bilo emitovano uživo na radiju, priseća se naš sagovornik.

Interesovanje je, kako dalje navodi, bilo veliko ne samo među romskim narodom u Leskovcu već i među većinskim narodom.

- Ali nakon nekog vremena zakon R. Srbije se menja i naša radio stanica je gašena zbog dozvole koje nismo mogli da dobijemo. Ali, međutim, kako je tehnologija napredovala mi smo odmah našli način da se to prenosi na internet radio, a onda kasnije već 2011. godine počinjemo i sa video prenosom uživo na internetu. Interesovanje je veliko zato što naša crkva poznatija kao “crkva pod šatorom” je poznata po celoj Srbiji, a i u inostranstvu pa zato ljudi ne mogu lično biti prisutni na bogosluženjima pa onda mogu pratiti uživo bogosluženja-mise. Naša online bogosluženja uživo se prenose na Fejsbuku i na YouTubu, gde imamo i drugi hrišćanski sadržaj. U budućnosti kada budemo završili sa izgradnjom crkve naša vizija je da otvorimo hrisćansku televiziju na kablovskoj televiziji, ističe Hristijan.

"Tihi čas sa Bogom" svakog dana u 10 ujutru

- Pastor Selim Alijević ima svakog dana molitvu u10 časova za ljude zato što nam je potrebno zajedništvo sa Bogom. Ljudi uvek imaju obaveze gde nađu izgovor "ne mogu sada da se molim", ali ovo je jedno ohrabrivanje, podsećanje ljudi da nam je svakog dana potrebna molitva, blagoslov od Boga. I zato imamo molitvu uživo gde mi to zovemo "TIHI ČAS SA BOGOM" gde se molimo za ljude koji su u potrebama i koji traže molitvu, navodi Hristijan Alijević za Espreso koji još jednom ističe da su vrata njihove zajednice otvorena za sve ljude:

- Na misu može doći svako, iz bilo koje narodnosti. Vrata su otvorena za sve koji žele da dođu i vide šta se dešava i da čuju iz Reči Božije (Svetog Pisma) i budu prisutni. Svi oni koji u miru žele doći su dobrodošli, bilo koja nacija, nacionalnosti, veroispovesti, kao što sam i napomenuo pre za sve je, da kažemo, Dom Božiji otvoren za sve ljude.

(Espreso)