KLETVA LAZAREVA SEČE KAO BRITVA: "Pogledaj dobro da je upamtiš..."

1889. je povodom 500-godišnjice Kosovske bitke, ustanovljen "Orden kneza Lazara", koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik. Stoga vam prenosimo citate iz filma "Boj na Kosovu", a ne samo to...

1889. je na petstogodišnjicu od Kosovske bitke ustanovljen "Orden kneza Lazara" koji su nosili samo vladari i punoletni prestolonaslednici. To se može obeležiti mudrim i upečatljivim citatima iz filma "Boj na Kosovu" koji je režirao Zdravko Šotra po drami Ljubomira Simovića.

Sveti knez Lazar, iz porodice Hrebeljanovića, predvodio je srpsku vojsku protiv snaga turskog sultana Murata I. Sultana je ubio srpski vitez Miloš Obilić, a prihvaćenom srpskom knezu Turci su. Kult svetog Kneza Lazara je bio veoma jak među Srbima, a sam događaj se smatra najznačajnijim u celokupnoj srpskoj istoriji.

- Srbija se za vreme Cara Dušana ogledala u vodama tri mora, da se posle Dušanove smrti sa tri mora na tri Morave vrate. Od tri mora osta nam Pomorovalje, a Murat hoće i Pomoravlje da pomori.

- Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja mi preti, nego po tome koliku svetinju branim. (Knez Lazar)

– Kaži mi Lazare ko je za bojište izabrao Kosovo? Ti ili Murat?

– Ni Murat ni ja. Kosovo se samo izabralo.

– Vidi li se Kosovo odavde ?

– Ne vidi se, ali se zna gde je.

– Gde?

– Vidiš li ono veliko sijanje na nebu?

– Vidim.

– Kosovo je tačno ispod tog sijanja.

– Onaj mrak!

– Ej Crnorišče, da li se na ovu stranu ide prema Kosovu?

– Jeste na tu, ali i na onu tamo, i na onu onamo i na onu stranu sa koje si došao. Što se čudiš, svaki će te pravac tamo odvesti. Danas u Srbiji nema drugog puta do puta na Kosovo ili sa Kosova.

Murat: Kaži mi momče, zar si toliko lud da poveruješ, da će ovo šta si učinio sa mnom odlučiti bitku?

Miloš Obilić: Ako ne odluči ovu danas, odlučiće neku sutrašnju.

Turčin: O kakvim ti sutrašnjim bitkama govoriš? Ni ovom danu nećeš videti kraj.

Murat: Pusti ga neka govori.

Miloš Obilić: Neka od danas zna ko nije znao da Srbija nije ćilim iz usaka, da Kosovo nije svileni jastuk iz brusa, da Srbi znaju za nesto skuplje od glave.

Turčin: Pseto!

Murat: Ne udaraj ga vezanog!

Turčin: Kad laje.

Miloš Obilić: Srbija nije šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar.

Murat: Pusti sad Obilicu i vranu i pirinac. Sta je to kazi mi tako skupo, skuplje od glave? Zasta ti danas dajes svoju glavu?

Milos Obilić: Ja sam svoju glavu cestiti care dao za svoju reč.

Murat: Ohoho… Bože, što ne mogu da se nasmejem. To što ti glavom plaćaš svoju reč ne znači da je tvoja reč skupa, već da je tvoja glava jeftina.

Miloš Obilić: Da nije te reči, na čemu bismo stajali?

Murat: Slušaj momče, neće proći ni pola sata, a od crva ni tebe ni mene neće deliti ni ta tvoja reč ni sva moja vojska.

Bajazit: Da si znao sinoć ono što znaš jutros ne bi se našao na ovom putu.

Lazar: Znao sam i sinoć da ovim stradanjem kupujem višnji život

Bajazit: Kakav višnji život? Glava će tik panja pasti u prasinu, tu dole u prašinu gde su ti sada noge. Tvoj život ni višnji ni nižnji ne vredi ni žižljiva graška.

Lazar: Život čovekov vredi onoliko koliko je spreman da ga plati.

Bajazit: Ostavi ti te varnice i pahuljice i činjenicama pogledaj u oči. Činjenice bez glave, nogu i ruku leže u krvi po celom Kosovu.

Lazar: Kada uporedim našu pobedu i tvoj poraz.

Bajazit: Poraz, moj?

Lazar: Tvoj poraz Bajazite je u tome sto ne vidiš u čemu je naša pobeda.

Bajazit: Pobeda. Ovo pobeda? Biće da si izgubio mnogo krvi pa ti se muti. Pogledaj okolo sebe po Kosovu. Pa zar je ovo tvoja pobeda Lazare? Jesu li ova trupla po Labu i Sitnici tela pobednika? Ove odsečene ruke i slomljene noge, jesu li to ruke i noge pobednika? A ova glava što s koplja gleda na zemlji sopstvenu trupinu, da nije i to glava pobednika?

Lazar: Jeste Bajazite. Pogledaj dobro da je upamtiš, ne viđa se ovakva glava svakoga jutra. Ako taj život vredi zaista koliko kažeš, zašto ga toliko nije platio i Branković? Vukov ne vredi ali vredi Obilićev. Priđi Bajazite, pogledaj kako je lepa glava kojom se kupuje carstvo nebesko.

Bajazit: Za tu glavu kojom ti kupuješ nebo niko ti ne bi dao ni glavicu luka.

Lazar: Ova glava se ne polaže u grob nego u temelj.

Bajazit: Ova glava mnogo priča. Odsecite je.

Sluga: Dopusti čestiti care.

Bajazit: Ko si ti?

Sluga: Sluga Milutin

Bajazit: Ako hoćeš da moliš za njegov život samo ćeš džabe otvarati usta.

Sluga: Dopusti ćestiti care Bajazite da na ove grešne i ranjene ruke dočekam svetu Lazarevu glavu.

Bajazit: Pa dočekaj. Ne vidim da će mu od toga biti lakše.

Bajazit: Kazi sad Lazare ko je pobednik, ti s glavom na panju ili ja s krunom na glavi?

Lazar: Ono sta je za tebe panj, za mene je prag. A što se pobede tiče Bajazite, mi smo se tukli u različitim bitkama. Ti si pobedio u tvojoj, ja u mojoj. Hvala ti gospode što si mi dopustio da me na ovom pragu ozari i ogreje večanj sunčanog dana.

Kletva kneza Lazara na Gazimestanu

"Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došo na boj na Kosovo, ne imao od srca poroda, ni muškoga ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo, rujno vino ni pšenica bela! Rđom kapo dok mu je kolena!"

(Espreso / Lepote Srbije)