CELOG ŽIVOTA NEKI OD NAS POGRDNO OSLOVLJAVAJU SVEŠTENIKA: Zauvek rešena dilema kako se izgovara POPE ili OČE

U svakodnevnom govoru često se može čuti da neko za sveštenika kaže da je „pop“. Ova reč potiče od iskvarenog izgovora grčke reči „papas“, što znači – otac.

U korenu ove reči kod većine jezika u regionu za sveštenika se koristi reč „otac“, naravno, u duhovnom smislu, baš kao što je na grčkom – „papas“.

U svom iskvarenom obliku reč „pop“ se kod nas koristila od davnina. Ova reč koristila se u pozitivnom kontekstu.

Međutim sa osmanskim osvajanjem poprimila je negativno i uvredljivo značenje. Turci su od Grka preuzeli ovu reč i sa „pope“ počeli da oslovljavaju kaurske sveštenike. Ekvivalentno duhu našeg jezika, to bi bilo slično reči „ćale“, samo na turskom.

U savremenoj istoriji, reč „pop“ su masovno koristili komunisti ne praveći razliku u činu i zvanju sveštenstva i isključivo sa negativnim značenjem i sa ciljem vređanja. Slično je i kod Rusa gde je reč „pop“ pogrdna reč, sa izrazom velikog nepoštovanja prema svešteniku.

Poznato je i da samim sveštenim licima nije pravo kada ih neko oslovi sa pope umesto oče, pošto to nije pravilan izraz i ne mora uvek da ima istu duhovnu konotaciju koju ima reč „oče“. Međutim, ovaj kolokvijalni naziv se odomaćio u našem jeziku i danas se svakodnevno koristi.

(Espreso / Alo)