SRBIJA JE VRELA TAČKA KLIMATSKIH PROMENA! Na Evropskoj listi smo u CRVENOM, prete nam EKSTREMNE SUŠE (FOTO)
Ilustracija, Foto: Profimedia, Printscreen

crni scenario

SRBIJA JE VRELA TAČKA KLIMATSKIH PROMENA! Na Evropskoj listi smo u CRVENOM, prete nam EKSTREMNE SUŠE (FOTO)

Za scenario kom je Srbija sve bliža upoređujući dešavanja u Portugalu, Francuskoj, Španiji i Grčkoj, mnogi stručnjaci kao glavnog krivca vide klimatske promene

Objavljeno:

Srbija pripada jednoj od tzv. vrućih tačaka klimatskih promena. To su mesta na planeti koja se zagrevaju više od globalnog proseka. Zbog većeg zagrevanja imamo češću pojavu toplih ekstrema, suša, ali i intenzivnih padavina.

Klimatske projekcije predviđaju da će se godišnja količina padavina u severnoj i centralnoj Evropi povećati, a u Mediteranu smanjiti i granica između ta dve oblasti prolazi upravo kroz našu državu.

Nepovoljne su i velike količine padavina, naročito onih intenzivnih, koje doprinose eroziji zemlijšta, a vlažni uslovi pogoduju i razvoju mnogih biljnih bolesti. U voćarstvu je posebno opasan kasni prolećni mraz koji se neretko javi nakon što voćke procvetaju.

Smanjenje količine snežnih padavina takođe utiče na proticaj brdsko-planinskih reka, ali i na smanjenje zalihe vode u zemljištu, što je važno za početak vegetacione sezone.

EDO stranice sadrže informacije relevantne za sušu, kao što su mape indikatora izvedenih iz različitih izvora podataka (npr. merenja padavina, satelitska merenja, modelovani sadržaj vlage u zemljištu). Različiti alati, poput uporednih slojeva, omogućavaju prikazivanje i analizu informacija, a izveštaji o suši daju pregled situacije u slučaju neposredne suše.

Na mapi se u crvenom našla i Srbija. A za scenario kom je Srbija sve bliža upoređujući dešavanja u Portugalu, Francuskoj, Španiji i Grčkoj, mnogi stručnjaci kao glavnog krivca vide klimatske promene.

Suša
foto: Printscreen/https://edo.jrc.ec.europa.eu/

Posledice u Srbiji ogledaju se u tome da se zemlja trenutno suočava sa najnižim dotokom vode u poslednjih deset godina. Vreli danu uništili su u Banatu oko 70 odsto kukuruza, a mnogi privrednici strahuju da od prinosa neće biti ništa. Stučnjaci ukazuju da će ukupne posledice biti merljive tek sledećeg meseca ali će verovatno ugroziti izvoz kukuruza.

Poljoprivrednici su se našli u veoma nezgodnoj poziciji, jer je tropski tallas zahvatio i Srbiju, pa strahuju da bi suša mogla da utiče na prinos kukuruza i soje i da bi mogao da bude znatno samnjen. Navodnjavanje je sve potrebnije. Na mnogim njivama, zbog suše, zemlja je popucala, a posedice nedostatka padavina već se vide na usevima.

Zbog suša se u proteklom periodu elektroenergetski sistem Srbije suočava se sa najnižim dotokom vode u poslednjih deset godina. Prethodna dva meseca dotok je prepolovljen.

1 / 5 Foto: KINESKI RADIO INTERNACIONAL

Poskupeo krompir

Krompir je u junu u odnosu na isti period prošle godine skuplji za 152,6 odsto, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku, a ovaj poljoprivredni proizvod je trenutno rekorder u poskupljenjima. Kilogram krompira je između 100 i 120 dinara na pijacama u Beogradu, u gradovima u Srbiji nešto jeftiniji, dok su cene u pojedinim supermarketima i više. To što je ovaj proizvod dva i po puta skuplji u odnosu na isti period prošle godine stručnjake ne iznenađuje. Rod je, već sada je izvesno, ispod proseka zbog suše, a cene inputa su veće između 30 i 50 odsto, pa je realno očekivati da ove sezone neće biti jeftinog krompira. Očekuje se da će prinosi biti dobri samo na parcelama u Vojvodini koje su navodnjavane, a to je svega tri do četiri odsto ukupne proizvodnje.

Krompir, Poljoprivreda
foto: RINA

Kako kaže dr Zoran Broćić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, cene su između ostalog posledica rasta inputa u proizvodnji. Samo je đubrivo poskupelo za oko 300 odsto, a ako se tome doda i sušna godina i niski prinosi, jasno je zašto je došlo do povećanja cena, piše Politika.

Proizvođačka cena krompira je između 40 i 50 dinara. Već sada je izvesno da rod neće biti čak ni prosečan, nego i ispod proseka. Prema svim pokazateljima, realno je očekivati da cene rastu, jer rastu i troškovi proizvodnje – objašnjava naš sagovornik. Prosečna potrošnja ove namirnice u Srbiji je oko 30 kilograma po stanovniku, međutim jasno je da je ovo naše osnovno povrće i da potrošači brzo reaguju na poskupljenje.

Slično i u Evropi

Situacija sa nezadovoljnim poljoprivrednicima i uništenim usevima je slična širom Evrope, gde se očekuje pad prinosa zbog toplotnih talasa i suša, što će pogoršati uticaj rata u Ukrajini na cene hrane.

Građani su sve više u strahu da bi gubitak useva zbog prirodne nepogode ove jeseni mogao formirati nove cene prehrambenih proizvoda, pa čak i dostići maksimum, što bi samo produbilo krizu potrošačke korpe.

Evropa predviđa pad prinosa kukuruza, suncokreta i soje za oko osam do devet odsto zbog vrućeg vremena širom kontinenta. Ujedinjene nacije upozoravaju da su potrebne održive i efikasne tehnike upravljanja poljoprivredom da bi se uzgajalo više hrane na manje zemlje i sa manje vode, a ljudi moraju da promene svoje odnose sa hranom, stočnom hranom i vlaknima – prelaskom na biljnu ishranu i smanjenjem potrošnje životinja, piše Radio Slobodna Evropa.

Posledice klimatskih promena sve češće osećamo svi, ali mnogi to ne žele da priznaju.

Anketa koja je sprovedena u Velikoj Britaniji, pokazala je da oko 70 odsto ispitanika razume da klimatske promene izazivaju visoke temperature, dok 17 odsto kaže da te dve pojave nisu povezane.

To je i dalje visok procenat ljudi koji ne shvataju ili ne prihvataju rezultate naučnih istraživanja, koja tvrde da su toplotni talasi direktno povezani sa globalnim zagrevanjem.

Neki smatraju da se Velika Britanija suočava sa najvećim toplotnim talasom još od 1976. godine, dok su drugi optužili medije i naučnike da plaše ljude.

Da, vetar koji donosi vrući vazduh iznad Španije je možda ionako duvao na ovaj način talas ne bi bio tako intenzivan da se prosečna temperatura već nije porasla za 0,9 stepeni Celzijusa.

1 / 10 Foto: Printscreen/Twitter/ Sky News

- Ono u šta verujemo i promene koje pravimo su vrlo važne. Jer ako usporimo rast temperatura i ako budemo uspešni kao društvo u borbi protiv klimatskih promena, stvari će se poboljšati - kaže dr Kris de Mejer, naučnik sa Kings koledža u Londonu.

Sklonost ka optimističnom razmišljanju

Jedan od razloga zašto se možda ne pridružimo tačkama između ekstremnih vremenskih prilika i klimatskih promena je jer veliki broj ljudi odlučuje da budućnost posmatra optimistično.

Možda smo pesimistični u pogledu sveta i mislimo da se raspada, ali kada je reč o tome kako će stvari uticati na nas, obično smo mnogo optimističniji - kaže dr de Mejer specijalista za psihologiju klimatskih promena.

Čak i ako nismo dobro, čak i ako smo možda suočeni sa teškim poplavama, studije pokazuju da smo skloni da se "i dalje oslanjamo" na postojeće narative, kaže dr Čarls Ogunbode, psiholog sa Univerziteta u Notingemu i član Britanskog društva psihologa.

- Politički faktori i vrednosti generalno nadmašuju individualno iskustvo kada su u pitanju percepcije ljudi - dodaje dr Ogunbode, prenosi Sky news.

Profesor Nik Pidžon, koji proučava percepciju klimatskog rizika na Univerzitetu u Kardifu, kaže da su oni koji su desničarski nastrojeni "malo više skeptični u odnosu na ljude na levoj strani, iz raznih razloga", iako ta podela nije ni približno tako izražena u Velikoj Britaniji, kao u SAD.

Iako oni odbijaju da prihvate vezu između klimatskih promena i toplotnih talasa, čini se da je ona sada izraženija više nego ikada, a primer za to su brojni požari koji danima izbijaju u Evropi.

Hiljade žrtava toplotnog udara

Ministarstvo zdravlja Portugala saopštilo je da je od posledica toplotnog udara od 7. do 18. jula preminulo 1.065 osoba, a upozoravaju i da bi ovaj broj uskoro mogao da se poveća.

Podaci Instituta za mora i atmosferu Portugala pokazuju kako su temperature vazduha na nivou visokog rizika od požara.

U pojedinim područjima temperature iznose i do 40 stepeni, a 80 odsto teritorije zahvatila je suša.

Požari uzrokovani ekstremeno visokim temperaturama besne i u drugim delovima Evrope.

U Grčkoj je požar koji je izbio u Megari zahvatio nekoliko kuća. Zbog požara je evakuisano i nekoliko područja na ostrvu Salamini, a pokrenute su i evakuacije pacijenata iz nekoliko zdravstvenih ustanova. Pod kontrolom je požar koji je izbio na planini severoistočno od Atine.

Šibenik, Požar
foto: Prinstcreen/Facebook/Vatrogasci - 193

Sa tog područja spaseno je oko 90.000 ljudi, a hospitalizovane su 34 osobe koje su zadobile opekotine ili su zbog gutanja dima imali respiratorne probleme.

Španiji je zabeleženo više od 500 smrtnih slučajeva povezanih s toplotnim talasom koji je zahvatio zapadnu Evropu, izazvavši razorne požare i podižući temperature na rekordne nivoe.

Prema podacima španskog meteorološkog zavoda, ovaj toplotni talas mogao bi da bude najintenzivniji do sada i jedan od tri najduža.

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media