OTAC, SIN (3) I ĆERKA (6) SE OTROVALI OD KAČAMAKA: Brašno KUPLJENO U MARKETU, povučena cela SERIJA!
Klinički centar NIš, Foto: Beta / Saša Đorđević

ZAVRŠILI U BOLNICI

OTAC, SIN (3) I ĆERKA (6) SE OTROVALI OD KAČAMAKA: Brašno KUPLJENO U MARKETU, povučena cela SERIJA!

On naglašava da je industrijski sistem proizvodnje takav, da sa verovatnoćom od 100 odsto otklanja takvu mogućnost

Objavljeno:

Heljdino brašno koje je konzumirao otac i dvoje njegove dece starosti tri i šest godina, nakon čega su završili u bolnici zbog lakšeg trovanja atropinom, kupljeno je u jednom marketu u Nišu, a ne u prodavnici zdrave hrane kako se isprva verovalo.

Poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je odmah po dobijanju obaveštenja, izašla na teren, uzorkovala pomenuto brašno i preventivno povukla celu seriju proizvoda do pristizanja rezultata analiza, piše Blic.

- Poljoprivredna inspekcija je izvršila nadzor na mestu prometa. Uzeti su uzorci za analizu čiji će rezultati biti poznati za desetak dana - potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Brašno
foto: Profimedia

Tridesetčetvorogodišnji otac, njegov trogodišnji sin i šestogodišnja ćerka iz Niša primljeni su 17.avgusta u Klinički centar u Nišu sa kliničkom slikom koja je ukazivala na moguće trovanje bunikom, odnosno atropinom, koji se nalazi u njenom semenu i lišću. Otac je primljen na Kliniku za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma - na odseku za toksikologiju dok su deca sa lakšom kliničkom slikom zadržana radi posmatranja na Dečjoj klinici.

Nakon što su stabilizovani, oni su 18. avgusta pušteni kući a toksikološkom analizom uzoraka krvi, urađenom u Zavodu za sudsku medicinu, potvrđeno je da je u pitanju trovanje atropinom, alkalodiom koji se može naći u u bunikama.

S obzirom da su i deca i otac jeli kačamak od heljdinog brašna, posumnjalo se da je to mogući put unošenja u organizam ove toksične materije, koja se, niukom slučaju ne sme naći ni u jednoj vrsti žitarica niti hrane. No, za tako nešto još uvek ne postoje dokazi pa ne može tvrditi da je brašno bilo neispravno, dok se to i analizama ne utvrdi. Do pristizanja rezultata analiza, zapravo se ništa još uvek ne isključuje kao mogućnost.

Prema saznanjima jednog lista, Poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je odmah po dobijanju obaveštenja, izašla na teren, uzorkovala pomenuto brašno i preventivno povukla celu seriju proizvoda do pristizanja rezultata analiza.

Simptomi trovanja atropinom

Simptomi trovanja atropinom su zažarenost lica, proširene zenice, smetnje sa vidom, suvoća usta, uznemirenost, lupanje srca izazvano porastom srčane frekvence, retencija (zadržavanje) urina. U nekim slučajevima stepen psihičke uznemirenosti može biti jako visok .

- Poljoprivredna inspekcija je izvršila nadzor na mestu prometa. Uzeti su uzorci za analizu čiji će rezultati biti poznati za desetak dana - potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

U Kliničkom centru u Nišu, ni pre a ni posle ovog slučaja, nije zabeležen nijedan drugi slučaj koji bi ukazivao na sumnju trovanja atropinom. To je ono što se pomalo ne uklapa u teoriju da je trovanje izazvalo neispravno brašno jer bi u tom slučaju, logično bilo očekivati daleko više slučajeva. No, ni pre ni posle troje članova ove niške porodice, u KC Niš nije bilo drugih pacijenata sa istim tegobama. S toga je veoma čudno, a možda se može se reći i malo neverovatno, da se nedozvoljeni atropin nalazio samo u jednoj kesi brašna? Ipak, do pristizanja analiza, ništa nije isključeno.

Otrovni korov kakav je bunika ni u kom slučaju se ne može naći u žitaricama ukoliko se poštuju industrijski sistem proizvodnje i sve zakonom propisane radnje, već eventualno, jedino ako se mlevenje vrši u potočnim mlinovima, bez dodatnih prosejavanja i kontrole.

Klinički centar Niš
foto: Kurir/M.S.

Ivan Petković agronom Gradske uprave iz Niša, objasnio je za naš list da je zrno bunike i do 100 puta veće od zrna žita ili heljde te da žitarice na putu od njive do trpeze prolaze pet ili šest puta kroz sejanje, pa je nemoguće da se seme ove otrovne biljke nađe u brašnu, ako se poštuju procedure u proizvodnji.

- Bunika je širokolisni korov koji se u usevima svih žitarica vrlo lako suzbija herbicidom. Ona ne bi trebalo uopšte da se nađe u momentu žetve u žetvenoj masi. Nakon toga kombajn ima sistem trijera, raznih sita, koja odvajaju ono što ne treba da bude u pšenici, kukuruzu, ječmu, soji, prosu, heljdi... Seme bunike je kao palac prsta, mnogo je krupnije od zrna heljde ili žitarice. Sam sistem trijera u kombajnu bi odvojio to seme. Posle toga, prilikom uskladištenja, ponovo se seje na nekim sitima, pa pre meljave se seje, pa se onda pere, pa se melje... Ako je, po pretpostavci, bunika dospela u masu koja se mlela, to je moguće jedino ako je mlevenje rađeno u nekim priručnim mlinovima bez sejanja - ocenjuje Petković.

On naglašava da je industrijski sistem proizvodnje takav, da sa verovatnoćom od 100 odsto otklanja takvu mogućnost.

(Espreso / Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media