Teslini IZUMI su svima dobro poznati, a da li ste znali kakve TAJNE je krio njegov život?

Mogao je da nauči napamet celu knjigu, govorio je osam jezika i da u svojoj glavi osmisli punu matematičku jednačinu. Dok je već deo sveta još uvek bio osvetljen svetlošću sveća, Tesla je izumeo električni sistem koji sada napaja skoro svaki dom na zemlji. Iako je Nikola Tesla odgovoran za svet kakav poznajemo, ovaj genije je imao mračnu stranu.

Divno nadareno dete

Nikola Tesla je rođen 1856. godine u današnjoj Hrvatskoj. Otac mu je bio sveštenik Srpske pravoslavne crkve, a majka se brinula o porodičnom imanju. Još od malih nogu, Tesla je mogao je da zapamti i recituje čitave knjige i da skladišti čitave logaritamske tabele u svom mozgu.

Lako je učio jezike (Tesla je do kraja života govorio osam jezika) i radio je danonoćno sa vrlo malo sna. Ali Teslina genijalnost je “vukla repove” koji nisu mogli da se ignorišu. Prvi znak mentalne bolesti pojavio se nakon što je njegov brat Danijel poginuo u nesreći prilikom jahanja. Bratova smrt ga j teško pogodila i ubrzo je počeo da doživljava vizije i halucinacije.

Kada je Tesla napunio 19 godina, živeo je u Austriji, studirajući elektrotehniku na Politehničkom institutu u Gracu, gde se brzo popeo na vrh svoje klase. Njegovi profesori nikada nisu videli učenika kao što je Tesla. Bio je u stanju da izvrši proračun visokog nivoa u svojoj glavi, što ih je navelo da poveruju da je varao na testovima.

Kao i svi pronalazači, Tesla je bio opsednut popravkom stvari koje nisu pokvarene. Dakle, kada je počeo da uči o jednosmernim (DC) motorima na jednom od svojih časova, shvatio je da postoje neke ozbiljne greške u dizajnu. Za početak, DC motori nisu bili baš efikasni. Ako želite da koristite ovu vrstu struje za napajanje kuća, recimo, onda bi vam bila potrebna elektrana na svakoj kvadratnoj milji. Tesla je morao da smisli drugačiji dizajn, piše historybyday.com.

Opsednut i prezaposlen

Misli su počele da ga opsedaju. Tesla je počeo da radi na svojoj ideji od 3 do 23 sata, ne ostavljajući vremena za školske zadatke. Svi su počeli da brinu za njega, uključujući i njegove profesore. Pisali su njegovom ocu, upozoravajući ga da će Tesla umreti od prekomernog rada ako ga odmah ne uklone iz škole, no on nije slušao.

Umesto toga, okrenuo se kockanju. Na kraju treće godine, Tesla je izgubio stipendiju i prokockao svu svoju ušteđevinu. Sa ispitima koji su ga čekali iza ugla, Tesla je shvatio da je nespreman jer je bio toliko zaokupljen sopstvenim problemima. Tražio je od svoje škole produženje studija, ali je na kraju odbijen.

Nije imao izbora osim da napusti školu, što je izazvalo prvi od mnogih velikih problema u njegovom privatnom životu. Prekinuo je sve kontakte sa porodicom i prijateljima i preselio se u današnju Sloveniju. Radio je sve što je mogao da nađe, dok je slobodno vreme traćio kartajući se s drugim muškarcima na ulici. Nekoliko godina kasnije, ponovo se preselio, ovog puta u Budimpeštu i tada se sve promenilo.

Jednog dana je šetao parkom i recitovao poeziju kada je imao viziju. Zgrabio je štap i počeo da crta dijagram u prašini. Konačno je rešio problem električne struje koji ga je umalo doveo do ludila u školi. Upravo tada je Tesla došao na ideju da osmisli motor napajan naizmeničnim strujama (AC).

A ono što njegovo otkriće čini tako neverovatnim jeste to što je Tesla došao na ovu ideju 1881. godine, u vreme kada je veći deo sveta bio osvetljen svetlošću sveća. Takođe je važno napomenuti da iako je ideja o naizmeničnim strujama postojala neko vreme, niko nikada nije uspeo da stvori radni motor koristeći naizmeničnu struju. Pa, to je sve dok Tesla nije napravio jedan nekoliko godina kasnije.

I svađa počinje

Tesla je 1884. napustio Evropu i otplovio za Njujork. Pronalazač je stigao sa samo četiri centa u džepu i pismom preporuke Tomasu Edisonu. U pismu je pisalo: „Dragi moj Edisone: poznajem dva velika čoveka i ti si jedan od njih. Drugi je ovaj mladić!“ Kada je stigao u Njujork, dogovoren je sastanak.

Tesla je počeo da priča Edisonu sve o radu koji je u toku na motorima naizmenične struje. Edisonu se svidelo ono što je čuo i angažovao ga je na licu mesta. Ali pre nego što aplaudirate Edisonu, „ocu električnog doba“, što je angažovao Teslu, prvo treba da znate nekoliko stvari o njemu. On nije svetac kakvim ga istorijske knjige predstavljaju.

„Ali mislio sam da je Tomas Edison otac struje!“ Jok. Bio je to Tesla.

„U redu, on je ipak otkrio sijalicu. To nešto znači, zar ne?” Ne, opet pogrešno. Edison je poboljšao ideje 22 druga pronalazača. On nije izmislio sijalicu, samo je znao kako da je proda. Edison je više bio izvršni direktor, a šta izvršni direktori rade? Oni angažuju ljude da urade posao umesto njih.

Dakle, kada je Tesla pokucao na Edisonova vrata, Edison je znao da može da ga dobro iskoristi. Prema Tesli, Edison mu je ponudio da mu plati 50.000 dolara (što je otprilike ekvivalentno milionu dolara danas) ako bi mogao da poboljša neke od svojih DC motora. Tesla nije znao da je sve ovo prevara.

“Američka šala”

Iako pronalazač nije voleo DC motore, ipak je prihvatio posao. Trebao mu je novac da bi mogao da se fokusira na svoje efikasnije motore na naizmeničnu struju. Tesli je trebalo samo nekoliko meseci, ali je uspeo da unapredi motore američkog pronalazača. Međutim, Edison je odbio da plati. “Kada postanete punopravni Amerikanac, cenićete američku šalu”, rekao je Tesli.

Ovo je bio početak ogorčene svađe izazvane besom koja je trajala tokom cele Tesline karijere. Ali svađa je možda pogrešna reč za ono što se ovde desilo. Više je bilo kao da bogati izvršni direktor maltretira genijalnog pronalazača svaki put kada otkrije nešto novo.

“Rat struja”

Tesla je bio fin momak, ali ga je Edison prevario zbog novca, pa ga je to zaista naljutio. Tako je na licu mesta napustio posao sa Edisonom. Nakon pokušaja (i neuspeha) da osnuje sopstvenu Tesla Electric Light Compani i kopanja rovova za 2 dolara dnevno, Tesla je konačno pronašao sponzore za svoje istraživanje naizmenične struje. Ovo je razbesnelo Edisona, koji je pokušavao da proda svoje DC motore.

To je došlo u vreme kada su elektroprivrede bile uključene u “rat struja”. U suštini, ko god da je pobedio u ratu, biće kompanija koja pokreće celu zemlju. Dakle, ko god je ubedio Amerikance da je njihova električna struja bolja, postaće veoma, veoma bogat.

Iskra koja je zapalila vatru

Tesla je 1888. pozvan da govori na Američkom institutu elektroinženjera. Tu je zapeo za oko inženjera Džordža Vestinghausa, koji je, kao i Tesla, bio veliki vernik u naizmenične struje. Vestinghaus takođe nije voleo Edisona i želeo je da stavi tačku na jednosmerne struje koje dominiraju na tržištu.

Inženjer je ubrzo shvatio da su Teslini motori na naizmeničnu struju (koji su do sada patentirani) upravo ono što mu je potrebno, pa je ponudio da licencira patente pronalazača za 60.000 dolara i tantijeme na osnovu toga koliko električne energije može da proda. Ovo je razbesnelo Edisona. Znao je da bi, s obzirom da Tesla radi za njegovog najvećeg konkurenta, mogli uspeti da ga obore sa trona. Pa šta je uradio? Započeo je brutalnu propagandnu kampanju „trenutnog rata“.

Žestoka propagandna kampanja

Edison je znao da su njegove jednosmerne struje manje ekonomične, pa je morao da smisli drugačiji ugao prodaje: bezbednost. Morao je javno da uprlja Teslin sistem naizmenične struje i ubedi Amerikance da je previše opasno da se njime napaja kuća. Ali Edison nije samo počeo da širi glasine ili štampa oglase. Ne. Počeo je da plaća školarce da kradu kućne ljubimce kako bi ih mogao elektrifikovati na javnim mestima pomoću naizmenične struje.

Godine 1890, Edison je čak organizovao da osuđeni ubica bude ubijen pomoću električne stolice na naizmeničnu struju. Propagandna kampanja i žestoko takmičenje otežali su Vestinghausu da zaradi novac. To je značilo da nije imao ni novca ni inženjerskih resursa potrebnih da odmah razvije Teslin motor.

Ali dve godine nakon što je Tesla potpisao ugovor, Vestinghouse Electric je bio u nevolji. Finansijska kriza iz 1890. godine izazvala je povlačenje skoro svih investitora kompanije, a Vestinghaus Electric je iznenada ostao bez novca. Nakon refinansiranja svojih dugova, novi zajmodavci su zahtevali da kompanija smanji ono što su smatrali prekomernom potrošnjom. Ovo je uključivalo Teslin ugovor.

U ovom trenutku, Teslin AC motor je još uvek bio u fazi razvoja i trebalo mu je više novca za razvoj. U strahu od propasti, Vestinghaus je zamolio Teslu da se odrekne tantijema na koje je prethodno pristao. “Vaša odluka određuje sudbinu kompanije Vestinghouse”, rekao je Tesli. Pronalazač je morao da donese odluku.

Šta je moglo biti

Tesla je bio zahvalan Vestinghausu. Za razliku od Edisona, inženjer nikada nije pokušao da ga prevari za novac. Dakle, pošto je bio fin momak, Tesla je raskinuo svoj ugovor o autorskim honorarima i napustio milijarde dolara (Vestinghaus je na kraju pobedio u aktuelnom ratu). Da Tesla nije raskinuo ugovor, bio bi jedan od najbogatijih ljudi na svetu.

Umesto toga, Tesla je napustio Vestinghouse Electric sa paušalnim iznosom od patenata koje je dao u zakup. Iako je ova suma bila mala u poređenju sa onim što bi zaradio, bila je dovoljna da mu da vremena i prostora da samostalno radi na svom istraživanju. Iznajmljivao je laboratorije širom Menhetna i radio na nekim prilično radikalnim izumima.

Teslini ludi izumi

Zajedno sa Vestinghausom, Tesla je izgradio prvu hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, dokazujući svetu da je voda pouzdan i praktičan izvor energije. Bio je i prva osoba koja je snimila radio talase iz svemira, a otkrio je i rezonantnu frekvenciju Zemlje.

Rezonancija nije nešto što bi naučnici mogli da potvrde sve do 50 godina kasnije, kada je tehnologija uhvatila korak sa onim što je Teslin mozak shvatio 1890-ih. Tesla je takođe napravio mašinu za zemljotrese koja je skoro uništila čitav kvart u Njujorku kada ju je uključio. On je takođe jedina osoba (do danas) koja je stvorila loptastu munju, koja je munja u obliku sfere koja lebdi nekoliko stopa iznad zemlje.

Tesla je izumeo radar?

Lista Teslinih izuma se nastavlja i dalje. Tužna stvar je, međutim, da je postojalo nekoliko ogromnih izuma koji su mu promenili život za koje nikada nije dobio priznanje ili zasluge. 1935. naučnik po imenu Robert Votson-Vat je proglašen pronalazačem radara. Pogodite ko je došao na ideju 1917. Tesla.

Pronalazač je zapravo predstavio svoju ideju o radaru mornarici Sjedinjenih Država na početku Prvog svetskog rata. Ali Edison je u to vreme bio šef istraživanja i razvoja američke mornarice i nije želeo da Tesla uspe. Pa šta je Edison uradio? Ubedio je mornaricu da nemaju praktičnu upotrebu od radara tokom rata!

Strah Tomasa Edisona

Kada su rendgenski zraci prvi put otkriveni, naučnici su verovali da oni zapravo mogu da izleče slepilo. Tesla je upozorio da rendgenski zraci mogu biti veoma opasni i odbio je da sa njima izvodi eksperimente na ljudima. Ali Edison je, s druge strane, krenuo na put sa rendgenskim eksperimentima na ljudima. Njegov pomoćnik, Klarens Dali, bio je izložen tolikom zračenju zbog eksperimenata da su mu obe ruke amputirane.

Nažalost, amputacije nisu uspele, a Dali je na kraju umro od raka medijastinuma. Ne samo da su Edisonovi eksperimenti u suštini ubili njegovog asistenta, već je on zamalo oslepeo samog sebe. Edison je zapravo koristio rendgenske zrake na sopstvenim očima dok nije shvatio da je možda Tesla bio u pravu. Rentgenski zraci su opasni. Kada su ga kasnije pitali o njegovom istraživanju, Edison je rekao: “Ne pričajte sa mnom o rendgenskim zracima. Plašim ih se.”

Besplatna struja za sve

Ali kako je Tesla znao da su rendgenski zraci opasni? Pa, zato što je on izmislio kalemove koji su korišćeni za stvaranje samih rendgenskih zraka. Nazvane „Tesla kalemovi“, ove zavojnice su bile veoma moćne i dovele su do formiranja novih svetala kao što su fluorescentna i neonska. Pronalazač je takođe shvatio da se Tesla kalemovi mogu koristiti za slanje i prijem radio signala.

Nakon što je patentirao svoj pronalazak 1897. godine, Tesla je želeo da svoju ideju napravi korak dalje. Zamišljao je bežični svet i želeo je da stvori džinovski prenosni toranj koji bi obezbedio besplatnu bežičnu energiju celoj planeti. Svoju ideju je predložio J.P. Morganu, koji mu je odmah dao 150.000 dolara da započne svoj projekat.

Kula Vordenklif

Prvo što je Tesla uradio sa svojim novcem bilo je angažovanje Stenforda Vajta, istaknutog arhitekte u to vreme. Vajt je takođe bio veliki vernik Tesline vizije. Kao čovek iza Vestinghausove naizmenične struje, Tesla je bio prava stvar. Ako je neko mogao da smisli tehnologiju iza tornja za bežični prenos, to je bio Tesla.

Vajt je počeo da radi na tornju Vordenklif u Šoremu, Njujork, 1901. Ali, do tog trenutka, italijanski pronalazač po imenu Guljelmo Markoni je takođe radio na radio prenosima. Problem je bio u tome što je, opet, neko koristio Tesline ideje za sopstvene izume. „Markoni je dobar momak. Neka nastavi“, rekao je Tesla. “On koristi sedamnaest mojih patenata.”

Onda je u julu 1901. Tesla konačno našao malu takmičarsku notu u sebi. Želeo je da napravi još veći i moćniji predajnik od Markonijevog sistema. Zato je otišao kod J.P. Morgana da traži još novca, ali je finansijer odbio da obezbedi dodatna sredstva. I dok je Tesla imao problema da pronađe dovoljno sredstava da podrži svoj projekat, činilo se da investitori bacaju novac na Markonija.

Zatim je u decembru 1901. italijanski pronalazač uspešno preneo slovo „S“ iz Engleske u Njufaundlend. Markoni je proglašen pronalazačem radija i postao je veoma bogat. Tek nekoliko meseci nakon Tesline smrti 1943. godine, Vrhovni sud je odlučio da je on, u stvari, pronalazač, a ne Markoni.

Preko ivice

Pronalazači su ubrzo shvatili da, pošto Teslin toranj Vordenklif obezbeđuje besplatnu energiju celoj planeti, ne postoji način da se to reguliše. To je značilo da nema načina da se zaradi. Dakle, 1906. godine projekat je zvanično napušten. Kula Vordenklif je postala relikt onoga što je moglo biti, a ovaj poraz je doveo do još jednog Teslinog nervnog sloma.

“To nije san”, rekao je pronalazač, “to je jednostavan podvig naučne elektrotehnike, samo skup – slepi, malodušni, sumnjičavi svete!” Do 1912. Tesla je počeo da se povlači iz sveta. Takođe je počeo da pokazuje jasne znake opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Tesla je postao opsednut brojem tri i počeo je da pere ruke i pozdravlja ljude, sve po tri puta.

Počinje da se raspada

Tesla je navodno morao da stavi 18 salveta na sto dok je jeo, a često bi brojao korake dok je hodao. Pronalazač je takođe rekao da je veoma osetljiv na zvukove i određene prizore, uključujući i minđuše na ženama. „Pogled na biser bi me skoro uništio“, napisao je Tesla kasnije.

Do 1914. Tesla je bankrotirao. Većina njegovih patenata je istekla, a on je imao problema da razradi svoje novije izume. Tokom godina, pronalazač je više puta pisao J.P. Morganu tražeći sredstva, ali su njegova pisma ostala bez odgovora. A kada je finansijer preminuo 1913. godine, Tesla je počeo da piše Morganovom sinu. Pronalazač je živeo u hotelskim sobama, ali pošto nije imao novca, svakih nekoliko godina bi se preselio u drugi hotel, ostavljajući svoje neplaćene račune.

Dana 6. novembra 1915. u novinskom izveštaju iz Londona je pisalo da je Nobelova nagrada za fiziku 1915. dodeljena Tesli i Edisonu. Ali onda, 15. novembra, drugačiji izveštaj iz Stokholma kaže da je nagrada dodeljena ser Vilijamu Henriju Bregu i Vilijamu Lorensu Bregu za njihov rad na kristalnoj strukturi pomoću rendgenskih zraka.

Počele su da kruže glasine da su ili Edison ili Tesla odbili nagradu, tvrdnju koju je Nobelova fondacija demantovala. Bilo je mnogo spekulacija o tome šta se tačno dogodilo. Neki kažu da su odbili da podele nagradu jedan sa drugim, ili da je Edison odbio da je prihvati kako bi sprečio Teslu da dobije nagradu od 20.000 dolara.

Nakon debakla Nobelove nagrade, Tesla je s vremena na vreme krasio naslovne strane. Godine 1931, na proslavi njegovog 75. rođendana, časopis Tajms je predstavio Tesline izume i stavio ga na naslovnicu jednog od svojih brojeva. Održana je i zabava za njegov rođendan, na kojoj je novinarima govorio o svojim izumima i svojim pogledima na aktuelna dešavanja.

Teslina zabava je prošla tako dobro da je proglašena događajem godine. Ali osim što je obezbedio domaću hranu i piće, izneo je i neke zbunjujuće tvrdnje. 1932. rekao je da radi na motoru koji je pokretan kosmičkim zracima. Sledeće godine Tesla je rekao da radi na novoj vrsti energije koja je bila „nasilno suprotstavljena“ Ajnštajnovoj fizici.

Tesla je takođe rekao novinarima na svojoj zabavi da radi na razvoju načina za snimanje misli osobe fotografisanjem mrežnjače. Zatim, 1934. godine, pronalazač je tvrdio da radi na svom najnovijem pronalasku: „Zraku smrti“. Prema Teslinim rečima, snop je bio toliko moćan da je mogao da obori 10.000 aviona sa neba.

Tesla je pokušao da piše britanskom premijeru Nevilu Čemberlenu i J. P. Morganu mlađem za sredstva, ali su, kao i ranije, njegova pisma ostala bez odgovora. On je, međutim, dobio ček od 25.000 dolara od Sovjetskog Saveza, i njegov projekat nikada nije uspeo.

Možda nikada nećemo znati sigurno šta je sa svim njegovim pronalascima. Ali ono što znamo je da je njegovo mentalno stanje bilo na tački pucanja. Pred kraj života, Tesla je bio opsednut golubovima. Prvo je počelo time što ih je svaki dan šetajući parkom, hranio. Zatim je pronalazač počeo da ih hrani sa prozora svoje hotelske sobe.

Čak je tvrdio da je postojao određeni beli golub koji ga je svakodnevno posećivao. Golubova noga i krilo su povređeni, a Tesla je potrošio preko 2.000 dolara da bi ptici vratio zdravlje. Čak je napravio i uređaj koji bi joj mogao olakšati bolove. Onda je, jedne noći, Tesla tvrdio da mu je golub došao u posetu. Golubica je imala dva snopa svetlosti koja su joj izlazila iz očiju.

“Da, bila je to prava svetlost, moćna, zaslepljujuća, zaslepljujuća svetlost, svetlost intenzivnija nego što sam ikada proizveo najmoćnijim lampama u mojoj laboratoriji”, napisao je kasnije. Tesla je verovao da je ženka goluba došla da mu kaže da će umreti. Skočila je sa platforme u Teslino naručje, gde je umrla nekoliko trenutaka kasnije.

Pronalazač je rekao da je u tom trenutku znao da je njegov život završen. “Morao sam samo da je poželim i pozovem, a ona bi doletela do mene”, napisao je. “Voleo sam tog goluba kao što muškarac voli ženu, a ona je volela mene. Dok god sam je imao, postojala je svrha mog života.”

Neplaćeni računi Nikole Tesle samo se gomilaju, kao i nekoliko pritužbi na njegove golubove, doveli su do višestrukih deložacija iz hotela širom Njujorka. Godine 1934. Vestinghaus je zapravo počeo da mu plaća 125 dolara mesečno, kao i da mu plaća kiriju u hotelu. Postoji nekoliko različitih priča o tome kako je do toga tačno došlo.

Neki ljudi kažu da je Vestinghaus bio zabrinut zbog Teslinog pogoršanja stanja, dok drugi kažu da je bio zabrinut zbog lošeg marketinga koju bi Teslini životni uslovi mogli da izazovu njegovoj kompaniji. Tesla je bio protiv primanja dobrotvornih priloga, pa je Vestinghaus rekao da su uplate „naknada za savetovanje“. Bez obzira na razloge koji stoje iza Vestinghausovih postupaka, on je ipak pomogao čoveku u nevolji.

Tužan kraj

Zatim, jedne kasne noći 1937. godine, 81-godišnji Tesla napustio je svoju sobu u hotelu Njujork da bi otišao u park da nahrani golubove. Ali, dok je prelazio ulicu nekoliko blokova dalje od hotela, Teslu je udario taksi i bacio ga na zemlju.

Iako postoje različiti izveštaji o stepenu njegovih povreda, znamo da je odbio da ode kod lekara i da se nikada nije u potpunosti oporavio od nesreć. Januara 1943. 86-godišnji Tesla je umro sam u svojoj sobi u hotelu Njujork.

(Espreso/Opanak)