OVO SU NAJOPASNIJI ZAGAĐIVAČI KOJE SVI KORISTIMO SVAKODNEVNO: Emituju OPASNE čestice, malo ko je toga SVESTAN!
ilustracija, Foto: Profimedia

OBRATITE PAŽNJU

OVO SU NAJOPASNIJI ZAGAĐIVAČI KOJE SVI KORISTIMO SVAKODNEVNO: Emituju OPASNE čestice, malo ko je toga SVESTAN!

U istraživanju koje je o emisiji lako isparljivih jedinjenja sproveo NALED zajedno sa Tehnološko–metalurškim fakultetom, čak tri četvrtine građana odgovorilo je da zna za ova jedinjenja

Objavljeno:

Samo polovina građana Srbije prepoznaje da mnoga kozmetička sredstva, dezodoransi, lepkovi, cigarete i još oko 1.000 proizvoda koje svakodnevno koristimo, sadrže lakoisparljiva jedinjenja koja su, poput grejanja ili saobraćaja, takođe proizvođač najopasnijeg polutanta u vazduhu PM2,5 čestica, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za regionalni razvoj (NALED).

Iako građani Srbije znaju da su tri najveća izvora zagađenja u našoj zemlji grejanje na čvrsti ogrev, industrija i saobraćaj, manje je poznato da svaki put kada kod kuće koristimo kozmetička sredstva, dezodoranse, deterdžente, omekšivače ili sredstava za čišćenje, u vazduh koji neposredno udišemo smo otpustili i lakoisparljiva organska jedinjenja (VOC), koja takođe stvaraju polutante štetene po zdravlje.

Omekšivač
foto: Profimedia

Na ovoj listi su i cigarete, osveživači vazduha, auto lakovi i lepkovi, a procena je da se u svakodnevnom životu upotrebljava čak oko 1.000 jedinjenja sa liste VOC, koja su opasna jer isparavaju na sobnoj temperature, pa su veoma prisutna u vazduhu.

Emisije ovih jedinjenja javljaju se i u procesu proizvodnje i to upotrebom organskih rastvarača poput štampanja, hemijskog čišćenja, te proizvodnje boja i lakova.

- Lakoisparljiva jedinjenja se javljaju kao jedan od glavnih zagađivača vazduha u savremenom svetu, pored suspendovanih čestica, sumpor dioksida, azotnih oksida, amonijaka i metana, koji se najčešće prate. Ono što je problematično jeste što su odgovorna za nastajanje finih suspendovanih čestica PM2,5 čijim udisanjem nastaju ozbiljne posledice po zdravlje ljudi. Stoga je neophodno da se njihovo kretanje u vazduhu ograniči u okviru dozvoljenih vrednosti predviđenih zakonom – objašnjava Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.

Parfem
foto: Printscreen/Youtube/ Home Sound Effects

U istraživanju koje je o emisiji lako isparljivih jedinjenja sproveo NALED zajedno sa Tehnološko–metalurškim fakultetom, čak tri četvrtine građana odgovorilo je da zna za ova jedinjenja.

Tek polovina, međutim, navela da prepoznaje piktogram za VOC na etiketi proizvoda i da on označava proizvod opasan po zdravlje, ali je verovatnije da u praksi manji procenat može da „upotrebi“ svoje znanje o VOC emisiji.

Uz to, svega 40 odsto učesnika ovog istraživanja navelo da uvek ili često čita etikete na proizvodima za domaćinstvo, a od toga trećina uglavnom ne kupuje proizvod ako proceni da ima štetno dejstvo na zdravlje ljudi i životnu sredinu. NALED ističe da je pozitivno to što ipak 75 odsto ispitanika poznaje neke od načina pomoću kojih se može smanjiti štetan uticaj VOC jedinjenja, kao što su manja upotreba agresivnih hemikalija, izbegavanje korišćenja acetona, lakova, sprejeva za kosu i osveživača, odnosno korišćenjem kozmetike na bazi prirodnih materijala i boja na bazi vode.

Inače, po podacima NALED-a, u Srbiji je trenutno aktivno oko 350 VOC operatera, pre svega kompanija koje u procesu proizvodnje koriste supstance koje sadrže lakoisparljiva jedinjenja, a za njihovo poslovanje ključni dokument je uredba kojom je popisana lista aktivnosti u kojima dolazi do isparavanja VOC jedinjenja, kao i mere koje je potrebno da preduzmu da bi pratili količinu isparenja i držali ih u dozvoljenim vrednostima.

Posledice

- Efikasni mehanizmi koji bi umnogome doprineli da ova jedinjenja što manje narušavaju kvalitet vazduha jesu izmene u procesu proizvodnje, eliminacija opasnih supstanci, kao i prelazak na zelene tehnologije. Potrebno je i dalje raditi na usklađivanju nacionalnih propisa sa Direktivom o industrijskim emisijama EU i jačanju administrativnih kapaciteta nadležnih organa – zaključio je Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.

Suspendovane PM čestice, čiji su izvor i VOC jedinjenja, sadrže teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a kad udisanjem stigne u pluća, s obzirom na njihov minimalni promer od 2,5 mikrometra, deponuju se u najdubljim delovima tog organa i ugrožavaju krvotok, zbog čega, pored razboljevanja pluća, dovode i do srčanog ili moždanog udara.

Bonus video:

02:08

ESPRESO ANKETA: Da li biste dali svom detetu HPV vakcinu, besplatna je i lekari su za

(Espreso/Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.