ŠTA JE ZAPRAVO LILANJE? Ovaj običaj vezuje se za Petrovdan, deca ga OBOŽAVAJU, evo zašto je VAŽAN

Mnogi običaji uoči ili na sam crkveni praznik su potekli od davnih, predhrišćanskih vremena. Tako i lilanje, tj. paljenje vatre koja tera zle duhove i pročišćava ima svoje paganske izvore. Ipak, vezuje se i za vreme kada su mnogobošci progonili hrišćane i ubijali ih spaljivanjem. Lilanjem se odaje počast.

Lile se prave od kore mlade breze ili trešnje. Desetak dana pred Petrovdan bi se sa drveta sa visine od oko 2 metra ogulila kora, da se drvo ne ošteti. Ta kora bi se zatim sušila na određen način. Uvezivala bi se na deblji kraj štapa od leske ili vrbe. Način vezivanja i sklapanja lile određuje da li će ona duže goreti ili imati veći plamen.

Uoči Petrovdana, uveče, meštani bi se okupili i upalili vatru, na koju bi deca i mlađi palili lile. Takmičenje je oduvek deo čovekove prirode, pa se tao i u lilanju obično nadmeću čija će duže goreti, koja će imati veći plamen. Deci sa upaljenim lilama je dozvoljeno, tačnije poželjno jd da trče svuda po selu, zađu u svaku prostoriju. Da unesu plodnost i bogatstvo.

Vitlanje lilama je svakako zabavno , ali i opasno, da se ne upali seno u štalama ili kuće. Mladi bi od domaćina dobijali jaja, kajmak, sir, kolače ili voće, ali ne jabuke.

Kada se lila ugasi, štap treba zabosti u povrtnjak i čuvati ga do kraja leta, da bi sačuvao useve od grada, suše.

Lilanje je posebno veseo običaj. Karakterističan je za Mačvu, ali i sličnom obliku se pojavljuje i ostalim delovima Srbije.

(Espreso)