ZNATE LI ODAKLE POTIČE FRAZA "NABITI ROGOVE"? Nema SRBINA koji je ne koristi, a većina NE ZNA!

Nije nam strano da se imenicom rogonja, osim rogatih životinja, neretko imenuju i prevareni muževi, tj. muškarci, dakle oni kojima je žena, kako to slikovito voli da kaže naš narod, nabila par rogova (izr. nabiti rogove – imati vanbračni seksualni odnos, RSANU).

Međutim, zašto društvo prevarenog muža vidi sa parom nataknutih rogova? Iako se motivacija za ovo značenje može pronaći u činjenici da se rogate životinje (kao što su bik, vo i sl.) doživljavaju kao glupe i naivne zbog svoje veličine i sporosti, pa se otuda i prevareni muž vidi kao izraziti naivčina, ipak ne treba zaboraviti da se većina rogatih životinja, kao što su bik ili ovan (a s njima u vezi i jelen), u domaćoj tradiciji i kulturi doživljavaju i kao predstavnici snage, moći i seksualne potencije, pa su kod njih rogovi više simbol muškosti nego polne nemoći.

Otuda Milan Šipka, tragajući za poreklom ovog izraza u knjizi Zašto se kaže, nalazi citat Italijana Lugratija, koji pravo poreklo izraza nabiti rogove (tal. fare le coma, fr. planter les comes, nem. Homer aufsetzen…) vidi u običaju, zabeleženom još u staroj Grčkoj, da se za nemoralno ponašanje žena kažnjavaju muževi time što su im na javnom mestu stavljali rogove na glavu.

Rogovi su, po njemu, falusni simbol: dva roga predstavljaju dva falusa koje je muž, iz kukavičluka ili kao svesni podvodač, trpeo u životu svoje žene (Šipka Zašto se kaže 2007: 137–138).

U Rečniku SANU, koji još nije došao do slova R, ipak možemo naći jednu životinju koja svojim rogovima simbolizuje prevarenog muškarca, a to je jarac (2. b. muž koga žena vara, rogonja, RSANU) i augmentativ jarčina (1. podr. onaj koga žena vara, prevareni muž, RSANU), a kvalifikator podr. uz ovu definicju govori nam da značenje ima podrugljiv, podsmešljiv prizvuk. Izgleda da se našem čoveku jarac učinio kao najpouzdaniji simbol bračne naivnosti.

Bonus video:

(Espreso/Kafenisanje)