OVAJ ČOVEK JE NAPISAO JEDNU OD NAŠIH NAJLEPŠIH PESAMA, "VIDOVDAN": Ispričao je kako je nastala SAMIM ČUDOM

Milutin Popović Zahar, ušao je u legendu, kada je napisao jednu od najlepših pesama, posvećenu današnjem prazniku "Vidovdan".

Slavni kompozitor jednom prilikom, otkrio je da je isnpiraciju za ovu numeru pronašao jednom prilikom dok je bio kod patrijarha Pavla.

- Pozvao me je direktor PGP i rekao mi da ga je zamolio sekretar Patrijaršije da se, pre proslave 600 godina od Kosovskog boja, napravi deset pesama o Kosovu. Izbor je pao na mene. To je najbolje što sam uradio u životu. U kratkom vremenu sam imao tu inspiraciju. Pola dana sam osećao strašnu groznicu, nisam znao kako se zovem. Od besa sam seo na pod i odjednom u ćošku video lik patrijarha Pavla, koji tada još nije bio patrijarh - svedočio je Zahar, prenosi N portal i nastavlja:

- On je bio jedan starac koji je sam sebi pravio opanke i zvali su ga živi svetac. Lično ga nisam poznavao. Kao da mi je poslao poruku preko neke sile božanske. Ja sam za pet minuta napisao i melodiju i sve strofe. Za pet minuta, a u meni je to vrilo mesec dana.

Danas se prema pravoslavnom kalendaru obeležava sećanje na svetog mučenika kneza Lazara i svete srpske mučenike, kao i sećanje na svete mučenike Vita, Modesta i Kriskentija i proroka Amosa. Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru, na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

o je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.

Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

(Espreso / Magazin Novosti)