NEZNANAC SA POKLONIMA ZAKUCAO NA VRATA STARIH I ZABORAVLJENIH: Priča o jednom Slaviši naučiće vas MNOGO (FOTO)

Slaviša Aksentijević Joja već 27 godina živi u Nemačkoj. Ima svoju firmu i bavi se građevinskim poslovima. Vrlo često dolazi u rodni kraj da obiđe majku i da se vidi sa drugarima iz detinjstva, rodbinom, prijateljima… Voli ujutro da sedne i popije kafu u nekom kafiću.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Milan Đorđević, novinar portala topličkevesti.com susreo se sa pomenutim gospodinom i kako kaže, jednim susretom pokrenuo humanu akciju.

Prenosimo vam priču u celosti.

- Baš sam hteo da te zovem, kaže. Ti znaš stare ljude po selima. Izaberi nekoliko najstarijih koji žive sami a nema ko da im pomogne, kaže mi Slaviša.

- Otkud baš sad, pitam.

Pojašnjava da je došao da provede praznike u Kuršumliji i kao uvek kupio majci potrebne namirnice.

- Majka mi je rekla da joj ne treba puno namirnica. Kaže da jedna usta ne mogu mnogo da pojedu i popiju. Vidiš šta si sve meni kupio a znaš li da ima mnogo starih kao što sam ja, koji možda nemaju ni kilo brašna da zamese česnicu za Božić”, rekla mi je majka - prepričava mi razgovor Slaviša i nastavlja:

- Odlučio sam da kupim po 25 kilograma brašna, 10 litara ulja, pet kilograma soli, pet kilograma šećera, pirinač, prašak i još nešto od sredstva za higijenu, kilogram kafe… Ti znaš te stare koji žive sami po selima. Razmisli i izaberi petoro da im odnesemo pomoć.

Prihvatim Slavišinu molbu i insistiram da svi budu nekako, kako se kaže, „pod nogu“ da podelimo za jedan dan.

Samo što sam došao kući zove me Slaviša i pita da li sam razmislio. Kažem da još razmišljam i da ću mu brzo javiti. Odlučujem da to budu stari iz Konujuve, jer je dobar put kroz selo a nije ni daleko. Zovem predsednika mesne zajednice Tomu Đorđevića i zajedno izaberemo četiri kuće. Za petu sam odmah odlućio da to bude baka Milkana iz Pepeljevca, koja je tek pre nekoliko godina dobila struju i to zahvaljujući opštini, koja je platila sve troškove.

Sutradan smo već spremni za put. Svaka kuća koju smo posetili je priča za sebe. Svuda nemoć i sirotinja. Ovom prilikom ispričaćemo tri priče.

Baka Stana

Predsednik Mesne zajednice Konjuva Toma Đorđević vodi nas u zaseok Lazići. Na kraju sokaka malena stara kuća na kojoj se vije tanak dim. Toma kuca na vrata i pojavljuje se sitna starica na čijem licu se vidi teško breme života. Objašnjavamo Slavišinu ideju i istovarujemo namirnice. Slaviša ne može da se odboji od stare bake. Nekako mu je odmah prirasla za srce. Ni ona ne može da veruje da se neko setio nje.

Priča kako živi. Sama u skoro pustom zaseoku svakodnevno čeka kad će je obići ćerke. Dovoljno je samo da ih vidi, zagrli. Samoća je najteža, objašnjava baka. Slaviša je pita da li joj još nešto treba. Baka kaže da joj ne treba ništa ali posle malo razmišljanja pokazuje na dotrajali krov. Kaže da se boji da se ne sruši i zatrpa.

Munja