ONI ZARAĐUJU VIŠE OD LJUDI SA DIPLOMOM: Sve manje zanatlija, zašto je to tako?

Uprkos tome što stalno slušamo kako vodoinstalateri zarađuju više za sedam dana nego fakultetski obrazovani ljudi mesečno i kako je svaki zanat zlata vredan, statistika pokazuje da se oko tri odsto dece više upisuje u gimnazije nego pre deset godina. Trogodišnje škole upisuje oko 15 odsto, gimnaziju skoro 30, a četvorogodišnje srednje skoro 60 odsto dece.

Zajednica mašinskih škola Republike Srbije pokrenula je akciju sa Auto-servisima Srbije kako bi promovisali zanate – obilaze škole i objašnjavaju deci koje su dobrobiti zanata.

Siniša Kojić, predsednik Zajednice mašinskih škola Srbije, navodi za RTS da nam nedostaju zanatlije, a da su među najtraženijima bravari-zavarivači, mehaničari motornih vozila, industrijski mehaničari, operateri mašinske obrade.

"Dakle, jednostavno ti kadrovi su jako traženi, oni dobijaju posao sa svojih 17, 18 godina", ističe Kojić.

Tokom kampanje i obilaska škola dobijaju pitanja od roditelja i dece. Roditelje najčešće zanima sigurnost dece u školama i tokom prakse.

"Obuka tih zanata vrši se na mašinama koje potencijalno jesu opasne, ali kažem, uz dobru organizaciju kako u školskim radionicama tako i u kompanijama, svi rizici su svedeni na minimum", ističe Kojić.

Učenici nemaju dovoljno informacija o tome kakva sve zanimanja i škole postoje i šta bi trebali da upišu.

"Deo kampanja treba da bude usmeren ka tome da objasni da nije zanatstvo samo fabrika, rad, pogotovo fabrike kakve mi znamo da su bile u očima njihovih roditelja ili baka i deka. Mi im pokazujemo kako sada izgledaju moderne fabrike, servisi. Tu su uslovi rada daleko, daleko bolji", ističe Kojić.

Ukazuje da školovanje za zanatliju ne znači kraj obrazovanja.

"Zanati možda trenutno pružaju uže stručno znanje, jer za tri godine ne možete baš da savladate sve ono što može za četiri u gimnazijama i u stručnim školama, ali naravno ne mora tu da bude kraj obrazovanja. Učenik može i nakon trogodišnjeg obrazovanja da nastavi dalje sa školovanjem i postane i akademski građanin. Ali zanatlije su nam neophodne", ističe Kojić.

Jovanović: Nije tačno da samo loši đaci žele da budu auto-mehaničari

Zaštitno lice kampanje je Nikola Jovanović iz Obrenovca, javnosti poznatiji kao "mali serviser". Ima 14 godina, a majstoriše od najranijeg detinjstva. U školama će stajati plakati sa njegovim likom.

Vršnjacima i onima koji su još mlađi od njega poručuje da treba da upisuju tehničke i mašinske škole.

"Odlučio sam da upišem elektrotehničku školu, smer za računare, jer će dosta novih vozila, a neka već sada imaju računare u automobilima. Trebaće u servisu čovek koji će raditi na dijagnostici", ukazuje Jovanović.

Ukazuje da mehaničarski posao nije prljav i da nije tačno da samo loši đaci žele da budu auto-mehaničari.

"Ja sam odličan đak, ali neću sebe da dajem za primer, ali mogu da dam mog glavnog majstora Nikolu koji je bio odličan đak, ali je postao auto-mehaničar iz ljubavi" kaže Jovanović.

Živković: Problem sa majstorima, problem tržišta

Radovan Živković iz Ministarstva prosvete navodi da se naš sistem srednjeg obrazovanja prilagođava svetskim tendencijama gde, kako kaže, pokušavamo da predvidimo budućnost.

"A budućnost nam kaže da je potrebno jako opšte obrazovanje i da je jedna od ključnih kompentencija koju čovek treba da stekne – sposobnost da uči, tako da se u tom kontekstu procenat učenika koji upisuje gimnaziju poslednjih godina povećava, ali treba imati na umu i da je naše stručno obrazovanje u velikoj meri i opšteobrazovno – imamo jak korpus opšteg obrazovanja u okviru stručnog i mnogi naši učenici iz stručnih škola nastavljaju da studiraju i to uspešno", navodi Živković.

Na pitanje da li je to razlog što nemamo dovoljno majstora, odgovara negativno i ističe da je problem sa majstorima, zapravo, problem tržišta.

"Ponuda i potražnja su dovele do toga da ih nema, ali da su zato jako dobro plaćeni. Drugo, granice su otvorene, mnoga od tih zanimanja se ne odvijaju u lokalnom okruženju kao što je bilo nekada – vozači su danas globalni vozači ne u okviru Srbije već u okviru cele Evrope. Mnoga druga zanimanja takođe", objašnjava Živković.

Ukazuje da država i sistem treba da informišu mlade o tome šta je obrazovanje, šta nudi, kakve perspektive uopšte na tržištu rada će se otvarati u budućnosti, a da svako donosi odluku za sebe.