DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN DETETA, SVE UKAZUJE NA NJIHOVA PRAVA: Ali kakva je naša REALNA situacija?

Svetski dan deteta se proslavlja kako bi se internacionalno ukazalo na dečija prava. Datum je ustanovljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine.

Na današnji dan se održavaju manifestacije širom sveta sa ciljem da se organizuju druženja dece koja pripadaju različitim nacionalnim manjinama, deca sa posebnim potrebama i deca iz Domova za nezbrinutu decu. Pored toga, ovaj dan ima za cilj da se skrene pažnja javnosti na obaveze društva prema deci kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju.

Dečija prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta usvojenom od strane Ujedinjenih nacija 1989. godine. Osnovni principi Konvencije su:

• Pravo na život, opstanak i razvoj;
• Najbolji interes deteta;
• Pravo na participaciju;
• Pravo na nediskriminaciju.

Detinjstvo je jedan od najlepših perioda, kada smo bezbrižni i kada kroz igru učimo nova znanja i veštine koje će nam pomoći da budemo samostalni, odrasli ljudi. Međutim, negde usput, dok idemo putem odrastanja, mnoge stvari koje smo kao deca radili i voleli ostaju za nama. Hajde da se na današnji dan prisetimo šta smo to radili u detinjstvu i šta danas, kao odrasli ljudi možemo naučiti od dece.

Igra i zabava

Verovatno ste mnogo puta, dok ste gledali decu u parkovima kako se igraju, pomislili „Jao, blago njima dok su mali“. Aktivnosti koje ste radili napolju kao mali ne moraju nužno da prestanu kada odrastete. Igrajte se sa decom i učinite dobro i sebi i njima. Boravak napolju povećava unos vitamina D, a opšte je poznato da boje i šarenilo povećavaju kreativnost.

Otpornost

„Padnu pet puta, podignu se šest“. Deca imaju tu sposobnost da skoče odmah nakon pada, iako su možda povredili koleno ili ogulili bradu. Već posle par sekundi su spremni za novu akciju, a taj stav otpornosti trebalo bi zadržati i iskoristiti i kao odrasla osoba.

Cene male stvari

Da li ste ikada posmatrali reakciju deteta dok se potpuno prepušta naobičnijem predmetu na svetu i otrkiva njegovu funkciju, oblik, boju? To isto možemo i kao odrasli, samo se treba prepustiti.

Radoznalost

Jedini način da nešto saznate kako funkcioniše je da ga rastavite na male delove. Ovo naravno ne važi ako je u pitanju kompjuter, ukoliko niste serviser. Ali jako dobro funkcioniše ako su problemi u pitanju.

Sanjare o svojim mogućnostima

Deca neustrašivo otkrivaju svet. Životu prilaze otvorenih ruku i sa znatiželjnim pogledima sa željom da sve nauče, isprobaju i upiju. Jasno definisani ciljevi mogu povećati sreću, za razliku od apstraktnih. Svakodnevno sanjarenje podstiče mozak i čini ga budnim. Pored toga, sanjarenje i gluma koje smo praktikovali kroz igru nisu samo dečije aktivnosti, već one razvijaju i inteligenciju.

Popodnevna dremka

Samo 20 minuta odmora može pomoći da se bolje fokusirate na zadatke. Spavanje poboljšava učenje i memoriju i podstiče kreativnost i dobro raspoloženje.

Spontanost

U vodu se ne ulazi milimetar po milimetar, u vodu se uskače! Ako nema daske za uskakanje, može i utrčavanje da posluži. Prisetite se stare dečije izreke – ko poslednji, magarac!

Uživanje

Posmatranje neba kada je oblačno je zanimljivije nego gledanje televizije. A kiša nije nešto što se proklinje, već u čemu se uživa. Prisetite se kako ste kao deca šljapkali po barama. Ako napolju nije baš ružno vreme, navucite kabanicu i gumene čizme i uživajte.

Kontakt sa prirodom

Deca više od svega vole da budu na svežem vazduhu, da trče, skakuću, igraju se u pesku. Jedino tako mogu da izoštre svoja čula i osete svaku sitnicu na koje mi odrasli ne obraćamo pažnju. Isključite telefone, izađite u park i udahnite svež vazduh.

Smejte se!

Deca uvek imaju razlog da se smeju, mada to odraslima deluje previše luckasto. Baš Vas briga šta neko misli, smejte se najobičnijim stvarima koje Vam padnu na pamet. Kad god, gde god.

Deca čine oko 17% stanovništva Srbije. Ima ih preko milion.

Nažalost, mnoga deca u Srbiji žive na ulici, bez krova nad glavom. Ovo je zapravo naša realnost.

Položaj dece u Srbiji je dodatno narušen krizom izazvanom pandemijom KOVID-19, što se posebno odražava na decu iz najosetljivijih grupa – decu sa smetnjama u razvoju, decu migrante, romsku decu, decu koja žive i rade na ulici, decu sa HIV-om/AIDS-om, decu pripadnicima LGBTI populacije, decu iz jednoroditeljskih porodica i porodica bez prihoda ili sa niskim primanjima i dr.

Mnoge porodice se suočavaju sa mnogobrojnim teškoćama, kao što su: nedostatak podrške u zajednici, zatvaranje škola i vrtića, onemogućen pristup uslugama socijalne zaštite i podrške, nemogućnost zadovoljavanja osnovnih životnih potreba i socijalna izolacija.

(Espreso / Porta Mladi)