SEKS OBIČAJI U SRBIJI: Kolektivno, sa svekrom, svastikom i deverom, NEĆE VAM BITI DOBRO KAD ČUJETE ČEGA JE SVE BILO

Srpska kultura i tradicija bogata je običajima koji traju vekovima unazad i koji imaju duboko značenje. Verovatno ne postoji osoba koja ne praktikuje neki od običaja, makar i nesvesno, zato što su oni duboko ukorenjeni.

Ipak postoje i oni koji su manje poznati i koji su se praktikovali samo u oređenim sredinama. Običaji su vezani za različite delatnosti, relacija i odnosa. Među najbizarnijim običajima su svakako seks i svadbeni običaji. Na mnogo njih nas je podsetila serija "Nečista krv".

Ovi običaji se posebno izdvajaju, i može se reći da su najbizarniji:

KOLEKTIVNI SEKS

Ovaj običaj obavljao se u određenim prilikama, a potiče od starih Slovena. U Srbiji se praktikovao u patrijarhalnim seoskim skupinama pčinjskog kraj. U vreme svadbenog veselja, dok se u potpunosti nije oblikovao svadbeni ritual, u svadbenoj ekstazi nije se vodilo računa ko je s kim seksualno opštio.

STRNDŽANJE

Strndžanje predstavlja jedan od najbizarnijih običaja a najprostije rečeno predstavlja milovanje, ljubljenje, maženje između mladića i devojaka koji nisu u vezi. Strndžanje je nastalo još u vreme Turaka a kod nas se najviše upražnjavalo u Negotinskoj krajini. Tada bi se obično stanovnici nekog vlaškog sela našla u pećini u kojoj je gorela vatra, pa bi se svi ljubili i dodirivali. Sve devojke bi isprobale sve muškarce i obrnuto, i svi bi nosili maske. Partneri su se menjali do iznemoglosti.

SNOHAČENJE

Ovaj običaj podrazumeva seks između snaje i svekra. Potiče iz vremena slovenskih zajednica, bio je rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju, gde se prenosio s kolena na koleno. Nastao je, reklo bi se, iz nužde, kada su se maloletni dečaci ženili odraslom devojkom pa je u tom slučaju otac, odnosno svekar, obavljao bračnu dužnost. Snohačenje je postojalo do punoletnosti sina, a često su se rađala deca kao rezultat ovog bizarnog običaja.

SORORAT

U pitanju je brak udovca sa svastikom. Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra.

LEVIRAT

Predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga. I ovaj običaj, kao u slučaju sororata, praktikovao se ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Kod nekih narod, levirat je bio institucija bračnog prava, po kojoj se brat mora oženiti udovicom umrloga, ukoliko on nije imao dece, kako bi se nastavila loza.

MNOGOŽENSTVO

Iako se ovaj oblik bračne zajednice dešavao retko, ipak je zabeleženo nekoliko slučajeva. Ovaj običaj je podrazumevao da muškarac ima pravo da se oženi sa više žena. U Vojvodini su ovi slučajevi zabeleženi još u prvoj polovini 18. veka. Ovaj običaj je bio protiv zakona, pa se svako ko je otkriven, bio kažnjavan. Međutim, bogatim ljudima se gledalo kroz prste kada je u pitanju ovaj običaj.

( Espreso )