ŠTA DO SAD ZNAMO O MAJMUNSKIM BOGINJAMA I DA LI MOGU DA DOĐU DO SRBIJE?

Zdravstvene vlasti u Evropi, Americi i Australiji istražuju ekspanziju majmunskih boginja, retke virusne bolesti koja je bila tipična za područje Afrike. Do sada je potvrđeno oko 80 slučajeva majmunskih boginja u 12 zemalja, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, navodeći da se ispituje još 50 sumnjivih slučajeva.

Nemačka je u petak prijavila prvi slučaj virusa i tako postala još jedna Evropska država koja je identifikovala majmunske boginje, pored Velike Britanije, Španije, Portugalije, Francuske, Italije i Švedske.

SAD i Australija su ove nedelje takođe potvrdile svoje prve slučajeve, a stručnjaci pokušavaju da utvrde osnovni uzrok nedavnog porasta zabeleženih slučajeva.

Iako su pojedini povezani sa putovanjima iz Afrike, smatra se da su se noviji slučajevi infekcije proširili u lokalnim zajednicama i tako povećali rizik od daljeg širenja.

Šta su majmunske boginje?

Ovo je retka bolest uzrokovana virusom boginja majmuna, a deo je iste porodice kao i male boginje, iako je obično manje teška.

Infekcija virusom koji izaziva majmunske boginje počinje slično infekciji virusom gripa. Pacijent ima groznicu, oseća se malaksalo, žali se na glavobolju, iscrpljenost i bolove u mišićima. Pored toga, dolazi i do oticanja limfnih čvorova.

Kako se dobijaju majmunske boginje?

Majmunske boginje se šire kada neko dođe u blizak kontak sa drugom osobom, životinjom ili predmetom zaraženim virusom.

Virus u telo može ući preko povređene kože, respiratornim putem, kroz oči, nos i usta.

Prenošenje sa čoveka na čoveka najčešće se dešava respiratornim kapljicama, ali obično zahteva duži kontakt licem u lice. Dok se prenošenje sa životinje na čoveka može desiti putem ujeda ili ogrebotine.

Majmunske boginje se generalno smatraju polno prenosivom bolešću i mogu se preneti u toku intimnih odnosa.

Slučajevi majmunskih boginja mogu biti i teži, a bilo je prijave i smrtnih ishoda u Zapadnoj Africi.

Ne postoji vakcina za majmunske boginje, ali one koje su korišćene za iskorenjivanje malih boginja su do 85 odsto efikasne protiv majmunskih boginja, tvrde u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Kolike su šanse da se pojave slučajevi u Srbiji?

Pedijatar dr Saša Milićević rekao je za Telegraf.rs da se ovo virusno oboljenje i ranije pojavljivalo ali, kako ističe, "hvala Bogu, uvek daleko od nas". Napominje da su male šanse da ove boginje stignu do Srbije, jer im naša klima ne odgovara, ali ne isključuje mogućnost da letovanja mogu da nam ih donesu.

- S obzirom na to da je u toku velika tranzicija, neka mala šansa postoji da dođu i kod nas, ali ja se nadam da neće. Samo nam još one trebaju, pored adenovirusa, naše konstantne borbe sa morbilima od kojih stalno preti opasnost, a sa druge strane, kod nas sada ima i dosta pacijenata sa varičelom, odnosno ovčijim boginjama - kaže dr Milićević za Telegraf.rs.

Ko je najugroženiji?

Epidemiolog dr Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje rekla je da je vakcina koja je korišćena za iskorenjavanje velikih boginja bila delotvorna i protiv majmunskih.

- Osobe koje su primile ovu vakcinu su zaštićene. U našoj zemlji ona se masovno davala u sklopu iskorenjavanja velikih boginja 1972. kada je izbila velika epidemija.

Ali, s obzirom na to da je prošlo mnogo godina, kolektivni imunitet se smanjio pa su osobe mlađe od 50 godina ugroženije. Godine 2019. proizvedena je treća generacija vakcine koja štiti od obe vrste boginja, ali ona nije u širokoj upotrebi već se preporučuje osobama koje nisu bile eksponirane ovoj bolesti. Ta vakcina u procentu od 85 odsto štiti protiv majmunskih boginja - kaže ona.

(Espreso/Telegraf)