USKORO POPIS STANOVNIŠTVA: Manje popisivača, a posao brži, KAKO TO?

Od poslednjeg popisa stanovništa u Srbiji prošlo je 11 godina. Novi je trebalo da bude lane, ali je pomeren zbog pandemije. Konačno, popisivači kreću na teren 1. oktobra. Pripreme su uveliko u toku, a biće i mnogo novina.

Najznačajnija novina odnosi se na način prikupljanja podataka. Popisivači će, prvi put, umesto papirnih upitnika popunjavati elektronske formulare i za to će koristiti laptopove.

"Druga novina podrazumeva da će popis trajati mesec dana, dok je prethodni trajao 15, i da će biti angažovano manje popisivača", objašnjava načelnica Odeljenja za popis stanovništva u Republičkom zavodu za statistiku Ljiljana Đorđević.

Dodaje da su prednosti koje donose ove organizacione promene u brzini obrade podataka. Na ovaj način preskače se faza unosa podataka, koja je ranije trajala nekoliko meseci. Podaci će biti kvalitetniji jer su u samu aplikaciju ugrađena pravila logičke kontrole (npr. nećete pitati dete od dve godine o ekonomskim aktivnostima). To će ubrzati rad popisivača. Obezbeđena je i daleko bolja zaštita ličnih podataka, jer se oni direktno šalju u bazu, kriptovani su i niko im ne može pristupiti.

U metodologiji popisa nema velikih promena. Po međunarodnim standardima postoje obavezna pitanja koja se odnose na pol, starost, bračni status, državljanstvo, nacionalnu pripadnost, veroispovest, ekonomske aktivnosti...

To je važno zbog uporedivosti podataka sa drugim zemljama. Pored toga biće uključena i pitanja od nacionalnog interesa, a prate se i zahtevi korisnika u međupopisnom periodu, naglašava Ljiljana.

Tako će biti dodato pitanje koje se odnosi na građane Srbije koji su radili u inostranstvu. Tokom prethodnog popisa postavljano je samo pitanje kada su se vratili u zemlju, dok će ovog puta popisivači tražiti podatak kada su otišli iz zemlje, kada su se vratili.

Cilj je da se bolje prate migracije, da se vidi u koju zemlju najčešće odlaze građani Srbije i koliko su se zadržavali.

Na zahtev naučnih radnika uneto je pitanje koje se odnosi na fertilitet. Pitanje o broju biološke dece sada se postavlja i muškarcima, naglašava Đorđević.

U popisu stanovništva ove godine radiće 15.000 popisivača. Javni poziv za prijavu kandidata biće objavljen oko 20. jula.

Da bi neko bio popisivač mora da bude punoletan, da ima završenu najmanje srednju trogodišnju školu, da je državljanin Srbije, da poseduje osnovna znanja o radu na računaru, da nije osuđivan i da se protiv njega ne vodi krivični postupak. Prednost će imati nezaposleni sa višim nivoom obrazovanja.

Za izabrane kandidate predviđena je i obuka. Sve informacije u vezi sa prijavljivanjem mogu se pratiti i na sajtu popis2022.stat.gov.rs.

Ljiljana Đorđević podseća da je cilj i ovog popisa da dobijemo preciznu sliku o tome koliko nas je, kakva je teritorijalna distribucija stanovništva, koja su nam sela opustela, koliko smo stari, u kakvim uslovima živimo, čime se grejemo...

"Preliminarne rezultate koji sadrže broj popisanih stanova, lica i domaćinstava imaćemo već do kraja novembra, a konačni rezultati, po raznim obeležjima, biće sukcesivno objavljivani od proleća 2023. godine", naglasila je.

Prema rezoluciji UN sve zemlje članice imaju obavezu da od 2015. do 2024. godine sprovedu najmanje jedan popis.

Većina zemalja EU uradila je to 2021. Iako je i Srbija trebalo da to učini prošle godine, još uvek smo u propisanom okviru i činjenica da ćemo se popisivati ove godine ništa ne remeti, zaključuje Ljiljana.

( Espreso / Rts )