OBUKLA SAM SE KAO KONSTRAKTA ZA 1.895 DINARA, KOŠULJU PLATILA 350, LAVOR 100 DINARA: Svaka sličnost je NAMERNA FOTO

Ana Đurić Konstrakta, je naša ovogodišnja predstavnica na 66. takmičenju za "Pesmu Evrovizije" u Torinu, i nastupaće večeras, pod rednim brojem 3, sa numerom "In corpore sano".

Konstrakta je privukla veliku pažnju svetske javnosti ne samo zbog numere koju izvodi već i zbog stajlinga i celog nastupa i koreografije.

Naša predstavnica kada je prvi put nastupila pred domaćom publikom nosila je belo medicinsko odelo, a za potrebe koreografije nosila je peškir i lavor.

Nakon pobede na "Beoviziji", upitana je o komentarima zbog čega kupuje i oblači jeftine stvari, a njen odgovor bio je neočekivan.

Na pitanje o brojnim spekulacijama da li kupuje jeftine stvari od 300 dinara, kroz smeh je odsečno odgovorila:

Dobro, da, jeste. Ne podržavam bespotrebnu potrošnju, zaista. Mislim da jako često zalazimo u to. Pogubiš se, a nema potrebe. Nije moguće izdržati dan sa 1000 dinara, ali sve je stvar treninga. Mislim da imamo utisak da su nam potrebne neke stvari koje zapravo i nisu. Pa kad se promisli, dože se ipak u neku drugu poziciju - zaključila je.

Isto tako, govorila je i o odeći koju nosi na nastupu:

- Neću je menjati. To je koncept. Lavor sa "Kupujem prodajem" i pet peškira... a da i sapun - dodala je ona.

Ova Konstraktina izjava inspirisala nas je da pokušamo da se obučemo kao ona za nastup i to sve po najnižim cenama. Reporteri Espresa krenuli su u obilaske second hand radnji kao i kineskih robnih kuća i zaista po niskim cenama pronašli smo sve što smo tražili.

KOLIKO KOŠTA KONSTRAKTIN STAJLING

Bela košulja 350 dinara

Bele pantalone 400 dinara

Lavor 100 dinara

Peškir 95 dinara

Sapun 50 dinara

Što se tiče nakita, cene prstenja su različite, a sve ukupno smo platili 700 dinara.

Minđuše 200 dinara

Na kraju, kompletan Konstraktin autfit izašao nas je 1.895 dinara.

Ipak, Konstrakta će večeras nastupati u belom odelu, drugačijem od onoga koje je nosila na Beoviziji. Njen beli kimono predstavlja neobičnu lekarsku uniformu - pesma umetnice ukazuje na probleme u zdravstvenom sistemu.

Bela nosi simboliku čistote, nevinosti, harmonije. Takođe, može predstavljati i uspešan početak, ali i hladnoću i sterilnost. Smatra se da je bela boja svetlosti i da donosi sreću i pozitivnu energiju. Tumači boja povezuju belu sa pozitivnom energijm i energetskim štitom - to je boja koja zrači dobrim vibracijama.

Konstrakta je na nastupu u Beogradu nosila cveće sa leve strane, a ovoga puta tu se nalazi srce - simbol ljubavi i života. U pesmi "In corpore sano" srce se provlači kroz sledeće stihove:

"Velika je sreća što postoji Autonomni nervni sistem Ne moram kontrolisati otkucaje srca Srce kuca, srce samo kuca Letnjeg dana jarke boje Suknje moje na mom telu Suknje moje, pas i ja Šetamo nas dvoje, brojimo korake Suknja ide oko noge moje Mi šetamo i to je sve I ne mora bolje, srce samo kuca Dajem poverenje, neka samo kuca Dajem poverenje, neka kuca, neka dišem Bože zdravlja, Bože zdravlja, Bože zdravlja Nemam knjižicu"

Pogledajte kako to izgleda.

Izbor za najbolju pesme Evrope jedno je od najpopularnijih muzičkih takmičenja na svetu. Ove godine u Italiji, u Torinu, održava se 66. festival lakih nota i komplikovanih nastupa, a sve je počelo sredinom prošlog veka.

Prva Evrovizija održana je 24. maja u švajcarskom Luganu 1956. godine. Osmišljena je po uzoru na San Remo, a na festivalu učestvuju izvođači iz brojnih zemalja čiji su nacionalni televizijski emiteri aktivni članovi Evropske radiodifuzne unije. Prva Evrovizija ostaće upamćena po tome što se na njoj takmičilo samo sedam zemalja koje su izvodile po dve pesme.

Takmičenje je poznato po lagano orkestriranoj pevljivoj pop muzici, ranije šlagerima, a u poslednjem periodu po elektro-pop i dens-pop numerama. Na Evroviziji je ipak izveden veliki broj pesama najraznovrsnijih žanrova na više od 50 različitih jezika, a neki učesnici su smišljali i posebne jezike ne bi li se što bolje plasirali.

Na Evroviziji su do sada makar jednom učestvovale 52 zemlje. Svi aktivni članovi Evropske radiodifuzne unije dobijaju poziv za učešće svake godine, dok pridruženi članovi, kao što je Australija, moraju da dobiju specijalnu pozivnicu kako bi učestvovali. Zemlje aktivnih članova moraju pripadati Evropskom radiodifuznom prostoru ili biti članovi Saveta Evrope.

Takmičenje je svake godine raspoređeno u tri večeri. Prve dve su polufinalne, a na velikom finalu direktno učestvuju zemlje osnivačice: Velika Britanija, Nemačka, Italija, Španija i Francuska.

Ovaj muzički festival održavan je svake godine od 1956, osim 2020. godine kada je takmičenje otkazano zbog pandemije koronavirusa. Pesma Evrovizije je 2015. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao godišnji takmičarski televizijski program koji se najduže emituje, kao i najgledaniji nesportski program na svetu, čije se procene gledanosti širom sveta procenjuju na oko 200 miliona gledalaca. Osim u Evropi, ovaj program je putem radija i televizije prenošen i u zemljama na svim drugim naseljenim kontinentima. Prvi put je 2015. godine šou prenošen uživo putem Jutjub kanala, a snimak takmičenja se od 2019. prikazuje na striming servisu Netfliks.

Srbija je kao organizator postavila rekord u broju zemalja učesnica koji je nekoliko godina kasnije izjednačen, ali još nije oboren. Na Pesmi Evrovizije 2008. godine u Beogradu učestvovale su 43 zemlje, a 2011. i 2018. je taj rekord izjednače.

U nastavku pogledajte kratak deo Konstraktinog nastupa sa priprema u Torinu:

Bonus video:

(Espreso)