JEDNO DETE MOŽE DA IMA ČAK 5 RODITELJA: Doktorka Ana objasnila kako je to moguće
Ana Mitrović Jovanović, Foto: Printscreen RTS

SUROGAT

JEDNO DETE MOŽE DA IMA ČAK 5 RODITELJA: Doktorka Ana objasnila kako je to moguće

U Srbiji živi nekoliko stotina dece koju su rodile surogat majke u Ukrajini, Bugarskoj, Češkoj i Indiji

Objavljeno:
  • 40

Rat u Ukrajini pokrenuo je i priču o surogat majkama i da li se među bebama u prihvatilištima nalaze i one koje su parovima iz Srbije rodile zamenske majke. Prof. dr Ana Mitrović Jovanović, predsednica Republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju, kaže za RTS da se još uvek ne zna kako će ti parovi, koji eventualno imaju trudnoću kod surogat majki u Ukrajini, dobiti decu. Navodi da Srbija još nije dozvolila surogat materinstvo, da je mnogo dilema, ali da je želja da se pomogne svima.

U Srbiji živi nekoliko stotina dece koju su rodile surogat majke u Ukrajini, Bugarskoj, Češkoj i Indiji. Rođeni su i mališani uz pomoć banke reproduktivnih ćelija iz Danske, koja je najveći izvoznik reproduktivnog materijala i koje iz milošte nazivaju "viking bebama".

Zakon nikad ne može predvideti sve okolnosti koje se mogu desiti kao što je sada rat u Ukrajini. Samim tim se nameće i pitanje da li se među bebama u prihvatilištima nalaze i one koje su parovima iz Srbije rodile zamenske majke.

Ana Mitrović Jovanović, načelnica Dnevne bolnice u Klinici "Narodni front", podseća na sličnu situaciju od pre nekoliko godina kada je bio zemljotres u Nepalu, kada su tamo surogat majke nosile decu za neke parove iz Srbije.

Tada su neki roditelji ostali bez dece, jer su neke surogat majke poginule ili izgubile bebe zbog stresa.

"U ovakvim okolnostima šta će se desiti i kako će parovi koji eventualno imaju trudnoću kod surogat majki u Ukrajini dobiti decu, još uvek ne znamo", ističe Mitrović Jovanovićeva.

1 / 7 Foto: Profimedia

Da li podržavati donaciju ili surogat

Objašnjava da Ustav u Srbiji predviđa da se majkom zove žena koja je rodila dete i da je po toj analogiji dozvoljeno da se rade donacije i da se porađaju žene koje ostvare svoju trudnoću vantelesnom oplodnjom sa doniranom jajnom ćelijom.

"Mi njoj objašnjavamo, da bez obzira što je genetika tog embriona, te buduće bebe, zapravo genetika njenog supruga i neke donorke, da to što se plod razvija u njenom telu, u njenom uterusu, zahvaljujući uticaju tzv. epigenetike će imati i od nje izvesne fenotipske karakteristike, odnosno može čak i da liči na nju. To sada kada vratimo na teren surogat, onda jedno drugo isključuje. Da li ćemo da podržavamo donaciju ili ćemo podržavati surogat", ukazuje doktorka.

S druge strane, ističe da su onda ugrožene i stavljene u drugi plan žene koje nisu krive što su se rodile bez materice ili su je izgubile zbog neke intervencije i bolesti.

Onda su one, navodi, oštećene, jer njihov reproduktivni potencijal postoji, one imaju jajnike, jajne ćelije, muža, partnera s kojim mogu da imaju vantelesnu oplodnju i da naprave embrion, ali da se taj embrion nema gde da vrati.

U tom slučaju jedino bi surogat materinstvo to obezbedilo, precizirala je ona.

Napominje da je pre nekoliko godina bilo pokušaja da se radi transplantacija materice, čak je i u Srbiji urađena, i rođena je beba. Međutim, to je dosta komplikovana procedura i nije nigde u svetu zaživela kao rutinska.

Kada je plod genetski definisan

Objašnjava da je, ako je jajna ćelija od majke koja rađa i njenog partnera, onda taj plod genetski apsolutno od roditelja.

"Znači ako se žena rodila bez materice a ima jajnike, njena jajna ćelija i spermatozoid njenog muža prave jedan embrion koji se vraća trećoj osobi. Genetika je od tih roditelja, ali postoji i epigenetika. Žena noseći tu trudnoću epigenetskim faktorima utiče na taj plod, znači epigenetika postoji i kod donacije i kod surogata", istakla je ona.

Pojašnjava da kada je žena trudna, ona saživi s tom trudnoćom, veže se apsolutno, a strogim zakonskim procedurama u zemljama gde je dozvoljeno surogat materinstvo mora da potpiše da se odriče na porođaju tog deteta.

Zbog toga, ukazuje, postoje određene traume tih majki koje nose decu, jer se vežu pa ne žele posle porođaja da daju decu.

Jedno dete može da ima čak pet različitih roditelja

Naglašava da u toj oblasti pravnici i etika veoma dolaze do izražaja, jer u savremenoj medicini jedno dete može da ima čak pet roditelja.

"Može da ima donora oca, donora majku, surogat ili biološkog oca s doniranom ćelijom ili majku biološku, a doniran spermatozoid. Znači, to je sada kombinatorika da jedno dete može da ima pet različitih roditelja", naglasila je doktorka.

Navodi da Srbija nije poslednjim zakonom iz 2017. godine dozvolila surogat materinstvo, ali da je bilo reči da će 2019. doći do nekih izmena.

Kaže da Republička stručna komisija nije bila jednoglasna zato što u želji da se svima pomogne morate i da vagate, da ne bi bilo zloupotreba, to nije dozvoljnjno.

"Kada neko nosi tuđe dete, taj je u riziku, ako joj se desi komplikacija tokom trudnoće i porođaja i dete umre, jer se ne može sve predviđeti i izbeći i najgore scenarije. Mnogo je tu dilema, a opet tu zaista želimo da pomognemo svima, jer žene koje nemaju matericu nisu zato krive i njima treba pomoći, jer one imaju realno opravdan biološki potencijal", zaključila je Mitrović Jovanovićeva.

(Espreso / RTS)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media