OVO SU 4 NAJOTROVNIJE PEČURKE U SRBIJI: Evo kako da ih razlikujete od jestivih! (FOTO)

Pupavka, panterovka, muhara i haringača četiri su od 30-ak najotrovnijih pečuraka u Srbiji, a neke od ovih ako se pojedu mogu biti smrtonosnije i od ujeda kobre.

Diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva Valjevo kažu da su ove četiri vrste otrovnih gljiva i najčešće na našem području.

- Otrovnih pečuraka u Srbiji brojčano nema mnogo, ali su veoma česte i ima ih svuda, i ima ih i u proleće, i u leto i u jesen. Te najopasnije su po pravilu i najlepše, i imaju i kratku suknjicu. Veoma često toliko lepo izgledaju da vam sama ruka ide ka njima, dakle, lepih se, kao i u životu, treba čuvati - kaže Tomić. Od svih otrovnih pečuraka, najviše se treba čuvati zelene pupavke, jer ukoliko dođe do trovanja sa njom, ono može da se završi smrću.

- Jedan šešir pupavke je dovoljna smrtna doza za tri čoveka. Njoj je slična zelena zeka i umesto nje se lako može ubrati zelena pupavka. Takođe, bela pupavka i divlji šampinjon su isti kad se pogledaju odozgo. Ali, zelena pupavka uvek ima bele listiće, a šampinjoni nikada nemaju bele već su u mladosti oni prvo rozikasti, a sa starošću polako tamne i budu kao čokolada - objašnjava sagovornik.

S obzirom na to da naš narod dosta bere i lisičare i vrganje, pitamo ga sa kojim pečurkama otrovnicama se oni mogu pomešati.

- I vrganji i lisičare pripadaju manje rizičnim gljivama. Naime, sve gljive koje imaju sunđer odozgo, manje su rizične. Vrganji, eventualno, mogu da se zamene sa ludarom, ali ko je jednom sakupljao vrganje on neće pogrešiti. A, što se tiče lisičarki, one se često mešaju sa zavodnicama, ali ko nauči kako one izgledaju, takođe, neće pogrešiti - priča Tomić.

On ističe da je prilikom branja gljiva, neophodan oprez jer pravilo kod sakupljanja ne postoji. Naime, mora se poznavati svaka pečurka i u nju biti ne 100 nego 200 odsto siguran.

- Gljivama se češće truju oni koji misle da ih poznaju nego početnici. Ljudi najčešće greše, jer gledaju samo boju šešira, ili ako je lepa i ne menja boju, ili misle da nije otrovna, jer ih godinama beru na istom mestu. Sve su to greške. Naime, ne truju se početnici, već se truju oni koji misle da znaju i postali su sigurni u sebe. U stvari, svaki detalj iz literarute treba da se složi, počev od drške, preko šešira, mesa, boje, do oblika i staništa. Ljudi uglavnom gledaju kakva je boja šešira a ona i te kako može da varira u zavisnosti od vremena. Problem je u tome što ljudi postaju lakomisleni i lako reskiraju život - objašnjava sagovornik.

Simptomi trovanja pečurkama, razlikuju se u zavisnosti od toga koja se vrsta konzumirala.

- Ako je osobi odmah muka i povraća, to su one najblaže pečurke. Međutim, sve što inkubacioni period duže traje, reč je o daleko opasnijim. Može proći nekoliko dana bez simptoma, ali kada se jave pada se u komu i tada je već kasno. Kod trovanja zelenom pupavkom javlja se takozvani faloidni sindrom, zbog čega i ako se osobi na Vojnomedicinskoj akademiji promeni cela krv, teško joj se spasava život - kaže Tomić.

Na kraju, on dodaje da, ako neko oseti simptome trovanja, prvo treba da izazove povraćanje, a onda da se obrati lekaru. Uzorak pečuraka koji je osoba jela, takođe treba odneti lekaru.

Gljivari upozoravaju da kiše koje padaju ovih dana, veoma pogoduju rastu pečuraka.

(Espreso / Telegraf)