OVO JE JUGOSLAVIJAAAA! Na današnji dan formirani su BALKANSKI SPARTANCI, najjača vojna jedinica u istoriji!

Nisu imali ništa, a onda su došli nacisti i izdajnici, i hteli su da im uzmu dušu i čast. E to nisu dali. 1.200 proletera, ljudi bez zemlje, bez imovine, bez imena, bez odeće, bez obuće, digli su se na oružje i pustili krv Hitleru. Takav bezobrazluk nije zabeležen u Drugom svetskom ratu. Takvo junaštvo nije viđeno u Drugom svetskom ratu.

Imamo čast da su ovi junaci, kakvih ni pre ni posle nikad više nije bilo, bili naši dedovi i pradedovi. A danas se stidimo te časti.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Divimo se junaku Leonidi i njegovom odredu od 300, koji u Termopilu zaustaviše persijski gnev. Oni su danas naši heroji, heroji planete.

Otelotvorenje junaštva, muškosti, hrabrosti.

U isto vreme, ovde, na ovoj zemlji natopljenoj krvlju, leže kosti još većih heroja, ljudi koje je istorija zaboravila. Što je gore, zaboravili su ih i prezreli njihovi sinovi, unuci, praunuci.

Slava herojima

A kako je slavna njihova priča...

Prva proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada je formirana 21. decembra 1941. godine u Rudom, malom mestu na tromeđi Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine. Formirala ju je Komunistička partija Jugoslavije, na čelu sa Josipom Brozom Titom.

Na dan formiranja ova slavna brigada imala je šest bataljona - četiri iz Srbije i dva iz Crne Gore. Ukupno 1.200 boraca. Prvi komandant brigade bio je legendarni Koča Popović, jugoslovenski Leonida.

U toku svog slavnog vojevanja, Prva proleterska brigada je prešla više od 20.000 kilometara. U njenim redovima bilo je oko 22.000 ljudi iz cele Jugoslavije. Od tih 22.000, poginulo je, ranjeno ili nestalo više od 7.500 ljudi. Dala je 83 narodna heroja.

Igmanski marš

Krajem decembra 1941. godine, Prva proleterska brigada je prešla u istočnu Bosnu, da bi se borila protiv višestruko nadmoćnijeg neprijatelja. U toku Druge ofanzive, od 17. do 23. januara 1942. borila se na Pjenovcu, kod Rogatice, Vareša, Han Pijeska i Bijelih Voda. U jednom trenutku je doneta odluka da se izvede marš preko planine Igman, kako bi se sakrili od pogleda neprijatelja. Temperatura je bila -32 stepena. Temperatura na kojoj ništa živo više nije živo.

Osim proletera.

Prethodnica kolone je izbila u podnožje Igmana 27. januara, oko 22 časa.

Brigada je krenula uz Igman. Put uz Igman bio je, za pojmove nas koji živimo u luksuzu, nezamisliv. Vodio je koso uz jednu stranu, a zatim skreće gotovo vertikalno uz brdo. Put je bio zaleđen, a led pokriven slojem snega. Ljudi su se klizali, padali, ustajali, puzali... Brigada očajnika, rešenih da pobede đavola. Konji, potkovani starim potkovicama, padali su, rzali, borci su ih podizali...

Sve na -32. Temperatura na kojoj bi 99% nas stalo, zaplakalo i umrlo sledećeg momenta, sa suzama okamenjenim na obrazima.

Naši dedovi, heroji? Oni su nastavili. Prsti na nogama su im se raspadali, ali oni su nastavili. Poskidali su opremu i oružje s konja, i vukli konje uz strminu.

Da bi oslobodili državu, doneli slobodu. Da bi ih se 70 godina kasnije unuci odrekli.

Neki borci s kraja kolone, nisu mogli da podnesu veliki mraz. Ušli su u neke kuće na obodima Igmana, da se ogreju. Ovo je bilo kobno. Otopio im se sneg sa obuće, sneg koji ih je čuvao od pakla. Čim su izašli iz kuća, cipele i noge su im se okovale ledom. Prsti na nogama su im bili uništeni, zamrznuti zauvek na -32.

Onima koji su na uzbrdici posrtali, padali, vukli konje, smrzli su se prsti na rukama.

Sa Igmana su se videla svetla u Ilidži, Rajlovcu, Sarajevu. Svetla koja su grejala nemačke okupatore.

Ne još dugo.

Čelo kolone je stiglo oko 8 časova ujutru na Veliko polje. Čekao ih je štab partizansko-četničke Igmanske čete (tada su još sarađivali). Borcima su dali da pojedu nešto, pomagali su im da skinu zamrzlu obuću, masirali im zamrznute udove. Glavnina kolone nastavila je marš i u 11 sati stigla u Presjenicu, posle 19 sati neprekidnog hoda na temperaturi od -32 stepena.

Mnogi su ostavili kosti na Igmanu. Mnogi stopala, šake.

Nemci nisu mogli da veruju da je brigada, koja im je bila trn u oku, nestala, pobegla iz obruča. "To nije moguće". "Ljudska bića ne mogu da pređu planinu na toj temperaturi".

I ne mogu. To mogu samo heroji. Oni iz legendi, o kojima se snimaju filmovi.

Oslobađanje Bosne

Posle igmanskog herojstva, Brigada je nastavila da oslobađa Bosnu i Jugoslaviju. 24. juna 1942. godine krenuli su u pohod na Bosansku krajinu. Vodili su borbe na pruzi Sarajevo-Mostar, oslobodili su Konjic 8. avgusta 1942, tukli se oko Bugojna, Duvna i Šujice, za oslobođenje Livna... Sedmog oktobra 1942. godine učestvovala je u oslobođenju Ključa.

U sastav Prve proleterske divizije ušla je 1. novembra 1942. godine. U noći 19/20. novembra 1942. uništila je neprijateljsko uporište Sitnicu; u noći 25/26. novembra oslobodila je Jajce. U decembru je oslobodila Skender-Vakuf i Kotor-Varoš i područje Jošavke. U januaru je oslobođen Teslić, pa Prnjavor.

Bitke na Neretvi i Sutjesci

U Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi Brigada se prebacila sa sektora Banje Luke na železničku prugu Sarajevo-Mostar. Posle forsiranja Neretve u nastupanju Glavne operativne grupe NOVJ na istok, brigada od 15. do 17. marta razbija četničke snage kod Glavatičeva, na Lipeta planini i kod Kalinovika. Krajem marta izbila je na Drinu, vodila je žestoke borbe za Kapak i Krčino brdo. Potom razbija delove italijanske divizije „Taurinenze“. Krajem aprila vodila je žestoke borbe kod Goražda sa 369. nemačkom divizijom.

U bici na Sutjesci prvih dana Brigada vodi borbe sa Prvom nemačkom brdskom divizijom na sektoru Bijelo Polje, Mojkovac, Šahovići. Zatim štiti Centralnu bolnicu i zatvara pravac Foča-Čelebić. 21. maja kod Čelebića razbija 13. domobransku pukoviju.

Do 6. juna vodila je borbe u dolini Sutjeske, a 8. juna je izbila na Zelengoru. Jurišem na Balinovcu, 10. juna 1943. godine, brigada je probila neprijateljski obruč na Zelengori, a dva dana kasnije probila je novi obruč na komunikaciji Kalinovik-Foča. U septembru dejstvuje u Dalmaciji, a u oktobru i novembru na širem području Travnika.

Kraj rata

U zimu 1943/1944. godine i u proleće 1944. godine jedinica dejstvuje oko Jajca, Mrkonjić grada i Gerzova. Bore se oko Drvara, Mrkonjić grada i Glamoča. Iz zapadne Bosne kreću za Sandžak, gde vodi borbe u avgustu 1944. godine. 23. avgusta počinje prodor u Srbiju. Pobeđuju Bugare na Palisadu i četnike na Jelovoj gori, kod Karana, Kosjerića i Varde. Oslobođeni su Bajina Bašta, Valjevo i Ub. Oslobađaju i Beograd, zajedno sa Crvenom Armijom. Sremski front su probili 12. aprila 1945. godine.

Poslednja slavna borba vođena je za oslobođenje Zagreba, u koji ulazi 9. maja 1945. godine. U inat izdajnicima ustašama.

Slava, junaci!

Među 22.000 boraca Brigade našla su se neka od najslavnijih imena u istoriji Južnih Slovena. Junaci bez premca. Pominjemo ih kako bismo ih slavili, jer njihove kosti to zaslužuju. Ako su neki od vaših dedova i baba među njima, budite ponosni:

Milan Antončić Velebit Krsto Bajić Hamid Beširević Ante Bilobrk Edo Blažek Miloš Bobičić Dragoljub Božović Žuća Božo Božović Nikola Bubalo Savo Burić Rade Vilotijević Vića Dimitrije Vojvodić Đoko Vojvodić Jovan Vučković Miloš Vučković Đuro Vujović Špiro Vujović Bogdan Vujošević Dušan Vujošević Jovan Vukanović Radovan Vukanović Đoko Vukićević Radovan Gardašević Vojislav Grujić Boško Dedejić Pop Đura Dimitrijević Spasoje Dragović Momčilo Dugalić Ljubomir Živković Španac Živko Živković Komnen Žugić Vuksan Đukić Milan Ilić Čiča Pavle Jakšić Mirko Jovanović Zdravko Jovanović Olga Jovičić Rita Jovo Kapičić Filip Kljajić Fića Miloš Komatina Dušan Korać Danilo Lekić Španac Risto Lekić Đuro Lončarević Šerif Lojo Nikola Ljubičić Radoje Ljubičić Živan Maričić Vojo Maslovarić Savo Mašković Miloje Milojević Danica Milosavljević Milosav Milosavljević Radisav Nedeljković Raja Gojko Nikoliš Siniša Nikolajević Mirko Novović Dragan Pavlović Šilja Blažo Popivoda Koča Popović Voja Radić Milan Raspopović Ante Raštegorac Vladimir Rolović Milan Simović Momčilo Moma Stanojlović Mijalko Todorović Pero Ćetković Miodrag Urošević Artem Milan Šarac

Danas se u Rudom nekadašnja ulica Prve proleterske brigade zove ulica đenerala Draže.

(Espreso.co.rs)