DR RADOSAVLJEVIĆ O RAKU: Dobro obratite pažnju na NJEGOVE REČI

Teško je danas proceniti da li će rak za 20 godina postati hronična bolest, ali direktor Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju dr Davorin Radosavljević smatra da se može očekivati kvalitativan pomak u njegovom lečenju.

U međuvremenu, lečenje raka hemioterapijom polako odlazi u istoriju pred novim metodama i lekovima, a pacijentima u Srbiji dostupan je veliki broj tih medikamenata.

Da li će sa novim lekovima i metodama lečenja za, recimo, 20 godina rak postati hronična bolest?

- Sve vremenske prognoze su do sada omašile, ali kada se steknu uslovi... Hemioterapija je kao jedina metoda trajala 50 godina, pa je ustupila mesto boljoj metodi. A neko je mislio da će posle 20 godina biti nađeno nešto bolje od hemioterapije. Ali stvari se ubrzavaju. I mislim da je odrednica od 20 godina dovoljno dug period da se može očekivati novi kvalitativni pomak.

Pandemija kovida je pri kraju. Bilo je problema u otkrivanju tumora u ranoj fazi. Koliko se to odrazilo na broj novoobolelih?

- Više se odrazilo na veličinu tumora kod odmaklih bolesti. To znači da je kovid usporio raniju ili pravovremenu dijagnostiku. Svetske procene su da je usporena dijagnostika bila kod oko 30 odsto pacijenata. Verovatno to možemo da kažemo i za Srbiju.

Da li se povećala stopa smrtnosti od tumora u toku kovid pandemije?

- Teško je reći. Mi smo sve vreme radili tokom pandemije. Hemioterapija, radioterapija i hirurgija su radile bez prekida i u punom obimu posla. Radimo više nego ikada. Teško mi je da poverujem da je smrtnost porasla. O tome ćemo imati podatke za dve-tri godine. Moja procena je da nije.

A šta možemo mi da učinimo?

- Ljudi treba da malo promene životni stil. To znači da generalno više brinu o zdravlju i da najrizičnije faktore, poput pušenja, probaju da uklone. Dakle, u preventivi leži spas od onkologije. Ne može se dovoljno naglasiti značaj ranog otkrivanja raka. A drugi deo priče su novi lekovi koji treba da pomognu onima koji imaju odmaklu bolest. Ali i osluškujte svoje telo! Malo preventive, redovnih pregleda, lekovi stižu... sve to zajedno će promeniti sliku onkologije nabolje. A da li će potpuno eliminisati smrtnost? Pa, to nije moguće. Hipertenzija odnosi hiljade života svakoga dana, ali stigma jeste nad onkologijom. Moramo svi malo da se potrudimo da tu stigmu otklonimo.

Kažete da je hemioterapija pola veka jedan od glavnih načina lečenja, ali da li je s pojavom novih lekova postala prevaziđenja?

- Jeste, ali imate tumore, kao što je kod pankreasa, gde još nema ni biološkog ni imunološkog leka koji je efikasan. Ali, recimo, kod karcionoma pluća, ako imate bilo kakav mehanizam da date nešto osim hemioterapije, daćete. I dajemo.

Koliko se koriste novi lekovi u Srbiji?

- U skladu sa mogućnostima sistema.

Šta to znači?

- Pa, koliko dobijete novca da se proširi lista inovativnih lekova. Ali stalno dolaze novi lekovi, a mi "plivamo" da uhvatimo ono što je najbolje. Većinom uspevamo.

Da li to znači da mi imamo većinu modernih lekova za lečenje kancera?

- Da, preko 50 odsto.

A šta je sa tih drugih 50? Je l' problem u ceni, jesu li oni skupi?

- Lekovi za masovnu upotrebu kod naših onkoloških pacijenata mogu da koštaju od 2.000 pa do 5.000 evra po pacijentu na mesečnom nivou. To nije jeftino, ali je RFZO izdvojio 5,8 milijardi dinara za nove lekove za 2022. godinu. Tu su ušla tri leka za karcinom dojke, tri za karcinom debelog creva, lekovi za karcinog bubrega, štitaste žlezde, protiv mučnina i povraćanja, za hematološka oboljenja, hroničnu leukemiju...

S obzirom na te nove lekove, da li se smanjuje broj operacija?

- Ne. Hirurško lečenje je najčešće dobro promišljeno, i preporučeno hirurško lečenje je najčešće najbolji i najbrži put ka izlečenju, jer podrazumeva najraniji stadijum bolesti.

Koliko se procentualno obolelih od raka u Srbiji izleči u potpunosti, a koliko njih premine?

- Imamo samo neke podatke. Na primer, petogodišnje preživljavanje za karcinom dojke u Sloveniji je između 85 i 90 odsto. Kod njih je odziv na mamografiju 60-70 odsto. Kod nas je 15 odsto. Otkrivaju se mali tumori kod nas, ali onih vrlo vidljivih je previše. I to ne zavisi od obrazovanja žena ili opštine gde žive. Kod nas je preživljavanje 50-60 odsto.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)