SRPSKE JABUKE OVE GODINE PUTUJU I DO INDIJE: Darko je još ranije prekinuo saradnju sa Rusima, gledali svaku PECKU!

Trenutna situacija u Ukrajini stvorila je velike probleme voćarima u Srbiji, jer godinama unazad velike količine jabuka, trešanja, jagoda plasirane su na rusko i tržište EU. Privredna komora Srbije razmatra mogućnosti izvoza srpskog voća u druge zemlje, a u opticaju su UAE, Saudijska Arabija, Maroka, Egipta, ali i daleka poput Indije. Voćara iz Čačka, Darka Topalovića, ovi problemi su donekle zaobišli jer je on još pre par godina odlučio da kupcima iz Rusije kaže ne.

"Godinama unazad sam poslovao sa Rusijom, ali tu je vrlo često dolazilo do brojnih problema. Iz godine u godinu postajali su sve rigorozniji, počeli da gledaju i najsitniju pecku na jabukama i dešavalo se da vrate pune kamione robe. Zato sam odlučio da svoje voće ivozim kako na domaće, tako i na neka daleka tržišta koja su se u poslednjih godinu dana pojavila kao opcija. Sve su prilike da će moje voće po prvi put završiti i u Indiji. Pregovori su u toku, a u pitanju je izvoz uglavnom crvene sorte jabuka", kaže za RINU Darko koji u selu Miokovci ima hektare pod zasadima.

Voćari se uzdaju u dobru otkupnu cenu jabuka jer godinama unazad na drugim vrstama poput kajsija i šljiva nemaju računicu, već su otišli u debeo minus. Ono što jedino priželjkuju jesu povoljni vremenski uslovi, jer vrlo često grad desetkuje veliku količinu roda.

"Zbog loših vremenskih uslova dešava se da imamo manje prve klase, pa dosta robe ode u preradu. Ono što je prva klasa ide u hladnjače. Prošle godine kod onih koji su pravilno primenjivali agrotehničke mere i imali protivgradnu zaštitu rod je bio nikad bolji", kaže Topalović.

Iako su do sada vrata istočnih zemalja bila otvorena samo za jagodičasto voće, najviše maline a zatim i kupine, sve su prilike da će po prvi put tim stazama krenuti i crveni delišes iz čačanskog kraja. Iz PKS navode da se razmatra veći izvoz srpske robe i a tržište golfskog zaliva.

Prema poslednjima statističkim podacima U Srbiji se jabuka uzgaja na 28.000 hektara, a godišnja proizvodnja zavisno od vremenskih uslova i primenjenih agrotehničkih mera, je oko 500.000 tona.

(Espreso / RINA)