ŠTA ĆE SE DESITI AKO DRŽAVNA MATURA ZAMENI PRIJEMNI ISPIT? Ovo su FAKULTETI rekli za NOVI MODEL UPISA NA STUDIJE

Uvođenja državne mature, kojom bi svi srednjoškolci bili oslobođeni polaganja prijemnog ispita na fakultetima, odlagano je prethodnih godina iz raznih razloga, međutim, kako se datum realizacije ove ideje konačno približio, i skoro je sigurno da će važiti od sledeće godine, ponovo se javila dilema da li je po Zakonu ostaviti maturantima samo ovu mogućnost upis na Univerzitet?

Iako su srednje škole oduševljene ovo idejom, i smatraju da se ovim ide u korak sa razvijenim zemljama i po modernom sistemu, mnogi fakulteti su već izrazii svoje neslaganje i obrazložili argumente zašto ne žele da se sistem menja.

Fakulteti "za" i "protiv"

Dok prosvetne vlasti tvrde da će velika matura biti jedina ulaznica, pojedini dekani smatraju da fakultetima treba ostaviti mogućnost da organizuju i prijemne ispite.

Ja mislim da je Državna matura od esencijalnog značaja za kvalitet ili deo kvaiteta obrazovanja u Srbiji. Mislim da treba poraditi a što pre krene projekat realizacije "Velike mature" a to znači nakon srednje škole. Moguće je da zbog nekakvih problema napraviti jedan prelazni period da samo oni fakulteti gde je interesovanje veće od ponuđenih mesta eventualno naprave i prijemni ispit. Ali je suština da matura nije zamena za prijemni ispit - kaže za "Blic" dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Radivoje Mitrović.

On kaže da je moguće da ipak ostane i prijemni ispit ali ističe da bi idealno bilo da se uradi kvalitetna matura tako da za prijemnim ispitom ne bude potrebe.

- Moguće je da ostane i prijemni ispit ali ja ipak mislim da bi idealno bilo uraditi tako pouzdanu i kvalitetnu maturu, tako da ona pre svega svedoči po kvalitetu učenja deca nakon srednje škole, i da ona bude tako dobra da se onda isključuje potreba za prijemnim ispitom. Ali pošto u ovom periodu imamo razlike, čak i gimnazija među sobom i regionalnih gimnazija onda jako dobro znam da pojedini fakulteti insistiraju da još neko vreme ostane i prijemni ispit. Ali zaista, mi, pre svega u visokom obrazovanju, moramo da shvatimo da je u našem interesu da projekat Velike mature što pre zaživi i iz njega će proisteći svi problemi i defekti ocenjivanja u pojedinim školama, i te probleme ne smemo gurati pod tepih nego razgovarati o njima i nalaziti rešenja, ne optužujući nikog - kaže dekan.

Sagovornik Blica objašnjava da tek sada nakon dve godine kombinovane nastave, i delom onlajn nastave još dramatičnije iskaču problemi nedovoljnog znanja i pogotovo razumevanja i funkcionalne pismenosti dece, učenika i budućih studenata.

Profesor Mitrović podseća da je i sam 2013. godine, prisustvovao završnom razgovoru o uvođenju ovog projekta za godinu dana i da je nedopustivo da se to toliko prolongira, i da još uvek nije uvedeno. On kaže da treba intenzivirati rad, i kako kaže ne treba niko sa strane da nam to uvede već treba sami da se borimo za kvalitet obrzovanja.

- Mi se pozivamo na Finsku a činjenica je da je Finska imala hrabrosti da to uradi i da je sada tamo jedno od najuglednijih zanimanja od učiteljskog do profesorskog - završio je dekan.

Pravni fakulteti ipak nisu oduševljeni idejom da jedina provera znanja za prijem na ovu obrazovnu instituciju bude završno polaganje Velike mature, i smatraju da treba da ostaviti da fakulteti odluče sami za sebe.

Dekani svih pet državnih pravnih fakulteta u Srbiji protive se da državna matura bude jedini uslov za upis na fakultet i smatraju da fakulteti, u skladu sa autonomijom koju im garantuje Zakon o visokom obrazovanju, sami treba da određuju pravila studiranja i uslove upisa. Oni ističu da Zakon predviđa da propisivanje uslova, proveru ispunjenosti uslova i rangiranje kandidata vrše samo i isključivo fakulteti.

Takođe, svi dekani smatraju da se mora poštovati ustavno pravo svih građana da pod jednakim usolovima imaju pristup visokoškolskom obrazovanju, a to znači da opšta i stručna matura treba da se izjednače bez diskrimnacije u pogledu vrednovanja radi upisa na studije.

Sve ovo navedeno je u otvorenom pismu akademskoj zajednici i javnosti Srbje koje su potpisali dekani pravnih fakulteta u Beogradu Zoran Mirković, u Novom Sadu Branislav Ristivojević, u Nišu Goran Obradović, u Kragujevcu Dragan Vujisić i dekanica Pravnog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Dušanka Jovović - prenele su u štampanom izdanju Večernje Novosti.

Držvna matra biće uvedena do 2024

"Državna matura biće uvedena za trogodišnje srednje škole školske 2022/2023. godine, a opšta, umetnička i stručna matura školske 2023/2024. godine. Odluka o pomeranju datuma za uvođenje Državne mature doneta je, jer je ovo projekat koji zahteva temeljne pripreme svakog segmenta procesa.

Usvojene su i izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kako bismo blagovremeno stvorili uslove za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju državne mature. Kako bismo još jednom proverili kvalitet zadataka i procedure na nivou sistema, od 4. do 8. aprila biće organizovano drugo pilotiranje državne mature u 519 srednjih škola. Na taj način će i svi nastavnici dobiti priliku da vide kako će izgledati državna matura - rekli su za "Blic" iz Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja.

Prema njihovim rečima, namera je da Državna matura u krajnjem epilogu ima sertifikacioni karakter, odnosno potvrdi stečeni nivo znanja učenika u srednjim stručnim, umetničkim školama i gimnazijama, ali i kvalifikacioni karakter u smislu prolaska i upisa na određenu visokoškolsku ustanovu.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Marijana Dukić Mijatović nedavno je rekla u Dnevniku RTS-a da se pitanjem državne mature bave već tri godine.

Bio je plan da bude implementirana 2021. godine, ali usled pandemije koronavirusa odlučeno je da se prolongira i izvršene su zakonodavne promene proletos što se tiče srednjeg obrazovanja, a unete su izmene i u član 100 o visokom obrazovanju – da se definitivno državna matura održava 2023/24. godine - istakla je Dukić Mijatovićeva.

Ona je ovom prilikom rekla da je država zauzela jasan kurs i strateški pravac i da roditelji i učenici nemaju razloga za zabrinutost, da su bili uvršteni u radnu grupu koja se bavila državnom maturom i da se stalno osluškuju njihovi glasovi i pitanja.

Mišljenja dece podeljena

Mišljnja dece kojima nakon završetak srednje škole neće trebati polaganje prijemnog ispita na izabrani fakultet su relativno podeljena. Dok su oni sa odlični uspehom, sigurni da će nakon završnog testa osvojiti dovoljno poena i sa tim upisati "zauzeti" svoje mesto, drugi kojima ipak malo fali, su za to da ostane prijemni ispit pa tako svima uslovi budu jednaki.

- Pa ja bih više voleo da se uvede polaganje Državne mature, tako bi sve po završetku školske godine rešio, i ne bi morao da učim ponovo za prijemni - kaže Luka iz Beograda, koji je inače odličan učenik drugog razreda srednje škole.

Njegov godinu dana mlađi drugar se ipak ne slaže sa ovim, i smatra da je bolje da upis na fakultet ostane po starom modelu.

- Ja sam više za to da ostane po starom. Vrlo dobar sam učenik i mislim da možda na kraju sa postignutim rezultatom neću uspeti da upišem ono što želim, tako da mislim da je prijemni nekako jednaka šansa za sve, da se tu potrudim i uradimo što bolje i osvojim poene koji su potrebni za prolaz - kaže Martin iz Beograda.

Drugo pilotranje u aprilu

Pre polaganja bilo završnog ispita, bilo mature, učenici će imati probna testiranja, takozvana pilotiranja. Na ovim probama pravih ispita, polažu testove pod istim uslovima i poštujući iste procedure kao na pravim ispitima. Jedino je izbor zadataka prilagođen obimu gradiva koje su do tada savladali. To znači da prilikom pilotiranja učenici ne dobijaju zadatke iz nastavnih jedinica sa kojima se u redovnoj nastavi još uvek nisu sreli.

Prvo pilotiranje je sprovedeno krajem oktobra 2020. godine, na odabranom uzorku škola, učenika i zadataka. Uzorak je obuhvatio 101 pilot-školu i oko 4500 učenika.

Nisu sve srednje škole sprovodile prvo pilotiranje državne mature, već ona petina škola koju je izabralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ni svi učenici tih izabranih škola nisu učestvovali u pilotiranju.

U aprilu će biti drugo pilotiranje, od 4. do 8. aprila, ali ćemo dogodine, kada će krenuti sprovođenje državne mature, imati još dva pilotiranja. Neće ovo biti jedino koje ćemo imati - naglasila je Dukić Mijatovićeva.

Zašto se uvodi državna matura i menja važeći sistem?

"Zato što možemo bolje. Znanja učenika nam nisu svuda jednako vrednovana. Srednje škole ne mogu da se porede sa drugim školama i da se poboljšavaju na osnovu toga. Visoke škole nemaju poverenja u rezulate školskih maturskih ispita. A učenici koji žele dalje da se školuju moraju u istoj sezoni da polažu i maturu i prijemne ispite, što je naporno. I skupo, ako se prijave kod više fakulteta. Nekim učenicima pripreme za prijemne ispite nisu baš dostupne, jer žive daleko od univerzitetskih gradova. Standardizovana državna matura ukida sva ta ograničenja" - stoji na sajtu Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja.

Koliko ima rokova za polaganje?

Polaganje mature se mora uskladiti sa rokovima za upis na visokoobrazovne ustanove. Zato se u toku jedne školske godine maturski ispiti organizuju u dva roka.

Prvi, po završetku nastave za završne razrede, u periodu maj-jun, namenjen je svima. Drugi, krajem leta, u periodu avgust-septembar, je predviđen za učenike koji nisu završili školsku godinu zbog polaganja popravnih ispita, ili nisu položili maturski ispit iz prvog pokušaja, ili nisu bili u prilici da polažu u prvom roku, iz nekog krupnog razloga (za taj razlog moraju da imaju nepobitan dokaz). Sa ovakvim rasporedom polaganja, svi učenici koji polože maturske ispite imaju priliku da blagovremeno upišu neku visokoobrazovnu ustanovu.

Pripreme za prijemni na fakultetima do 1.000 evra, a onda školarina i do 2.000

Pet fakulteta Univerziteta u Beogradu (UB) predložilo je povećanje školarina za narednu školsku godinu. Više novca za školavanje moraće da izdvoje samofinansirajući studenti na Rudarsko-geološkom, Tehnološko-metalurškom, Fakultetu organizacionih nauka, Ekonomskom i Biološkom fakultetu.

Na poslednjoj sednici Senata rektor UB Vladan Ðokića, rekao je da je reč o minimalnim povećanjima koja ne prelaze 10 odsto u odnosu na ovu školsku godinu.

Rudarsko-geološki fakultet (RGF) tražio je povećanjee školarine sa 57.000 na 66.000 dinara, Tehnološko-metalurški (TMF) sa 66.000 na 75.000 dinara, Fakultet organizacionih nauka (FON) sa 138.000 na 145.500, Biološki sa 80.000 na 90.000 dinara, dok će na Ekonomskom fakultetu studenti koji nisu na budžetu naredne godine plaćati od 97.175 do 127.863 dinara, u zavisnosti od studijskog programa. Na tim studijskim programima do sada su izdvajali od 92.022 do 121.082 dinara.

Povećanje na master i doktorskim studijama

Akademce čeka povećanje školarine i na master i doktorskim studijama. Za master studije povećanje je tražio Rudarsko-geološki fakultet sa 98.000 na 114.000, Tehnološko - metalurški sa 78.000 na 88.500 i Biološki sa 80.000 na 90.000 dinara.

Veće školarine za doktorske studije čekaju akademce na Tehnološko - metalurškom sa 99.000 na 114.000, Ekonomskom sa 200.047 na 211.250, Biološkom sa 100.000 na 110.000 dinara i Geografskom fakultetu sa 110.000 na 125.000 dinara.

(Espreso / Blic)