NAJTUŽNIJI MOGUĆI PRIZOR U SRBIJI! Uslikan je u Obrenovcu, ljudi pišu svakakve komentare ispod potresne fotografije

Svakodnevno smo u prilici da susrećemo na ulici ili u parkovima ljude koji spavaju na klupama, starim vrećama za spavanje ili samo na kartonu.

Prepušteni sami sebi, gladni, promrzli u iscepanoj garderobi i pohabanim cipelama, tumaraju okolo u nadi da će tog dana makar nešto pojesti.

Tužna slika nastala u Obrenovcu objavljena je na Fejsbuk stranici "Moj Beograd", a na njoj se vidi muškarac koji je skoro celim telom ušao u kontejner, a ispod fotografije nizali su se komentari ljudi poput:

- Zašto slikate ovo je žalosno ako možeš pomozi, a ne da slikate...

- Zlatno doba tuge

- Dotakli smo dno života.

- Svi ćemo polako viriti iz kontejnera, kakva država, takvo i dostojanstvo, samo su neki od komentara korisnika društvenih mreža.

Sigurno je da ovaj čovek jednostavno nema izbora, teška muka ga je naterala na ovako nešto, a što je još tužnije, on nije jedini.

U popisu Republičkog zavoda za statistiku iz 2011. godine prikupljeni su podaci o 18.287 beskućnika, od čega 97,6 odsto čine sekundarni beskućnici, odnosno lica koja žive u objektima nastanjenim iz nužde, kao što su šupe, barake, prikolice, vagoni, podrumi, šatori, šlepovi, odnosno kartonska i nehigijenska naselja, a 2,4 odsto primarni beskućnici, tačnije, lica bez stalne ili privremene adrese stanovanja, koja žive na ulici, u parkovima, po mostovima i slično.

Često se može čuti kako su ljudi bez sopstvenog kreveta i doma sami krivi za takvu situaciju. Međutim, ako se pogledaju glavni razlozi zbog kojih ljudi u Srbiji, a i u celom svetu, dospevaju na ulicu, jasno je da se danas svakome može dogoditi da sutra nema gde da se skloni.

Hipoteke i oduzimanja stanova usled neplaćenih kreditnih zaduženja i neplaćenih troškova stanovanja, visoka stopa nezaposlenosti, učestali gubici posla, posebno kod žena, porasta porodične nestabilnosti, razvoda, nasilja u porodici neki su od osnovnih uzroka zbog kojih dolazi do beskućništva.

Problemi beskućnika su brojni. Od higijene, gladi, preko toplog obroga i sopstvene sigurnosti. Spavati u parku, čak i ako nemaju kod sebe stvari od velike vrednosti, sa sobom donosi niz problema.

Nije lako sa sigurnošću dati ni okviran broj beskućnika koji se na godišnjem nivou nađu na ulici. Budući da nemaju mesto stalnog boravka, a da veliki broj čak ni ne stigne do prihvatilišta, jer je mesta tamo drastično manje nego što je potrebno, teško je odrediti koliko ih zapravo ima.

Najveći broj beskućnika popisan je u Beogradskom regionu, 39 odsto ukupnog broja beskućnika, a najmanji u regionu Vojvodine, gde procenat iznosi oko 14 odsto od ukupnog broja beskućnika.

Ostatak Srbije ne zaostaje mnogo za Beogradom. Niš je u popisu iz iste godine brojio 775 beskućnika, a Novi Sad 623.

Nema razlike među polovima, oba pola su zastupljena, iako su muškarci za nijansu prisutniji u statistici u odnosu na žene. Među beskućnicima broj muškaraca i žena je skoro podjednak značajnija razlika može se uočiti jedino u regionu Vojvodine, gde oko 53 odsto odsto beskućnika čine muškarci.

Prosečna starost beskućnika je 38 godina, s tim što je prosečna starost primarnih beskućnika 43,3 godine, a sekundarnih 38 godina. Prosečna starost žena koje pripadaju ovoj kategoriji stanovništva je 39,5 godina, a muškaraca 36,7 godina.

Podsetimo se čika Neše sa Karaburme koji je već čitavih 12 godina na ulici.

Od Nešine priče, ledi se krv u žilama, retko i malo govori, ali voli da sa nekim popriča, voli ljude. Njegova životna priča surova je, možda i previše, ali bez obzira na to Nebojša je veliki borac koji se trudi da se nasmeje i da izmami osmeh svakom čoveku. Neverovatno je koliko on ne traži pomoć ni od koga, ipak i pored toga, ljudi iz komšiluka se trude da mu pomognu koliko mogu. Neša je, kako kaže, potpuno zdrav što ga i održava, jedino ima problema sa nogama koje je i operisao, ali keće se koliko i kad može.

"Neću da ulazim u detalje, svako ima svoj život, ne možeš kod ovog, ne možeš kod onog, onda doviđenja, ćutim sam i gotovo. Imao sam sve, i porodicu, i posao i stan, izgubio sam sve. Višak si, ajde zdravo! Dok sam imao posao bilo mi je super, e posle izgubim posao, razvedem se od žene, ostavio sam joj stan zbog dece, zbog svega. Mislio sam, ja imam posao pa ću se lako snaći, bolje njima da ostavim sve, nije prošlo 6-7 meseci postao sam višak i na poslu. To je muka teška, ima od tad jedno 12 godina i onda tako se batrgam tu i tamo, ali ćutim, šta ću. Odeš kod ovog, ne vredi, odeš kod onog, ne vredi", počeo je priču on za portal Espreso.

Celu priču o čika Neši možete pročitati OVDE.

Bonus video:

(Espreso)