BEOGRAĐANKE UPOZORAVAJU ŽENE NA MANIJAKE! Gnusne stvari su u pitanju, opisale DO DETALJA

Skorašnji incident u Bloku 45 na Novom Beogradu ponovo je pokrenuo niz pitanja kako se zaštiti od manijaka i kako sačuvati decu od ovakvih ljudi.

Kako smo pisali, jedna Novobeograđanka je upozorila komšije na manijaka koji je u blizini lokalne pošte onanisao i pratio nju i njenu unuku.

Kako smo pisali, jedna Novobeograđanka je upozorila komšije na manijaka koji je u blizini lokalne pošte onanisao i pratio nju i njenu unuku.

- Poštovane komšije, danas oko 14.30 manijak je blizu pošte, blizu kola komunalne policije, presretao žene, kao i moju unuku i mene, onanisao i išao za nama. Prvo smo mislili da urinira, ali je istog trenutka pošao ubrzanim korakom za nama i počeo da onaniše. Čuvajte svoju decu – napisala je Gordana u Fejsbuk grupi Blok 45 Info.

Na žalost, ovo nije usamljen slučaj, na društvenim mrežama često se dele upozorenja sugrađana koji su u različitim delovima grada videli manijake ili imali sa njima suset - na ulici ili javnom prevozu.

Kako za "Blic" objašnjava psiholog Vera Despotović, radi se o ozbiljnim poremećajima kod ljudi, tako da je važno da se takva poruka i pošalje, da to znaju i deca i mladi, i da odmah to u svojoj glavi tako percipiraju.

- Deca i mladi kad vide tako nešto ne treba da osećaju stid, kada je to delo tog manijaka, a ne njihovo. Bitno je da odmah sebi u svojoj glavi kažu: "To je neko nenormalan kada to radi, treba da se sklonim i da se zaštitim" - objašnjava Despotovićeva.

Ukazuje da je važno da se sa tog mesta odmah treba skloniti, a ono što je još važnije jeste da kad god je moguće da se to prijavi policiji.

Bitno je reagovanje

Prijavljivanje je veoma bitno, ali mnogi to ne rade.

- Sećam se jednog primera u Herceg Novom, negde kod starog grada, u jednom prolazu stalno je bio jedan manijak koji je tu onansiao danima. Turisti prolaze, samo se zgražavaju i sklanjaju i svi su samo pričali "pa prijavite ga", i onda kada su ga prijavili policija ga je sklonila odatle. Dva, tri puta kad ga budu sklonili i kad bude platio kaznu onda neće više to da radi. Bitno je reagovanje - smatra ona.

Šok i neverica su redovne rekacije koje se javljaju ne samo kod dece i mladih, već i kod odraslih, zato je važno znati kako u datom momentu pravilno odreagovati.

- Tu se javi i strah i neka vrsta šoka, neverice, i dete tada treba da razmišlja "ovo je nenormalan čovek, da bih se zaštitio treba da se sklonim", a ako se javi strah i ako ne može da se skloni, važno je da bilo kome ko se nađe tu u blizini kažu šta su videli i šta se dogodilo - objašnjava.

Situacija je nešto drugačija kada se pored deteta u tom momentu nađe neko od starijih, roditelj ili kao što je bio slučaj u Bloku 45, baka sa unukom.

- Kada je roditelj tu ili neko od starijih to je mnogo bolja varijanta, jer je onda to baš prilika za edukaciju. Tada treba da se kaže da je to nešto stvarno grozno, da su to stvari koje su zabranjene i nedopustive, ali nažalost dešavaju se. Dakle, roditelj nikako ne treba da sklanja glavu i da ga bude sramota, jer nema šta da bude sramota - kaže Despotovićeva.

Seksualno uznemirivanje u gradskom prevozu

Situacije seksualnog uznemiravanja često se događaju i u javnom gradskom prevozu, a kao i u prethodnom slučaju i ovde je edukacija dece i tinejžera prvi korak pripreme za eventualne nemile situacije.

- Treba im objasniti da se na svetu dešavaju i loše stvari, da se ne bi samo skamenili ukoliko im se dogodi nešto slično. Deca treba da znaju da postave svoje granice, da shvate da nisu oni krivi za tako nešto, već isključivo zlostavljač. Nije to sramota onog koji je napadnut, već onog koji to radi. Ukoliko dođe to takve situacije, ne treba je sakriti, već vikati na sav glas, kako bi se nasilje sprečilo - objašnjava psiholog Leo Ivanišević.

Pre svega, treba imati na umu ne reagujemo svi isto na signale opasnosti. Neke žene se u ovakvim situacijama samo slede: ne mogu ništa da kažu, niti išta da urade, prosto se ukoče i čekaju da opasnost prođe. Neke žene će se fizički braniti, napraviti scenu, možda čak i napasti predatora. Neke će prosto pobeći na drugi kraj vozila, ili će izaći iz prevoza. Svaka od ovih reakcija je potpuno prirodna i uslovljena našom biologijom i odgajanjem - navodi psiholog Ivanišević.

Prema rečima psihologa, sleđenost je u ovim situacijama najmanje korisna - nema mnogo poente praviti se mrtav i nadati se da će predator odustati onda kada vas je već primetio i počeo da vas nekako uznemirava. Štaviše, predator će vašu sleđenost tumačiti kao dozvolu da nastavi.

Ukoliko spadate u onu grupu ljudi koja na opasnost reaguje tako što se skameni, pokušajte da se u datom trenutku okrenete ka nekom od saputnika, pozovite blisku osobu telefonom ili se obratite osobi do vas. Konekcija sa nekim će vam pomoći da se osetite bezbednije. Imate puno pravo da uradite ono što osećate kao najbezbednije za vas.

- U takvim situacijama bitno je da sebi pružimo kontekst, izbor i korekciju. Setite se gde se nalazite, da ste u autobusu gde su neki drugi ljudi. Male su šanse da vas tu neko ozbiljno povredi, i zlostavljači misle o sebi. Oni takve stvari rade neprimetno, kad misle da mogu da se izvuku. Tako da ukoliko napravite neku scenu, on će verovatno ustuknuti - kaže Ivanišević.

Vrištite slobodno, ne stidite se

Ono što on želi da istakne i poruči svima onima koji su doživeli neku vrstu seksualnog uznemiravanja jeste - niste vi krivi. Takve stvari ne bi trebalo nikome da se dešavaju i niko to ne zaslužuje.

- Ako ste toliko uplašeni, slobodno i vrištite, budite bučni, nemojte razmišljati u tom trenutku da li će vas neko gledati kao ludaču - kaže psiholog.

Smatrta da kada bismo živeli u nekom boljem društvu, situacija bi bila obrnuta: Žene bi se bezbrižno vozile javnim prevozom, a predatori bi, u strahu od posledica i osude društva držali svoje ponašanje pod kontrolom.

Nažalost, ne živimo u takvom društvu, a predatore, budući da ne mogu da se sami kontrolišu, moramo da kontrolišemo mi - i kao pojedinci i kao društvo i to kroz jasne, rigidne i dosledne granice i posledice za određena ponašanja.

(Espreso/NNK)