PREDSTAVLJEN NACRT BUDŽETA GRADA BEOGRADA! Vesić otkrio koliko novca je pripalo prestonici

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević predstavili su danas u Starom dvoru Nacrt budžeta Grada Beograda za narednu godinu, kao i predloge građana za projekte koji će se finansirati iz budžeta Grada.

Vesić je podsetio da je tokom dve nedelje, koliko je trajala javna rasprava, 9.046 građana dalo svoje predloge koji treba da uđu u budžet Grada Beograda za 2022. godinu i dodao da će sledeće godine Beograd imati budžet koji će iznositi više od 160 milijardi dinara odnosno oko milijardu i 365 miliona evra, te da je to najveći budžet u modernoj istoriji Beograda.

– Ovo je treća godina zaredom kako zajedno sa građanima kreiramo budžet. Od 9.046 predloga, tokom 2022. godine biće realizovano ili će početi realizacija 1.918 predloga – rekao je Vesić.

On je ovom prilikom pomenuo neke predloge kao što su zatvaranje deponije u Mladenovcu i izgradnja fiskulturne sale u gimnaziji u Lazarevcu.

– Građani su pitali kada ćemo spojiti Most na Adi sa Bulevarom patrijarha Pavla, što planiramo da počnemo na proleće. Predlog je i da se rasterete naselja Medaković, Braće Jerković, Veljko Vlahović, Stepa Stepanović, Kumodraž i Banjica, odnosno da se od Plavog mosta napravi potpuno novi izlaz na auto-put i to smo stavili u budžet za 2022. godinu. Prihvaćeni su i predlozi građana Kovione, naselja u Sopotu, za izgradnju vodovoda, kao i za Veliko polje u opštini Obrenovac – naglasio je Vesić.

On je naveo da je bilo dosta predloga u vezi sa kanalizacijom na levoj obali Dunava i podsetio da je raspisan tender sa Evropskom investicionom bankom za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Krnjača 2, te da se očekuje raspisivanje tendera za izgradnju više od 80 kilometara sekundarne kanalizacije.

– Pitali su nas i za bazen u Borči. Sledeće godine planiramo da krenemo u realizaciju pet velikih bazena – u Borči, Grockoj, Zemunu, Lazarevcu i na Vračaru – rekao je Vesić.

Kako je dodao, građani pet beogradskih opština tražili su besplatne škole sporta.

– Doneli smo odluku da od januara deca od prvog do četvrtog razreda koja žive na teritoriji opština Lazarevac, Mladenovac, Surčin, Grocka i Novi Beograd dobiju besplatnu školu sporta. Uključujući i ovih pet novih škola, ukupno će biti obuhvaćeno 110 hiljada dece – objasnio je Vesić. On je dodao da su građani tražili i 12 parkova, od koji će osam biti realizovano, kao i 46 sportskih igrališta, od kojih će 11 biti urađeno.

– Sledeće godine krećemo sa uređenjem Bajfordove šume. U Bloku 37 su nam tražili da uradimo garažu, kao i park na prostoru gde je bila predviđena ona zgrada čiju smo gradnju zaustavili. Pre nedelju dana sam dobio predlog od investitora koji želi da ustupi Gradu tu lokaciju, a da on dobije drugu. Kada završimo proceduru, postaćemo vlasnici te parcele, a onda ću otići da se dogovorim sa građanima o parku i garaži. Bilo je zahteva za promenom linija gradskog prevoza i svaki od zahteva će biti posebno razmotren – naveo je zamenik gradonačelnika.

Kako je rekao, budžet za sledeću godinu su pare građana koji treba da znaju kako će se novac trošiti. Građanima će biti podeljena brošura preko „Infostana” gde će moći da vide koliko novca ide za vrtiće, kulturu, saobraćaj, socijalna pitanja i slično.

– Poslednjih nekoliko godina imamo veliki budžet pa možemo da izađemo u susret građanima. Danas je počela i rekonstrukcija pozorišta „Dadov”, što su građani zahtevali sa prošle javne rasprave o budžetu – objasnio je Vesić. On je naglasio da će u sledećoj godini biti vraćeno 46 miliona evra starog kredita, a da je ove godine vraćen 31 milion evra.

– Sa tih 46 miliona evra mogli smo da izgradimo 20 kuća ili škola. Naše zaduženje, zaključno sa 31. decembrom, biće 281 milion evra. Samo da podsetim da je 2013. godine budžet Grad Beograda bio ispod 600 miliona evra, a zaduženje je bilo milijardu i 200 miliona. Znači, duplo više smo bili zaduženi nego što smo imali para, a danas imamo skoro pet puta više novca u budžetu nego što smo zaduženi. Ovo pokazuje koliko dobro funkcionišu gradske finansije i koliko je Grad stabilan. Zato možemo da dozvolimo da gradimo metro, BG voz, novu autobusku stanicu odnosno sve projekte koji su decenijama obećavani. Ovo je bio veliki posao i nadam se da će sledeće godine još veći broj građanki i građana učestvovati u predlaganju budžeta – rekao je Vesić i zahvalio svim građanima na učešću u kreiranju budžeta. Nikodijević je istakao da je, zahvaljujući naporima, pre svega, zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, veliki broj građana od pre nekoliko godina uključen u planiranje gradskog budžeta, kao i da je čitav proces mnogo transparentniji nego što je bio u prošlosti.

– Zahvaljujući tome, od građana smo dobili mnoštvo svrsishodnih i logičnih predloga. Budžet koji je predložen, u iznosu od 160 milijardi dinara, je istorijski i rekordan, a rezultat je kontinuiranog zajedničkog rada svih uključenih u ovom procesu. Najvažnija stvar je da budžet bude izbalansiran. Takođe je bitno da postoji dovoljno investicija, da budžet bude razvojni, ali uz dovoljno izdvajanja za socijalno ugrožene kategorije stanovništva – rekao je Nikodijević. Prema njegovim rečima, budžet za kapitalne investicije u 2022. godini iznosi 38,6 milijardi dinara, što je u istoriji Beograda najveće izdvajanje u ovu svrhu.

– Izdvajanja za kapitalne investicije podrazumevaju izgradnju konektora na Makiškom polju, za šta su radovi počeli pre nešto manje od mesec dana. To je preduslov za izgradnju depoa koji prethodi početku izgradnje metroa. Tu su prva i druga faza rekonstrukcije Bulevara patrijarha Pavla, što je takođe veoma važna investicija koja će rezultirati smanjenjem saobraćajnih gužvi u tom delu grada. Most na Adi je bio mnogo nefunkcionalniji, bez svih pristupnih saobraćajnica, a većina sredstava od kojih će biti vraćani krediti u 2022. godini upravo su u vezi sa kreditiranjem izgradnje Mosta na Adi – dodao je prvi čovek gradske skupštine.

On je naglasio da je regionalni vodovod Makiš–Mladenovac takođe veoma važna investicija.

– Osim toga, tu je i izgradnja crpne stanice Krnjača 2, kao i izgradnja kompletne kanalizacije na levoj obali Dunava, rekonstrukcija i nadogradnja škole „Svetislav Golubović” u Batajnici. Takođe, u toku je obnova OŠ „Stevan Sremac”, kao i pozorišta „Dadov” u koje decenijama nije ulagano. Jedan od zahteva građana bilo je postavljanje novih stanica za merenje kvaliteta vazduha, kako bismo u realnom vremenu imali pravu sliku o kvalitetu vazduha u Beogradu. Mislim da trenutno merenje ne daje pravu sliku i često dobijamo pogrešne podatke – rekao je Nikodijević.

On je ocenio da odgovorno planiranje budžeta kao najvažnije stavke „vidi” socijalnu i dečju zaštitu i, kako je rekao, posebno je važno da nijedno socijalno davanje nije umanjeno, kao što nema ni dana kašnjenja sa isplatom tih sredstava.

– Grad je 2013. godine kasnio 11 meseci sa isplatama namenjenim porodiljama za rođenje deteta. Danas ta dugovanja ne postoje i sve se isplaćuje u realnim rokovima. Kada je u pitanju predškolsko obrazovanje, Grad će nastaviti da subvencioniše boravak dece u državnim i privatnim vrtićima. Pored započetih izgradnji vrtića na Čukarici, Paliluli, Mladenovcu, Voždovcu, Zvezdari, Lazarevcu i Rakovici, naredne godine nas očekuje izgradnja još vrtića i očekujemo da se poveća broj dece u vrtićima – dodao je predsednik gradske skupštine.

Nikodijević je istakao da Grad Beograd do sada nikada nije izdvajao 4,52 odsto budžeta za kulturu, što je iznad evropskog proseka.

– Veoma sam zadovoljan predloženim budžetom i nadam se da će isti biti usvojen u Skupštini grada naredne sedmice. Glavni razlog povećanja budžeta Grada Beograda je povećanje naplata poreza na zarade, a druga stavka u tom povećanju jeste porez na imovinu, uprkos činjenici da smo ograničili iznos poreza i da neće biti povećanja u odnosu na 2021. godinu. U godini na izmaku, Grad Beograd je izdao građevinskih dozvola za više od milion kvadratnih metara, a ukoliko bismo računali i dozvole koje su izdale opštine, imali bismo izdatih dozvola za dva miliona kvadrata, što je umnogome više u odnosu na 2012. godinu kada je izdato dozvola za gradnju između 200 i 250 hiljada kvadratnih metara. To ukazuje na brzinu kojom se Beograd razvija – zaključio je Nikodijević.

Sekretarka za finansije Tatjana Milivojević naglasila je značaj participiranja građana u postupku pripreme i donošenja odluke o budžetu, kao najvišeg akta koji oslikava strateške i razvojne planove.

– Naročito su bitni predlozi sugrađana u kreiranju kapitalnog dela budžeta koji kao rezultat ima razvoj grada u narednom periodu. Godišnji obim javne potrošnje Grada i gradskih opština za 2022. godinu iznosiće 160,3 milijarde dinara, od čega budžetu Grada pripada 146,3 milijarde dinara, a budžetima gradskih opština 14 milijardi dinara – precizirala je resorna sekretarka. Ona je istakla da se u odnosu na postojeći plan potrošnje u ovoj godini predviđa rast u 2022 godini za 10,3 milijarde dinara ili sedam odsto.

– Kada se posmatra sam budžet Grada za narednu godinu, on je projektovan za 10,4 milijarde dinara više od procene. U okviru ovog iznosa najviši rast imamo od poreza na dohodak građana, koji je planiran u visini od 61,2 milijarde dinara ili za 9,3 posto više u odnosu na procenu ostvarenja. Izvorni prihodi planirani su u visini od 49 milijardi ili za 6,3 odsto više. To su prihodi koje Grad Beograd u skladu za zakonom utvrđuje i naplaćuje – kazala je Milivojevićeva.

Ona je istakla da je prilikom planiranja budžeta Grada za narednu godinu, u skladu sa razvojnom politikom, akcenat dat na obezbeđivanju sredstava za kapitalne projekte, za koje su planirana sredstva u iznosu od 38,6 milijardi dinara ili 26,4 odsto ukupnog budžeta Grada. Ovo je najveći kapitalni budžet u poslednjih 10 godina, zaključila je Milivojevićeva.

(Espreso)