OGLASILA SE PEKIĆEVA ĆERKA NAKON SKRNAVLJENJA MURALA U CETINJSKOJ: "Niko mu ne može lepiti etikete posle smrti"
Aleksandra Pekić, Foto: Printscreen/Jutjub/ RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

"on stoji sam za sebe"

OGLASILA SE PEKIĆEVA ĆERKA NAKON SKRNAVLJENJA MURALA U CETINJSKOJ: "Niko mu ne može lepiti etikete posle smrti"

- Pekićev mural je hit na Instagramu i Tviteru, aktuelan je, i to me oduševljava. Milan Milosavljević je oslikao fenomenalan mural i smatram da je time Pekić počastvovan od mlađih generacija, koje ga cene i poštuju. Oni će ga čitati sada i u budućnosti, a to je suština. Njegove reči su večne, kaže Aleksandra

Objavljeno:

Čuveni književnik Borislav Pekić (1930-1992) dobio je svoj mural u Cetinjskoj ulici u Beogradu, ali je on posle samo četiri dana oskrnavljen.

Nepoznat vandali su na njemu sprejom ispisali: "Smrt četnicima", a u blizini se nalaze i murali Draži Mihailoviću i Ratku Mladiću. Mural je juče bio prekriven i čeka se njegova popravka, a njegova ćerka Aleksandra Pekić smatra da ne treba praviti paralelu sa slučajem Ratka Mladića.

- Ne želim da uvlačim Pekića u priču o bilo kakvom drugom muralu. On stoji sam za sebe, za sve ono iza čega je stajao za života, i niko mu ne može lepiti sada dodatne etikete posle smrti. Sve je rekao što je imao da kaže i svako poređenje je besmisleno. Uvek je govorio: "Nemojte slušati mene, čitajte moje knjige", i to je najbolje što je mogao i želeo da nas posavetuje - kaže i dodaje:

- Pekićev mural je hit na Instagramu i Tviteru, aktuelan je, i to me oduševljava. Milan Milosavljević je oslikao fenomenalan mural i smatram da je time Pekić počastvovan od mlađih generacija, koje ga cene i poštuju. Oni će ga čitati sada i u budućnosti, a to je suština. Njegove reči su večne.

Borislav Pekić
foto: Printscreen Tviter

Pekić je, podsetimo, jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka, romansijer, dramski pisac, filmski scenarista i akademik. Bio je dopisni član SANU od 1985. godine, potpredsednik PEN i član Krunskog saveta. NJegova najpoznatija dela su "Zlatno runo", "Vreme čuda", "Godine koje su pojeli skakavci", "Besnilo", "Hodočašće Arsenija NJegovana", za koje je dobio Ninovu nagradu 1970. godine. On je 1989. godine, sa još dvanaest intelektualaca, obnovio rad Demokratske stranke, a 1990. postao je član Glavnog odbora DS. Pisac već ima spomenik na Cvetnom trgu u Beogradu, a njegov autor je vajar Zoran Ivanović.

(Espreso / Kurir)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media