BUdimo ljudi, a ne žarkovci!
ZAŠTO MRZIM ŽARKOVO I ZAŠTO ĆU GA UVEK MRZETI: Priča ove devojke digla je Žarkovo na noge! (FOTO)
Rođena sam na granici između Ceraka i Žarkova, odrasla sam sa Žarkovcima, išla u školu sa njima i upravo iz tih razloga ih i "zamrzela". Previše dobro poznajem taj mentalitet, da bi bila ravnodušna.
Uopšte neću pominjati nemile događaje raznih kašikara, bombi i barikadiranja u zgrade jer je to ovde postala svakodnevnica. Problem je nešto dublji.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Starosedeoci su naselili Žarkovo još pre 150 godina i ostali su na istom nivou kao i tada. Oni jednostavno nisu naučili kako da idu u korak sa vremenom.
U Žarkovu ćete zateći stare kuće od cigli, jer se štekare da stave fasadu, a konstantno vuku po 5 kesa dnevno iz jednog od dva Maksija koji tamo postoje.
A što vole da jedu! To su ručkovi, skupovi, prasetina, jagnjetina, proslave, preslave, oni ljudi slave i Žarkovačku slavu "Spasovdan" kao svoju, po 3 dana. Nikad neću zaboraviti kad mi se jedan Žarkovac pohvalio kako je "pokopao" osobu sa kojom se zakačio.
- On meni nešto da kaže, pa ja jedem pečenje za doručak bre, ko je bre on, šta je on?
Pala sam mrtva, to je bilo to, potop, kraj. I to je bio trenutak kada sam shvatila da nemam predrasude, već da ih previše dobro poznajem.
Nije problem u seljačkom mentalitetu, već u tome da oni to ne priznaju. Udaljeni su na oko 20 minuta od centra grada, a veći su "seljaci" od onih iz duboke unutrašnjosti naše divne Srbije. Stvar je u mentalitetu. Zato ih i zovu "Žarkovci" i "Žarkovke", a to ih verujte mi na reč, posebno izluđuje.
Išla sam u školu okružena "Đorđevićima", "Nastićevima" i drugim tipičnim žarkovačkim prezimenima, a tako ćete ih najbolje provaliti čak i da ih sretnete na Halkidikiju, a velike su šanse da hoćete. Kreću se u čoporu, ne troše ni evro, već nose ful opremu na plažu. Pečeno pile, tanjire, petoro i više dece, bez toga ništa. Oni ne funkcionišu kao pojedinci, već se snalaze isključivo u čoporima.
