DA LI STE ZNALI? Temperatura između dva dela grada može da varira i do 10 stepeni, POZNATO kako se zvanično meri!

Meterolozi, posle kratkotrajnog predaha, ponovo najavljuju velike vrućine u narednih petnaestak dana, kada će se živa u termometru podizati na 35 do čak 39 stepeni.

Po pravilu, sa svakim dolaskom novog vrelog talasa javljaju se i građani, posebno u Beogradu i drugim većim gradovima koji tvrde da su realne temperature u gradovima mnogo više nego temperature koje zvanično saopštavaju iz RHMZO.

Kao dokaz, građani navode često svoj subjektivni osećaj, ali i merenja koja sami obavljaju u svojoj kući ili kolima i koji pokazuju temperature znatno više od zvaničnih.

"Blic" istražuje kako se tačno meri temperatura vazduha u Srbiji i imaju li ovakve teorije ikakvog uporišta u stvarnosti.

Prženje jaja na Suncu i druge teorije

Posle blage zime, kada je teperatura retko padala ispod nule, i hladnog proleća, kada nas je sneg iznenadio 7. aprila, očekivali smo da leto neće biti ekstremno toplo kao ni prošle godine. Međutim, prevarili smo se.

Jedan toplotni talas smenjuje drugi a temperatura je u junu i julu išla do vrlo visokih temperatura od 38 i 39 stepeni - a slične temperature se prognoziraju i do kraja jula.

Ipak, ma koliko ove temperature bile visoke, mnogim građanima se čini da meterolozi saopštavaju niže temperature nego što su one zaista.

Mogu se čuti rečenice kao što su "Ima tu više od 39 stepeni", "40 stepeni je psihološka granica i zato ne govore da ima više", a neke izjave postaju skoro teorije zavere.

Kao dokaz za svoje tvrdnje, mnogi pokazuju termometre koje su lično nabavili i vrednosti koje su zabeležili, kao i očitavanja u sopstvenim kolima, a neretko se čuju i tvrdnje da "osećaju" kako je mnogo toplije.

U vreme najtoplijih dana, mnogi građani su učestvovali u izazovu da isprže jaja na Suncu, pošto su autori izazova tvrdili da je dovoljno toplo za tako nešto.

Ipak, da li je ovo baš tako?

Prognostičarka Hidrometeorološkog zavoda Srbije Dragana Broćović, u svom ranijem razgovoru za "Blic", pobila ovakve tvrdnje i ukazuje na to je merenje temperature vazduha ozbiljan posao.

Stroga procedura

- Temperatura se meri po standardu i podaci, koji se skupljaju svaki dan, moraju biti jednako izmereni - deset minuta pre svakog punog sata. U suprotnom, oni nisu upotrebljivi.

Ona je ukazala da se očitavanja nikad nisu prestala da se vrše, čak ni u situaciji rata i sankcija i da se podaci razmenjuju sa drugim zavodima širom sveta.

- I u toku rata smo razmenjivali podatke sa drugim svetskim zavodima - a oni, ponavljam, moraju biti strogo po standardu.

Dva metra iznad zemlje, u hladu

Brocović ističe da je po standardu Svetske meterološke organizacije i da se temperatura meri u hladu, na dva metra visine.

- Pravila i procedure Svetske meteorološke organizacije nalažu da se temperatura meri u hladu na dva metra visine od zemlje, i to ne samo temperatura, nego i svi drugi parametri koji su bitni za merenje vazduha.

Ona se osvrnula i na to da površina gde se meri mora da bude travnata - nikako betonska.

Ona je to objasnila različitim toplotnim kapacitetom - ako je asfalt ili gola zemlja, jer kada izađe sunce prvo se greje tlo, greju se zidovi, pa tek onda vazduh.

- Sigurno su mnogi primetili da kada zađe sunce da ne pada odmah i temperatura vazduha, da je još uvek vruće i sparno, zbog toga što toplota izbija iz zidova i sa tla.

Ona je objsanila i zašto građani samostalno mere mnogo više temperature.

- Ukoliko smo u parku i nakon toga odemo na asfalt temperatura može biti do 10 stepeni viša. NIje isto ako merite temperaturu na usijanom Trgu Republike ili u parku ili u vašem automobili, crne boje koji je bio na Suncu.. Da se meri na betonu, temperatura bi bila mnogo viša.

Ona je istakla da postoji i temperaturna razlika između dva dela jednog grada, posebno velikog kao Beograd.

- Ona može da bude i deset stepeni, pa i više. 2003. je temperaturna razlika između Vračara i Surčina bila čak dvanaest stepeni.

Senzacionalizam i meteorologija

Iako se stalno najavljuju rekordne temperature, prognostičarka Brocović kaže da sadašnje temperature nisu ni blizu najvišoj temperaturi izmerenoj u Beogradu-

- Temperaturni prosek za Beograd je 26 do 29 stepeni. Temperature u prethodnom periodu su bile više ali ni blizu temperaturi izmerenoj 24. juna davne 1907. Te godine, temperatura u celoj Srbiji je isla od 43 do 45 stepeni.

U junu smo oborili temperaturni rekord iz 1918. godine u Beogradu, i svaki put od tada kada nam se najavi dolazak novog toplotnog talasa, strepimo hoće li biti još nekih rekordno vrelih dana.

Ona je rekla da su male šanse za tako nešto.

- Ne postoji verovatnoća da se obore neki temperaturni rekordi u narednom periodu. Što se Beograda tiče, apsolutni rekord je bio 24. jula 2007. godine, sa 43,6 stepeni.

Žuti i crveni meteo alarm

Po podacima RHMZ, u naredna tri dana u većini Srbije će biti upaljen narandžasti i crveni meteo alarm. To znači da će vreme biti opasno pa i vrlo opasno, posebno za osetljive grupe stanovništa.

Takođe, stoje upozorenja za vremenske nepogode, sa mogućim udarima groma, tako da se mora povesti posebna pažnja ako planirate neke aktivnosti na otvorenom.

(Espreso/Blic)